Poštovana profesorka Rakić Vodinelić,
Pročitao sam tekst „Uslovna sloboda“ i zahvaljujem Vam na njemu. Izuzetno poštujem Vaše mišljenje i u potpunosti delim Vaše zalaganje za slobodu govora. Živimo, nažalost, u državi i u vremenu gde ta borba nije samo akademska, već svakodnevna praksa u javnom prostoru koji je godinama i temeljno zagađivan pritiscima vlasti. Javni prostor nije ugrožen samo tim pritiscima. Ugrožava ga i stalna erozija jezika u javnom životu. Uvreda postaje kritika i stav, lična diskvalifikacija politički argument.
Odlučio sam da odgovorim na Vaš tekst iz jednog razloga. Moja poruka uvaženom gospodinu Stojadinoviću nije bila „cenzorska“, kako navodite. Nije u pitanju pokušaj da se bilo ko zaštiti od kritike. Štaviše, jasno sam naglasio više puta da su na N1 dobrodošli oštra kritika, satira, snažan autorski izraz. Tačno je, međutim, da sam rekao da tekstovi koje objavljujemo ne treba da sadrže lične uvrede.
I to nije isto.
Pravo je autora da piše slobodno, obaveza javnog funkcionera je da trpi oštru kritiku, a pravo i dužnost urednika je da uređuje medij za koji je odgovoran. Ukoliko bi svaka primedba bila proglašavana za cenzuru, onda bi uređivanje tekstova bilo zabranjeno, a medij sveden na tablu za oglašavanje.
Mislim da su presude na koje se pozivate izuzetno važne, i u današnjem vremenu, a posebno s obzirom na to da postoje opravdane bojazni da pritisci na slobodnu reč neće slabiti. Iz činjenice da određeni izraz može da bude pravno dopušten ne sleduje da urednik nema pravo na stav da u mediju za koji je odgovoran nema mesta ličnim uvredama.
Da li je unutrašnja erozija to što kao urednik insistiram na tome da kritika treba da bude beskompromisna, ali bez ličnih uvreda? Možda bi prava erozija bila da se odreknem zalaganja za te standarde u strahu da će takvi pokušaji biti javno anatemisani, proglašeni bacanjem peškira u borbi za slobodu govora? Duboko verujem da kritika nije slabija ako je „očišćena“ od ličnog vređanja, ma koliko se ono naknadno proglašavalo stilskim figurama.
Sloboda nije uslovna ako insistiram na standardima izrečenog. Uslovna bi bila da se ograničava pravo autoru da kritikuje vlast, poziva na odgovornost, beskompromisno insistira na moralnim principima. Ništa od toga nije dovedeno u pitanje. Predmet moje poruke bio je jednostavan: kritika da, uvrede ne. To je urednički stav. Ne cenzorski.
Vojislav Stevanović
Zamenik direktora vesti na TV N1
Peščanik.net, 08.07.2026.
Srodni link: Vesna Rakić Vodinelić – Uslovna sloboda
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA