Godinu i po dana nakon što je više stotina sudija iz cele Srbije svojim potpisima i izjavama, podržalo „studente u njihovim opravdanim zahtevima za funkcionisanje pravne države, poštovanje zakona, jednakost zakona prema svima i svih pred zakonom, što je i suština društvene uloge sudije“, urušavanje i pritisci na pravosuđe, umesto da su zaustavljeni, sve vreme se pojačavaju. Posebno od 15. marta 2025. i zahteva studenata za vanrednim parlamentarnim izborima.
Javnost treba da bude obaveštena da je neformalna zajednica sudija i tužilaca „Odbrana struke“, pre raspisivanja izbora za 25. oktobar, 14. septembra planirala i zakazala veliki protestni skup ispred Narodne skupštine, jer su u toku leta donete nove sporne izmene pravosudnih zakona. Međutim, u poslednji čas je odlučeno, zbog zahuktale predizborne kampanje i paralelnih skupova tim povodom, da se održavanje ovog skupa – odloži.
Na skup su bili pozvani svi nosioci pravosudnih funkcija, zaposleni u pravosuđu, članovi pravosudnih organa i tela, postojeća strukovna udruženja, stručna javnost, ali i celokupno građanstvo. Malo njih iz pravosuđa se javno oglasilo da će prisustvovati ovom skupu. Bilo je planirano da govore sudijski/tužilački pomoćnici, po jedan iz Beograda, Novog Sada i Niša (među njima i predsednik Asocijacije sudijskih pomoćnika), sudija Višeg suda u Požarevcu Gordana Vidojković i profesor PF u Beogradu.
Možda je taj skup, ipak, trebalo održati i na njemu, uz osnovnu temu, zahtevati da se svi subjekti države, a posebno pravosuđe, angažuju da predstojeći izbori i kampanja za njih od početka do kraja budu zakoniti, slobodni, uz garantovanu tajnost i ravnopravne medijske i druge uslove. Zatim, da u njima niko ne bude privilegovan ukoliko protivno Ustavu i zakonima u stranačkoj kampanji koristi državne resurse i funkciju, uključujući i predsednika Republike. Zabrinutost izaziva i to što je VSS dan nakon raspisivanja izbora postavio vršioca funkcije predsednika Upravnog suda i što je izrazita neravnopravnost manifestovana već kod obezbeđivanja dovoljnog broja notara i overivača potpisa za podršku listama.
Od prošle godine važan razlog zbog čega je sudijama i tužiocima kao jedina mogućnost preostalo da se samoorganizuju, bilo je to što vladajući režim, ali i vrh pravosuđa i strukovnih udruženja, posle velike tragedije 1. novembra 2024. u Novom Sadu, nisu na delu podržali masovne zahteve građana za utvrđivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice i smrt 16 ljudi, koji su studenti formulisali kao svoj prvi zahtev. Dogodilo se da ovim povodom inicijativu preuzme vrh autoritarnog režima i agresivna manjina u pravosuđu koji su, poput glavnog javnog tužioca u VJT u Beogradu N. Stefanovića, spremni da u tužilačkom i sudskom poslu bezpogovorno sprovode zahteve nenadležnog vrha izvršno-političke vlasti.
Oni su odgovorni za kršenje načela Ustava, uključujući i zagarantovana prava i slobode, brutalni politički progon neistomišljenika režima koji su na protestima tu odgovornost zahtevali i nastojanje da se nasilje huligana i prekomerna upotreba sile policije, pa i formiranje protivpravnog paramilitarnog šatorskog naselja ispred Predsedništva Srbije i zaplet sa upotrebom zvučnog sredstva, prikažu kao – navodno iznuđeni ili fingirani od strane učesnika protesta.
Rezultat takvog delovanja režima i njihovih poslušnika u pravosuđu je da u slučaju „Nadstrešnica“, posle skoro dve godine, imamo tri odvojena predmeta, beskonačno odlaganje završetka istraga i potvrđivanja optužnica. Samo u jednom predmetu je nedavno potvrđena optužnica, uz pritiske i nedozvoljene zahteve za izuzeće sudskog žalbenog veća koje je odlučivalo po žalbi VJT u Novom Sadu. Pri tome se do ovog trenutka ne zna ni da li je Viši sud u Novom Sadu uspeo da sprovede odluku o kućnom pritvoru za okrivljenog Vesića ni zašto nije zakazao pripremno ročište u zakonskom roku. Što se tiče istrage o finansijskim malverzacijama u poslu izgradnje brze pruge od Novog Sada do državne granice (šteta 115 miliona dolara) istekao je dvostruki zakonom predviđeni rok za njeno okončanje. Protivzakonito i nedopustivo je da policija i drugi državni organi odbijaju da sprovode naredbe Tužilaštva za organizovani kriminal, a da za to ne snose posledice.
