Novi porezi

Najava da se planira povećanje stope poreza na dodatu vrednost i uvođenje još nekih novih poreza nije dobra vest. Kao i natezanje oko toga da li u budžetu postoji novac da se ispune obaveze prema budžetu Vojvodine. To ukazuje na teškoće s kojima se suočava već rebalansirana fiskalna politika. Dokle to tako može da ide?

Odgovor je da mogućnosti neprestane izmene javnih prihoda i rashoda nisu neograničene. Kao što najave o povećanju poreza nagoveštavaju, nema više mnogo prostora da se štedi. Pored toga, čak je i Jelašić primetio da će dalja smanjenja javne potrošnje samo produbiti recesiju. Pri tom je i zapazio da inflatorni pritisci jenjavaju i da postoje značajne mogućnosti smanjenja kamatne stope. To, međutim, nisu baš dobre vesti kada je reč o javnim prihodima. Jer, kako sada stoje stvari, svi su izgledi da će biti potrebno da se koriguju pretpostavke na kojima je zasnovan najnoviji budžet, koji još nije ni usvojen. A nisu još ni obezbeđena sredstva kojim bi trebalo da se finansira predviđeni budžetski deficit.

Ono što je najgore kod najave o novim porezima jeste to što ponovo postaje jasno da Vlada nema nikakve nove ideje, već se sve svodi na preraspodelu potrošnje i nalaženje izvora da se ona finansira. Tražiće se kreditna podrška gde god se može naći, mana kreditora baš i nema mnogo, a nije izvesno ni da će ih biti tamo gde se traže, recimo u Rusiji ili Kini.

Privredna se politika ne svodi samo na budžet i na kamatnu stopu centralne banke. Strukturne reforme mogu da imaju slične efekte, ali se o njima ne razmišlja i nema ni ideja kako bi one trebalo da izgledaju. Reforme uslova u kojima posluju preduzeća i regulativa na tržištu rada bi mogle da imaju značajne povoljne posledice, kada bi se znalo koje su potrebne i kako da se sprovedu.

 
Blic, 29.04.2009.

Peščanik.net, 29.04.2009.