Prilikom saradnje sa svim podizvođačima i partnerima insistira se na poštovanju svih zakona, kao i strogih pravila same kompanije, kad su u pitanju ljudska prava i odnosi prema zaposlenima.
Ovako glasi deo saopštenja, u kome kompanija Linglong International Europe d.o.o. Zrenjanin pokušava da odgovornost za neljudski odnos prema zaposlenima prebaci na podizvođača, preko koga su zaposleni formalno angažovani, što je inače praksa mnogih velikih kompanija i uobičajeno je rešenje. Ono što je neuobičajeno je činjenica da niko nije našao za shodno da ispita tvrdnje radnika o robovlasničkom odnosu poslodavca prema njima, ograničavanju slobode kretanja, neisplaćivanju zarada, izgladnjivanju…
Kompanija Linglong u Srbiju je došla 2018. sa projektom najavljenim kao najveća direktna strana investicija u našoj zemlji ikada. Procenjena vrednost projekta izgradnje fabrike pneumatika u Zrenjaninu iznosila je čak 800 miliona evra, a potpisivanju ugovora koji su uz veliku pompu potpisali predstavnici kompanije i Vlade Srbije (Ministarstvo privrede) prisustvovao je kompletan državni i pokrajinski vrh, kao i gosti iz Kine. Kako su sa ponosom istakli predstavnici izvršne vlasti, oko 1.200 stanovnika Zrenjanina i okoline dobiće radno mesto u modernoj fabrici, najvećoj u ovom delu Evrope, čime će standard života u tom delu Vojvodine biti znatno unapređen. Sve je delovalo bajkovito i idilično.
Kada se prašina slegla, a memorandum o razumevanju i prateći akti postali dostupni javnosti, imalo se šta i videti. Država se naime obavezala da investitoru bez naknade u svojinu preda 96 hektara zemljišta na kome će fabrika biti izgrađena, kao i 75 miliona evra direktnih subvencija u novcu, dok se sa druge strane investitor obavezao da će nastojati da zaposli određeni broj radnika, ali bez bilo kakvih ugovorenih obaveza. Kod dvostrano-obavezujućih ugovora od davnina je u pravnoj nauci i praksi ustanovljeno načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja, koje pretpostavlja da ne možete nešto dobiti a da za uzvrat ne date ništa osim – dobre volje.
Pored ovoga, država se obavezala i da će, ukoliko investitor bude imao ikakvih pravnih problema sa poklonjenom zemljom, u smislu eventualnih zahteva trećih lica u vezi sa svojinskim pravima, o svom trošku preduzeti sve radnje dozvoljene zakonskim propisima radi sprečavanja bilo kakve štete za „Linglong International Europe d.o.o. Zrenjanin. Dakle država, odnosno svi mi, poreski obveznici ove zemlje, bili bi u obavezi da Linglongu nadoknadimo štetu koju bi eventualno pretrpeo time što vlasnici zemlje koja im je u naše ime poklonjena zahtevaju da ostvare svoja prava (opet, obično se radi o kupoprodaji zemljišta ali ovako…).
Ovaj prvorazredni pravni nonsens upotpunila je preambula memoranduma u kojoj se navodi da će ugovorne strane učiniti sve u svojoj moći da investitoru olakšaju investiciju u Srbiji, kao da je mimo postojećih zakona i pravila dozvoljeno činiti dodatne ustupke prema odabranim i podobnim investitorima.
Kako je saradnja započeta na papiru, nastavljena je i u praksi. Neću se ovde baviti manjim gafovima poput izdavanja dozvola od strane nenadležnih organa, nedozvoljene državne pomoći i sličnih pitanja (koga zanima, više o tome može pročitati u analizama RERI-ja, jednoj koja je studija slučaja i drugoj koja se bavi pitanjem državne pomoći).
Ovde je dovoljno reći da trenutno samo RERI vodi preko 10 sporova pred Upravnim sudom zbog nezakonito izdatih građevinskih dozvola investitoru, za različite faze realizacije ovog projekta, a sve bez prethodno izrađene studije procene uticaja na životnu sredinu, na koju su nadležni državni organi bili u obavezi da daju saglasnost. Pored toga, imamo oko 20 aktivnih postupaka (svih vrsta) zbog različitih kršenja propisa od strane ovog investitora, kao i mnoštvo već okončanih predmeta.
Kolege iz organizacije A 11 mesecima skreću pažnju javnosti na užasne uslove u kojima zaposleni (mahom stranci) na gradilištu u Zrenjaninu rade. Kada novinari dođu da uzmu izjavu od radnika ili odgovornih lica bivaju ne odbijeni, već šikanirani i proterivani od strane privatnog obezbeđenja fabrike. Princip ekstrateritorijalnosti, koji se u civilizovanom svetu primenjuje na ambasade, u Srbiji se primenjuje na javnim površinama, a sprovodi ga privatno obezbeđenje investitora koje državni organi puštaju da rade šta hoće, dok se javnosti hvale institucijama koje rade svoj posao.
I ovo nas dovodi do poente cele priče. Linglong je komercijalni subjekt, kompanija kojoj su širom otvorena vrata u jednoj zemlji na tlu Evrope, da radi šta želi. Tako je sa ogromnom većinom stranih investicija u Srbiji. Samo od njihove korporativne kulture i dobre volje zavisi da li će poštovati ekološke standarde i pravni sistem ove zemlje, jer ukoliko to ne žele, niko ih na to neće naterati. Štaviše, država će im u tome obilato pomoći. Videli smo to na primeru Zrenjanina, Bora, Smedereva… Inspekcija neće izaći na teren, progledaće kroz prste gradnji bez građevinske dozvole, neće zahtevati saglasnost na studiju uticaja na životnu sredinu… Koga briga za pravo i ekologiju kada se otvaraju radna mesta sa platom od 50-ak hiljada dinara.
Da je država jaka, to jest da uopšte postoji, a postojala bi kada bi postojale institucije koje rade svoj posao i sprovode pravo, investitor bi pažljivo vodio računa o tome da na vreme pribavi sve dozvole i da radove sprovodi prema uslovima iz tih dozvola. Ne bi mu palo na pamet da u 21. veku na tlu Evrope pravi radni logor, u kome nikome, pa ni državnim organima nije dozvoljen pristup. Ne bi mu palo na pamet da rasteruje novinare sa javne površine ispred (ne u sklopu) fabrike iznikle na poklonjenom zemljištu. Ali mi institucije – nemamo.
Često mi padne na pamet replika iz filma „Profesionalac“ Dušana Kovačevića, u kojoj Dragan Jovanović u ulozi blentavog Gipsanog u sred demonstracija u nekoj hali uzvikuje „Nije Sloba kriv…“ (nastavak znate). I zaista, iz svih gore navedenih razloga, treba biti realan i priznati sebi – Nije Linglong kriv. Mi smo, svi zajedno, kreirali državu u kojoj su takve stvari moguće. Sve i da nismo to znali na vreme, imali smo priliku da kasnije dignemo glas i to ispravimo. Više puta i na više različitih načina. Ni to nismo uradili. I ko nam je onda kriv? Linglong? Ja ne mislim tako.
Autor je advokat, predsednik UO Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Peščanik.net, 04.07.2022.
LINGLONG