Nekvalifikovan

Vučić nije kvalifikovan za bio koju višu funkciju u državnoj upravi, što je tek nedavno u punoj meri raskrio najširoj javnosti. Tipično za diktatora, moglo bi se reći, jer je reč o odsustvu ključnih kvalifikacija za sprovođenje volje građana, njihovo redovno i objektivno obaveštavanje i poštovanje ljudskih prava.

Prvo i osnovno je nepoštovanje Ustava. Prerogativi predsednika države, kako su navedeni u Ustavu i posebnom zakonu o toj funkciji, uopšte nisu u saglasnosti sa ponašanjem samozvanog predsednika, koji je prigrabio i uzurpirao znatno više vlasti nego što je za predsednika zakonski predviđeno. Ovo uzurpiranje ne može se objasniti i opravdati, i zato samozvani predsednik uporno izmišlja opasnosti koje navodno prete državi, i na osnovu toga dalje izmišlja svoje odgovore i rešenja, potpuno izvan uobičajenih procedura, često na osnovu pretpostavljene „namere“ onih koji su osumnjičeni ili već javno proglašeni neprijateljima. Tako dolazimo do paradoksa da je diktator sebi pripisao zaslugu mirotvorstva, dok istovremeno ogromne količine državnog novca troši na naoružanje, a njegovi mediji potpiruju ratnu propagandu. Na drugoj strani po istom principu preventivne osvete njegovi agenti (primer poslanika Mrdića) fabrikuju zakone: isti poslanik kandidno je priznao da je izazvao potrese strukture tužilaštva, jer je neko, potpuno nedokazano, pripremao vojni ili sličan udar i hteo da uhapsi samog diktatora… uz to su dotične promene izazvane pravim nasilnim i terorističkim putem, štrajkom glađu poslanika. To što je to bila predstava za javnost i pritisak na skupštinu jasno pokazuje da je upravo vlast spremna da sprovodi takve nedemokratske, izvanparlamentarne akcije. Umesto da odmah primeni svoje zakonske prerogative, predsednik države učestvovao je u farsi.

Preskočimo prebogat pravni dosije prekršaja zakona i zakonskih procedura, koji bi, pre svega zbog budućih izbora, morao biti sastavljen i dostupan javnosti. Pokret za smenjivanje diktatora mogao bi, sa svim svojim pravnicima, prionuti što pre na takav posao.

Uzmimo još samo jedan, krunski dokaz da diktator nije kvalifikovan za dalje kandidovanje za bilo koju višu javnu funkciju: to je njegovo već patološko insistiranje na ljubavi prema državi/narodu kozmičkih razmera („više nego bilo šta na kugli zemaljskoj“). Lepo je što diktator voli državu/narod, ali je za razumnu vladavinu to više prepreka miru i stabilnosti, a naročito zakonitosti, nego prednost. To znači hipersenzibilnost za svako slično izlivanje emocija preko granica, jer uvređeni ljubavnik može reagovati nerazumno – što više nego jasno pokazuje masovna i masivna akcija vučimedija protiv Hrvatske, Kosova, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, a sa druge strane militarizacija države i društva – naoružavanje, obavezni vojni rok i slično. Ništa gore od ratobornog, ljubomornog ljubavnika sklonog nasilju u porodici – onako kako je on predstavlja, ceo narod/porodica. Zašto bi običan građanin/građanka trpeo svakodnevno erotsko iživljavanje diktatora ostaje drugo pitanje. Veliki političari iz prošlosti, recimo iz prošlog veka, nikad nisu isticali svoj patriotizam, čak ni u najtežim situacijama, već su se trudili da što više zvuče razumno i da što masovnije iskoriste moć kolektiva. Propagandno iskorišćavanje retkih bolesti i istovremeno zdravstveni sistem u kojem se za najrasprostranjenije bolesti moraju plaćati lekovi – pa onda diktator plemenito smanjuje cene lekova – pokazuje kako tu ljubavnu vezu odlikuje odvratno licemerje. Dodajmo svemu ovome još netransparentno, suludo rasipanje državno/narodnog blaga odnosno prćije nesrećne partnerke… Ako patološkom erotizmu, koji vlada u javnosti, pripišemo – sve u svetu metafora – diktatorovo koketiranje sa stranim moćnicima, kako političkim tako i finansijskim, onda metaforskom klupčetu možemo dodati još i prevaru. Balkanska žena, od Klitemnestre pa nadalje, na to odgovara sekirom.

Zbog svega toga potrebno je što pre izaći iz metaforske paučine i klopke koju diktator sprema umesto izbora. Dosta takve ljubavi, državi/narodu potrebni su sigurna kuća, zakonska zaštita i sudska odluka o zabrani približavanja.

Peščanik.net, 04.07.2026.