Na trenutak smo mogli pomisliti da se Robin Hud iz Šervudske šume preselio na Bulevar Rotšild. Samo što nasuprot njemu koji je pljačkao bogate da bi davao siromašnima, protestanti – kamperi žele da uzmu od bogatih da bi dali “srednjem staležu”. Svi u jedan glas uzvikuju: ”Narod traži društvenu pravdu”.
Međutim, da li će uzimanje od bogatih u ime davanja srednjem sloju doneti društvenu pravdu? Da li ima lakog puta do nje? Uzeti od ultrareligiozne zajednice ili naseljenika? Možda će se bezbolno stići do društvene pravde jednostavno pomoću efikasnije birokratije? Ili rezanjem budžeta za odbranu? Nije potrebno biti ekonomista da bi se znalo da nema besplatnog ručka. Bilo koji način da se izabere neko će negde stradati.
Šta kažu tekstovi iz fakultetskog Uvoda u ekonomiju o društvenoj pravdi? Spreman sam da se kladim da se ni u jednom od njih ne pojavljuje reč društvena pravda. O ovom pojmu su govorili Karl Marks i Vladimir Iljič Lenjin, i postojao je komunistički eksperiment u Sovjetskom Savezu, koji je tokom godina bio obožavan u svetu, sve dok se struktura nije raspala sama od sebe, za šta se i dalje plaća cena. U Rusiji su sada na vlasti oligarsi, ne postoji “društvena pravda”.
Kako ekonomisti mogu pomoći ovom problemu? Njima se svake godine dodeljuje Nobelova nagrada. Čak su i dva Izraelca, Daniel Kahneman i Robert Auman, bili njeni laureati. Ima onih koji tvrde da je i Stenli Fišer, guverner Banke Izraela, zaslužio da je dobije jer je uspeo da vešto upravlja državnim novcem u vreme ekonomske krize koja je pogodila svet. Gde su oni među onih 300.000 ljudi koji su tražili društvenu pravdu u ulici Kaplan u Tel Avivu prošle subote uveče. Ili organizatori protesta znaju nešto što veliki ekonomisti ne znaju?
Iako ekonomija nije precizna nauka, tokom godina se prikupilo znanje i stiglo se do nekih zakonitosti. Zaključci su već jasni. Komunizam ne funkcioniše, tržišna ekonomija funkcioniše. Čak su i komunistički lideri Kine stigli do istog zaključka. Povodom aktuelne ekonomske krize koja je pogodila kapitalističke zemlje mogli su se čuti glasovi da kapitalizam možda nije odgovor; izraz „svinjski kapitalizam“ uzdrmao je vokabular mnogih Izraelaca. Ali da li neko želi da se vrati u socijalizam?
Mnogi Izraelci se sa nostalgijom sećaju godina kada je država bila vlasnik gotovo svega i upravljala uz pomoć sindikata i kada su svi bili siromašni. Možda je to bila društvena pravda, ali treba se setiti da su svi tada bili siromašni, osim onih sa dobrim partijskim vezama. Taj period daleko da je bio idealan, i od tada smo prevalili dug put, upravo zahvaljujući tržišnoj ekonomiji.
Ako je tako, šta onda nije u redu? Možda je srednja klasa zaista opljačkana? Zato što nije bilo regulacije tržišta tamo gde je to bilo neophodno. Zato što je došlo do koncentracije kapitala u rukama nekolicine. Zato što postoje karteli koji određuju cene i bankovne namete; zato što novcem u Izraelu upravlja neodlučna finansijska birokratija uverena da zna kako da iscedi novac od srednje klase koja je bespomoćna kada je reč o direktnim i indirektnim porezima. Birokratija koja smatra da država ne može sebi da priušti dobru mrežu javnog prevoza.
Čini se da sve ovo predstavlja prevelik teret za srednju klasu. Možda oni ovo imaju na umu kada pozivaju na društvenu pravdu?
Moše Arens, Haaretz, 09.08.2011.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 11.08.2011.
IZRAEL / PALESTINA