Kada istorija bude ocenjivala drugu i, nadam se, poslednju vladu Benjamina Netanjahua, u fokusu će biti njegov veliki promašaj iz 2010. godine, kada je propustio priliku da reši pitanje bezbednosti i mirovnog sporazuma. Dobar čas i dobra volja su promakli i neće se vratiti. Cilj je sada van domašaja, a i uslovi su se pogoršali.
Netanjahu ima dve želje: da bombarduje Iran i da bude odvučen na pregovore sa Palestincima. Za obe je potrebno višestruko razumevanje američke vlade. Po pitanju Irana, još pre Vašingtona, Netanjahu je zaustavljen od strane “čvrste četvorke” koju čine predsednik Šimon Peres, načelnik generalštaba Gabi Aškenazi, šef Mosada Meir Dagan i šef državne bezbednosti Juval Diskin. Redak spoj ljudi čelične volje, koji u sebe uključuje i Hasona Hasona, vojnog sekretara i iskusnog obaveštajca lojalnog Peresu.
Sumnja u Netanjahua u redovima bezbednjaka bi se smanjila da je zadobio podršku predsednika Obame. Stoga je Netanjahu, uz škripanje zubima, odlučio da zamrzne izgradnju na teritorijama, ali je, zbog uzdržavanja da preduzme sledeće potrebne korake, uzaludno potrošio vreme i ostao bez ikakvih diplomatskih uspeha.
U međuvremenu, u Vašingtonu je prošlo pola Obaminog mandata. U drugoj polovini mandata on je ranjiviji u sukobu sa republikancima. Obamina uverenja i diplomatske inicijative su pretrpele poraz i on svoje korake meri prema izbornoj računici: što je bliža 2012. godina, njegova politika će sve više biti sagledavana kroz vojna povlačenja i rezanje budžeta, a to je i kraj nadi da će se postići kompromis sa republikancima koje vodi predsedavajući Kongresa Džon Bejner, inače ideološki istomišljenik Netanjahua.
U 2010. godini Ehud Barak se zavaravao time da će izraelska fleksibilnost prema Palestincima učiniti da Obama prihvati veliki dodatak od 20 milijardi u budžetu za bezbednost za sledeću dekadu. Šta je 20 milijardi za Amerikance i nas, rekao je širokogrudo Ehud Barak Hilari Klinton i njenim kolegama u administraciji, nasuprot trilionu koji ste bacili u nepresušnu močvaru Iraka i Avganistana u prošloj deceniji. Prema izraelskoj logici, povlačenje iz Iraka i Avganistana oslobađa novac i volju za operaciju protiv iranskog nuklearnog programa, kao i za kompenzaciju Izraelu. Američka logika je, međutim, sasvim suprotna: nisu se rešili dva nepresušna bezdana da bi skočili u treći (ili četvrti ako računamo Libiju, bure u koje je Amerika upravo umočila prste). Svaki dolar, svaka milijarda iz otvorenog Obaminog novčanika, već je podeljena na stolu, u velikoj bici između Demokratske stranke koja vodi Belu kuću i ima većinu u Senatu, i Kongresa i u njemu vladajuće Republikanske partije.
Obama je ovaj trenutak izabrao da izvrši smenu straže u Pentagonu: prekosutra odlazi Robert Gejts, a dolazi Lion Paneta iz CIA-e. Glavni tok se neće menjati. Gejts i Paneta pripadaju glavnoj struji američke politike; Gejts je malo više na desnici, a Paneta malo više na levici. Obojica su bili članovi Komisije za istraživanje Iraka. Na čelu su joj bili Džejms Bejker i Li Hamilton, koji su pritiskali predsednika Buša 2006. godine da izmeni politiku prema Iraku i da se poveže sa Iranom i Sirijom. Ovo je i dalje Panetin plan, koji uključuje otvorenost za razgovore sa talibanima u Avganistanu – ukoliko talibani zadovolje kriterijume koje je kvartet – SAD, UN, EU i Rusija – postavio Hamasu. Republikanac Gejts je verno radio za Obamu dve i po godine. On ga neće napasti tokom izbora, ali ga neće ni braniti. Paneta je bivši član demokratskog Kongresa, šef kabineta u administraciji Bila Klintona i u Pentagonu će voditi poslove u Obaminom interesu.
U ovakvim okolnostima Netanjahu koji je u šaci desničara, kako onih izvan Likuda (Libermana), tako i onih unutar same stranke, samo je smetnja. Ako se situacija zakomplikuje zbog palestinske inicijative u septembru i on bude zaglibljen u državnom porazu i vojnom sukobu – to će biti njegov problem. I ako Izraelci plate cenu Netanjahuovih i Ehud Barakovih grešaka – to je njihov problem. Niko nije primorao izraelsku javnost da se pomiri sa sastavom ove vlade i njenim greškama.
Amir Oren, Haaretz, 28.06.2011.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 30.06.2011.
IZRAEL / PALESTINA