Ključni pojam u Netanjahuovom okruženju je – baza. Ovaj termin, preuzet iz američke politike, odnosi se na deo desničarske populacije, uz čiju pomoć je formirana njegova vlada, koja diktira sastav te vlade i osigurava joj opstanak. Strategija kojom se Netanjahu rukovodio u poslednje tri godine svodi se na strah da ne izgubi svoju bazu, da ne povuče poteze koji bi doveli do gubitka podrške nacionalista koji su ga doveli na mesto premijera.
Strategija baze se pokazala delotvornom. Kada protivnički tabor pravi probleme vladi, baza je tu da osigura Netanjahuu vlast. Nijedan politički poraz ili društveni potres nisu uspeli da poremete monolitnost sekularnih, religioznih i ultraortodoksnih (haredskih) desničara.
I država Izrael ima svoju bazu. Njena baza je demokratski zapad. Istorijski posmatrano, zapad je stvorio Izrael. Politički posmatrano, zapad je podržavao Izrael. S tačke gledišta bezbednosti, zapad je vojno opremio Izrael. Ekonomski gledano, vezivanje za zapad je omogućilo nastanak modernog izraelskog tržišta i prosperitet. Demokratski zapad je taj koji diktira uređenje Izraela i omogućava njegov opstanak. Kada nas opkole neprijatelji, stabilna baza zapada staje u našu odbranu. Savez SAD i Evrope garantuje da nikakav politički i vojni neuspeh ili potres u regionu ne mogu da potkopaju jevrejsku demokratsku državu.
Ove nedelje u Vašingtonu, postalo je jasnije nego ikada pre da Izrael gubi svoju bazu. Podrška demokratskog zapada jevrejskoj demokratskoj državi se topi. Više nije reč samo o Baraku Obami, našoj radikalnoj levici ili čuvenom jevrejskom samopreziru. Čak i naši najbolji prijatelji dižu ruke od nas. Oni više ne razumeju našu tvrdoglavost kada je u pitanju izgradnja naselja na okupiranim teritorijama. Oni ne razumeju sebičnost države koja je umela da bude darežljiva prema umerenim Palestincima. Oni ne razumeju nepopustljivost države koja je nekada bila sofisticirana i delikatna u odnosima sa Turskom. Oni ne razumeju reakcionarni duh zla koji stiže iz parlamenta države koja je nekada bila napredna i prosvećena.
Demokratski zapad gleda na Izrael sa nevericom i gađenjem. Netanjahu i njegova koalicija stvorili su nacionalističku, verski zatucanu državu sa kojom niko sa zapada ne može da se identifikuje. Zbog očuvanja premijerove baze, nestaje strateška baza države Izrael.
Istina je da zapadna demokratija pokazuje svoje slabosti. Zapad je skrenuo sa svog puta, politički i ekonomski. Nestaje njegova imperijalna snaga i mudrost iz dvadesetog veka. Pokazao je veliku naivnost u vezi sa arapskim prolećem, kolebljivost u vezi sa iranskim nuklearnim programom i krutost u vezi sa rešenjem palestinskog problema. Ali to je sve što imamo. To je naš strateški front. Ako ga izgubimo, nećemo se podići.
Pred nama su ključne godine. Iran će suočiti Izrael sa izazovom bez presedana. Islamska revolucija u arapskom svetu će nas staviti pred velika iskušenja. I globalna ekonomska kriza je izazov koji neće biti lako rešiv. Da bi se izborio sa ova tri izazova, Izraelu će biti potrebna podrška zapada.
Međutim, ova podrška nam neće biti pružena, sve dok vrednosti Izraela budu mračne vrednosti nacionalističko-verske baze premijera Netanjahua. Pred njim je jasan izbor: strateška ili politička baza. Vašington i Njujork, ili Kirjat Arba (naselje kod Hebrona). Ako Netanjahu tu pogreši, snosiće veliku istorijsku odgovornost. Kada kucne trenutak istine, izolovani i omraženi Izrael će biti sam.
Ari Šavit, Haaretz, 08.12.2011.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 09.12.2011.
IZRAEL / PALESTINA