Ovaj put je neposredan povod za iskazivanje nezadovoljstva struke trebalo da bude to što je posle spornih antireformskih, tzv. Mrdićevih izmena pravosudnih zakona (o čemu je i Venecijanska komisija dala izrazito negativno mišljenje), Narodna skupština u toku avgusta – po osnovu nezakonite, hitne, netransparentne i neinkluzivne procedure – razmatrala i 31. avgusta usvojila Zakon o izmenama Zakona o sudijama, Zakon o izmenama Zakona o javnim tužilaštvima i novi Zakon o Pravosudnoj akademiji.
U pripremi donošenja ovih zakona, umesto stručne javne rasprave i usaglašavanja stavova sa pravosuđem, Odbor za pravosuđe, upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine je, neposredno pred skupštinsku raspravu, organizovao četiri javna slušanja u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. To se pretvorilo u antipropagandu demokratije. Mišljenja govornika iz reda struke, kao i ona iz nezavršene javne rasprave iz 2024, koji su iznosili stavove suprotne onima koje su iznosili predstavnici vlasti, nisu uvažena. Nije pribavljeno novo mišljenje VSS-a, a nije uvaženo ni zvanično negativno mišljenje VSS-a o ovim aktima sa kraja 2025.godine. Sva ta mišljenja su bila izložena komentarima predsedavajućeg Mrdića i ministra pravde Vujića, bez prava na repliku, zbog čega su pojedini učesnici napuštali skup. Sudija Gordana Vidojković je čak dobila i pretnju od predsedavajućeg da će protiv nje biti podneta krivična prijava.
Suština zakonskih promena, koje su nametnute pravosuđu, nalazi se u novoj odredbi prema kojoj se stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na sudijsku/tužilačku funkciju, utvrđuju isključivo uverenjem o završenoj prethodnoj obuci na Pravosudnoj akademiji (PA). Na ovaj način taj izbor se izmešta iz pravosudnih saveta u PA. Ovom spornom odredbom najviše su pogođeni sudijski pomoćnici i saradnici, ali i svi drugi pravnici koji su položili pravosudni ispit i ispunjavaju sve ustavne i zakonske uslove za izbor u status sudije ili tužioca. Pri tome, nije uvažena odluka Ustavnog suda doneta 2014. godine, nije sproveden zaključak da se PA reformiše tako da ima garancije nezavisnosti, kao ni činjenica da je prilikom donošenja Akta o promeni Ustava 2022. odbijen predlog da PA postane ustavna kategorija. Nije prethodno ispitana ni odgovornost za nepravilnosti u radu PA dugogodišnjeg direktora Vujića, koji je kao aktuelni ministar pravde i predlagač Zakona o PA ispred Vlade, u sukobu interesa.
Podsetimo se da je „Odbrana struke“ kao zajednica sudija i tužilaca, uz brojna saopštenja i nastupe njenih članova u javnosti povodom aktuelnih događaja iz oblasti pravosuđa, organizovala i dva velika skupa: u septembru 2025. skup podrške tužiteljki Bojani Savović, a u februaru 2026. veliki „Marš za pravosuđe“. Oko 600 sudija i tužilaca je potpisalo peticiju povodom izjave predsednika Republike da će tužioci koji ne čuvaju poredak – biti razrešeni. „Odbrana struke“ je podnela inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o Generalštabu; zahtev za povlačenje iz procedure tzv. Mrdićevih zakona; zahtev za ostavku članova VSS-a (prethodni saziv); zahtev za zaštitu sudije Marić i tužilaca Stojsavljević i Vujičića kojima su zapaljeni automobili; zahtev za ostavku Vladana Petrova posle njegovih skandaloznih izjava; obraćala se Savetu Evrope, EK i Međunarodnom udruženju sudija; a podnosila je i druge inicijative i predloge.
Takođe, početkom godine ova zajednica je podržala kandidaturu četiri nezavisna kandidata u postupku izbora za članove VSS-a iz reda sudija, koji su, i pored režimske antipropagande i izostanka podrške formalnih strukovnih udruženja, pojedinačno, u svim kategorijama sudova dobili drugi najveći broj glasova. Takav nastup „Odbrane struke“ je priprema i za aktuelni izbor člana VSS-a iz reda sudija apelacionih i Upravnog suda. To je od izuzetnog značaja u novim uslovima rada VSS-a i VST-a, kada je donošenje najvažnijih odluka vezano za zahtevni kvorum i glasove istaknutih pravnika. Veliki problem su podeljenost u pravosuđu, afere koji nisu rasvetljene, medijska zatvorenost, ali i sporne odluke i (ne)rad Ustavnog suda koji još nije rešio ni zahteve oko izbornog spora iz 2023. godine.
Nije dobro za sve nas što sudstvo, kao Ustavom utvrđena nezavisna grana vlasti, ali i celokupno pravosuđe, neizvesne vanredne parlamentarne izbore dočekuju u opisanom urušenom stanju i sa brojnim kontroverzama.
Autor je sudija Apelacionog suda u penziji, član CEPRIS-a i Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Peščanik.net, 17.09.2026.