Zašto štrajk?
Advokatska komora Beograda i još nekoliko komora u Srbiji obustaviće rad od 2. do 4. ili do 5. decembra. Razloga za protest ima dovoljno, pa zbunjuje zašto se kao jedini navodi izmena Krivičnog zakonika.
Advokatska komora Beograda i još nekoliko komora u Srbiji obustaviće rad od 2. do 4. ili do 5. decembra. Razloga za protest ima dovoljno, pa zbunjuje zašto se kao jedini navodi izmena Krivičnog zakonika.
Pošto najavljivani treći svetski nije stigao, nuklearni se još nećka, a kosovski se po običaju otaljava, vlast je zaključila da joj može poslužiti i jedan običan, građanski rat.
Kao svaki dobro vaspitan robot, na pitanje šta da se radi kad predsednik koristi silu protiv građana, ChatGPT kaže da je to što predsednik radi ozbiljno kršenje ljudskih prava i vladavine zakona.
Ukidanjem pritvora osumnjičenom Vesiću, sud je jasno označio kakav će biti ishod ovog postupka ukoliko optužnica ne bude debelo popravljena i ako dokazi ne budu značajno unapređeni.
Ili će pravosuđe štititi slobodu govora, Ustav i zakonitost ili će postati izvršilac i saučesnik nedemokratskog režima u skrivanju odgovornosti vrha vlasti i gušenju prava građana.
Neka je opozicija odgovorila silom na nasilje skupštinske većine. To je nastavak protesta s ulice. Ako već ničemu ne služi kao institucija, parlament bi trebalo da se pretvori u školu borbe protiv diktature.
Ako se ministar nije pozvao na imunitet nema potrebe da ga Vlada ukida. Ako se jeste pozvao, po Ustavu, o imunitetu ministra odlučuje Vlada. Ali u petak 22. novembra sednice Vlade nije bilo.
Predsednik je rekao da nas ima 5 miliona koji nismo njegovi, po minut ćutanja za svakog je otprilike 10 godina. Dakle, oćutali smo svoje još pre dve godine. Vreme je da vlastima kažemo šta mislimo o njima.
Gradske vlasti bi trebalo da odgovaraju prvenstveno svojim građanima, ali kao što znamo, pod naprednjacima to nije slučaj. Jedna od brojnih pregaženih institucija države je lokalna samouprava.
Prvi put gledamo kako režim hapsi samoga sebe. Neka je i samo predstava, tu sliku svi vide. Nebitno je šta priča Vučić. Gledajte slike. Vučićevu demonstraciju nemoći, i to smo gledali juče.
Zajedničko saopštenje organizacija građanskog društva: Represija nad građanima sve je surovija, a najviši državni zvaničnici je opravdavaju i podstiču.
Šta je sledeća tačka? – Nadstrešnica, gospodine predsedniče. – Još im nije dosadilo? – Nije. Hoće hapšenja, optužnice. Ovi iz PR-a imaju predlog. Da skrenemo pažnju na nešto pozitivno.
Ukida se red vožnje gradskog prevoza u Beogradu. Kad nema reda vožnje, nema ni kašnjenja. Zgranuli smo se. Ali, šta je to u odnosu na ukidanje institucija, države, društva.
Kao da ministarka ne zna da je predlog izmena zakona o visokom obrazovanju loš, pa kad joj se objasni, progledaće i povući svoj predlog. Trebalo je da je pitaju zašto je Goran Ješić u pritvoru.
N1 – Dok policija u kapuljačama, bez prethodnog legitimisanja, hapsi mirne građane, još uvek niko nije uhapšen za obrušavanje nadstrešnice na želežničkoj stanici u Novom Sadu.
Tehničar je, namerno ili ne, pokazao da u kontrolisane sadržaje neminovno probija i nešto zbilje. Druge detalje će utvrditi televizijska istraga. Ona je brža od one istrage koju stvarno čekamo.
Picula je održao govor u Evropskom parlamentu i izrazio saosećanje za žrtve u Novom Sadu. Ali je izrekao i dve rečenice koje su jasno pokazale čuvarima ovdašnje distopije ko je u stvari on.
Već danima se priča o tome, krov ne može da stoji bez nadstrešnice. Ali, nije samo do krova, i bočni zid više nije siguran. Polako se artikuliše nova misao: netom obnovljena zgrada moraće da se ruši.
Možda kompanije zadužene za radove nisu obavezne da nas informišu o poremećaju statike na novosadskoj železničkoj stanici. Neobjašnjivo je ćutanje javnih funkcionera o riziku po živote građana.
Zajednica koja se gradi na protestima ne prihvata saradnju sa opozicijom, iako od njih stalno zahteva plan borbe. S druge strane, opozicija ne može da se dogovori ni sama sa sobom.
Ustav su nipodaštavali svakodnevno, zakone su osorno i otvoreno bacali pod noge, kako bi se koji našao na njihovom pobedničkom putu, gazili su etičke norme, estetske naravno ništa manje.
Dok policija lovi pobunjene sunarodnike pod optužbom da ruše ustavni poredak, setimo se oslobađajuće presude naoružanim pripadnicima JSO.
Kišno veče i deset hiljada ljudi. Malo je. Ne zna se ko je više razočaran: oni što su bili ili oni što nisu bili na protestu. Ako ništa ne može da se uradi ni u institucijama ni na ulici, šta onda?
Predsednik nam je pokazao dve fotografije sebe i time se završilo javno pokazivanje tronutosti krvoprolićem. Žrtve će biti ostavljene da počivaju u nemiru slučajno preživelih stanovnika Srbije.
Razočarani gledaoci novog Džokera u Americi su izglasali svog klovna, željno iščekujući orgiju iskupljujućeg nasilja. U Srbiji još nije kasno za političko organizovanje i artikulaciju nezadovoljstva.
Informacije o radovima na železničkoj stanici u Novom Sadu, o njihovoj ceni i izvođačima nisu tajna i ne ometaju istragu o odgovornosti za urušavanje nadstrešnice i smrt 14 građana.
Siledžije na ulici Novog Sada nisu bili policajci pre pokazivanja značke. I kad su je pokazali nisu prestali da budu siledžije, ali su dobili službeno pokriće post festum. Ješić to nije mogao da zna.
Posle nesreće u Novom Sadu, jedino sigurno znamo da u Srbiji ne postoji kompetentna, pouzdana i nezavisna kontrola za bilo šta, pa i za obnovu železničkih stanica ili kopanje litijuma.
Vučić nije okupirao samo institucije, on je okupirao i ulicu. U takvoj situaciji, guranje političkih stranaka na marginu (građanskih) protesta može da izazove kontraefekte.
Zakon izričito predviđa da su policajci bez uniformi dužni da se predstave pokazivanjem službene značke i legitimacije. Samo izuzetno će na svoj status upozoriti rečju „Policija“.
Kad građane naziva „svetinom“, premijer Miloš Vučević se drži jedne drevne tradicije, koja je svoju jasnu formulaciju dobila povodom Četvrtog hatišerifa, poznatog i kao Turski ustav.
Vučić je ključna figura u poduhvatu formatiranja društva u Srbiji na niskim ljudskim porivima; pre svih, na pohlepi i neznanju. Kriterijumi za povlašćen društveni položaj su odanost i ulizištvo.