Posetu Mita Romnija Izraelu Benjamin Netanjahu je uklopio na praznik Tiša beav kada Jevreji obeležavaju uništenje najvažnijeg verskog središta Prvog hrama (usled izgnanstva u Vavilon) i Drugog hrama (kada ga je uništila rimska vojska prilikom osvajanja Jerusalima). Netanjahu nas je upozorio na katastrofu, međutim u stvarnosti je reč o tome da se radikalna mesijanska vlast suprotstavlja svetskoj sili i tovari državi nevolju na vrat.
Lako je prezirati Netanjahua. Lako je to umerenim Izraelcima. Lako je Baraku Obami. Lako je kada je Netanjahuov sponzor Šeldon Adelson, glavni finansijer kampanje usmerene protiv Obame. Kada Izrael osniva univerzitet u Arijelu, gradu koji se nalazi na okupiranim teritorijama baš u trenutku kada mu je potrebna američka podrška. Kada izraelska vlast mora sebe da predstavi kao umerenu u odnosu na religiozne radikale u regionu, a umesto toga cepa vladu nacionalnog jedinstva i učvršćuje religiozna načela u državi. Kada je Izraelu neophodna široka unutrašnja i spoljašnja podrška, Netanjahu bira – kao i u destrukciji Drugog hrama – da se zadovolji podrškom radikalnih snaga: religiozno-desničarskih zajednica u Izraelu, jevrejskih desničara u Sjedinjenim državama i evangelista koji sanjaju o apokalipsi i Hristovom dolasku.
Lako je prezirati Netanjahua, međutim u ovom trenutku je potrebno biti priseban. Amerika nije dužna da spasava Izrael, niti situaciju u regionu. Možda pitanje iranskog rata nije unutrašnje pitanje Izraela i nije povezano sa ljubavlju prema Netanjahuu. Ovo je svetsko pitanje sa velikim implikacijama. To je pitanje od kojeg američki predsednik, ako želi da bude ponovo izabran, neće moći da se sakrije.
Stvari moraju biti jasno izrečene: nije poželjno da Izrael napadne Iran. Izuzev dvojice političara Cahija Negbija i možda Netanjahua niko nije oduševljen ovom idejom o napadu. Čak ni ministar odbrane Ehud Barak.
Iza napada mora stajati apstraktna i praktična logika. Barak je postavio zaštitni prostor – vreme u kojem se iranski projekat neće moći zaustaviti isključivo od strane Izraela. Problem je što je Izrael već u njemu. Kada su izraelski obaveštajni izvori proveravali postignuća vojnih pilota, oni su procenili štetu koju bi pretrpeo iranski nuklearni projekat od izraelskog napada isključivo kao odlaganje na godinu dana. Smisao stručnih podataka koje citira i Barak je sledeći: sam Izrael ne može zaustaviti ili značajno odložiti iransku bombu.
To je ta istina. U sadašnjim uslovima to znači da nema bombe ni bombardovanja. To znači i jedno i drugo. Za potrebe zaustavljanja Irana potrebni su Amerikanci i Zapad, kako vojni tako i politički vrh. To je teška realnost.
U ovim okolnostima poseta Baraka Obame Izraelu uoči jevrejske Nove godine ne donosi nikakvu opasnost po njega. Većina izraelskih državnih institucija želi da se zaustavi i sačeka. Zadovoljiće se dodatnim sankcijama i čvrsto ponovljenim obećanjem predsednika da će Iran zaustaviti svim sredstvima.
Posle ove posete Izrael neće napasti pre novembra. Ako poželi da napadne udarcem u poslednjem trenutku, operativno se to može izvesti i kasnije kada bude jasno da Iran nije zaustavljen. Takva operacija će zaustaviti Iran na manje od godinu dana – međutim za nastavak operacije Izraelu će biti potrebna Amerika – čija će vojna i državna snaga supersile moći da bude efektivna i sledeće godine.
A ako Obama ne dođe ovde lično, zadovoljićemo se njegovim ministrima i držaćemo palčeve kao da je sigurno da će pred kraj leta negde u tih 40 strašnih dana između poslednje nedelje avgusta i prve nedelje oktobra Izrael napasti.
Ne. Nije ovde reč o blefu kako bi se izvršio pritisak na druge. Čak se ne radi ni o totalnom ludilu. „Glasovi“ u američkoj administraciji koja ne veruje kada neko viče „vuk!“ je skroz pogrešna. Netanjahu – za koga svi dani imaju predznak praznika Tiša beav – stvarno živi u osećanju istorijskog trenutka katastrofe koja se približava. Tako je odgojen. To nije predstava. Američki predsednik, kojeg vidi kao izraelskog neprijatelja, vodi ga ka atmosferi Tiša beava, praćen osećajem da ne postoji izbor. Skoro da je sve usmereno protiv nas. Trenutak pre američkih izbora ćemo možda uspeti da oteramo liberalne zveri iz unutrašnjosti Amerike. Bar ćemo pokušati. Nećemo ići kao ovce na klanje.
Ako Obama bude čekao u usijanom Vašingtonu neće pobeći od odgovornosti i implikacija izraelskog napada. Malo puta je državno politički savet bio oštar, jasan i isplativ. Ako je potrebno, Obama može da uzme pilulu protiv mučnine i da nam najavi svoju posetu u septembru.
Safi Raflevski, Haaretz, 24.07.2012.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 25.07.2012.
IZRAEL / PALESTINA