Očekujemo bolje

Najnoviji Balkan barometar je četvrti po redu. To je godišnje istraživanje javnosti i poslovnih ljudi u 6 balkanskih zemalja koje nisu članice Evropske unije. Prethodnih godina bila je uključena i Hrvatska. Jedne godine je, poređenja radi, pokrivena i Slovenija, druge Turska, a treće Moldavija. Ove godine to su samo Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Makedonija i Srbija. Nekoliko zapažanja moglo bi biti zanimljivo.

Jedno jeste da je ocena trenutnog stanja gora od očekivanja budućeg. Posebno je velika razlika između poslovnih ljudi i javnosti. Istraživanje se vrši anketom nešto više od 1.000 ljudi po zemlji i po 200 poslovnih ljudi. Pitanja ima preko 100 u oba istraživanja, koja se naravno ovde ne mogu sažeti. No, kada je reč o zadovoljstvu postojećim stanjem i o tome šta nosi sutrašnjica, poslovni ljudi su iz godine u godinu sve optimističniji. Ali to se ne može reći za građane, jer su oni uglavnom nezadovoljni i očekuju tek neko malo poboljšanje. Na Kosovu je optimizam izraženiji, a u Bosni i Hercegovini pesimizam. Srbija je pak druga zemlja po pesimizmu. No, da ponovim, poslovni ljudi čini se da očekuju bolje dane.

Kako bi se to moglo objasniti? Iz ukupnih odgovora moglo bi se zaključiti da je javnost pod utiskom rđavog iskustva, dakle rukovodi se iskustvom, prošlošću. Poslovni ljudi, sva je prilika, predviđaju da bi privredna kretanja trebalo da budu povoljnija u budućnosti, usled čega imaju i optimističnija očekivanja. Ovo se može potvrditi i činjenicama da naknade za rad stagniraju ili rastu sporo, dok se privredni rast u većini zemalja ubrzava. Tako da i pesimizam javnosti i optimistička očekivanja poslovnih ljudi imaju osnova, i jedni i drugi su realistični ili racionalni.

Najmanje optimizma ima u Bosni i Hercegovini, i to ne samo u najnovijem nego i u svim prethodnim istraživanjima. Ukoliko se pak pogledaju Federacija BiH i Republika Srpska zasebno, u prvoj se vide i veće zadovoljstvo postojećim stanjem i optimističnija očekivanja, pogotovo među poslovnim svetom. U Republici Srpskoj nezadovoljstvo je veliko i očekivanja nisu naročita. I među poslovnim svetom. Ako se pogleda unazad četiri godine, povećava se jaz između ova dva entiteta i u javnosti i u privredi.

Zanimljivo je da je svakako najpozitivnije raspoloženje u Crnoj Gori, što je u skladu sa privrednim kretanjima u toj zemlji, bez obzira na političke sukobe, pa i krize. Istraživanja se vrše krajem godine, a prošla godina je bila obeležena elementima političke krize. U Makedoniji je kriza bila mnogo dublja i trajala je dugo, usled čega je zanimljivo da su očekivanja javnosti, istražena pošto je kriza već bila razrešena, optimistična. U Crnoj Gori, opet, poslovni ljudi ocenjuju da su vlasti postale efikasnije i vode više računa o zahtevima i interesima privrede, a u određenoj meri i javnosti.

Ovo upućuje na zaključak da je u Makedoniji postojala spremnost da se plati visoka cena demokratizacije – jer je privredni rast bio jednak nuli u 2017, a isto ili slično je i sa investicijama. Sama kriza i posebno njen ishod, mada jesu uticali na ocenu o tome da se stanje nije poboljšalo u prošloj godini, nisu umanjili optimističnost očekivanja i javnosti i poslovnih ljudi. U Makedoniji je demokratizacija naprosto bila neophodna, bar prema ovom istraživanju javnog mnjenja.

U Crnoj Gori se, čini se, više polaže na poboljšanje efikasnosti vlasti. Ovo su, moglo bi se reći, dva načina rešavanja političkih kriza. Jedan je demokratizacija, dok je drugi veća osetljivost vlasti na zahteve javnosti i poslovne zajednice. U Crnoj Gori, sva je prilika, nije vreme za dodatnu demokratizaciju.

Iz celine istraživanja moglo bi se zaključiti da povećane privredne veze sa Evropskom unijom, posebno kroz povećanje izvoza na to tržište, utiču na povećani interes za približavanje Uniji. Naravno, poseban entuzijazam je u Albaniji i na Kosovu, ali ima određenih pozitivnijih kretanja i u Srbiji. Taj je proces spor tamo gde je skepticizam ukorenjen, a i gde se privreda i društvo ne oporavljaju, odnosno ne razvijaju već gotovo jednu deceniju. No, razlika između rđavog iskustva javnosti i optimističnijih očekivanja poslovnih ljudi trebalo bi, mada ne naročito brzo, da promeni stav prema Evropskoj uniji tamo gde je on još uvek veoma skeptičan.

Uostalom, ako je ceniti po broju ljudi koji bi da ne tek napuste zemlju nego da odu daleko od Balkana, osim demokratizacije, nema mnogo drugih puteva.

Novi magazin, 16.07.2018.

Peščanik.net, 17.07.2018.