- Peščanik - https://pescanik.net -

Održivi dug

Kamata na tek uzeti državni kredit je, zaokružimo, sedam odsto. Da li je to toliko skup kredit da neće moći da se vrati?

Da bi se dao odgovor, pretpostavimo da se nivo zaduženosti ne povećava, recimo da je već dostigao nivo od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je granica koja se ne želi preći. Uzmimo da se tekuća javna potrošnja, kada se odbiju kamate na javni dug, finansira iz tekućih javnih prihoda, uglavnom poreza. Tada bi BDP trebalo da se povećava, približno, po istoj stopi kao što je kamatna stopa na dug, pa da javni dug ne raste u odnosu na BDP. Ukoliko je privredni rast sporiji, potrebni su budžetski suficiti.

Koji su izgledi da privredni rast bude oko sedam odsto? Nominalno, dakle u dinarima, to je ostvarivo uz odgovarajuću inflaciju. Recimo, realni rast od dva odsto i inflacija od pet odsto, ili obratno, bi bili dovoljni. Ukoliko se, međutim, kredit uzima u stranom novcu, svejedno da li u dolarima ili u evrima, potrebno je da se BDP povećava po toj visokoj stopi u stranom novcu. Ovo se može postići kombinacijom realnog rasta i apresijacije dinara.

Kolike su mogućnosti apresijacije dinara? Dugoročno posmatrano, jer je reč o dugoročnim dugovima, bilo bi potrebno da privredni rast i rast produktivnosti budu veći nego u zemlji u čijem se novcu uzima zajam. To je veoma retko više od dva odsto, što bi mogla biti stopa apresijacije dinara. Realni bi privredni rast onda morao da bude pet odsto da bi dug bio održiv.

Naravno, ako bi nominalno, u stranom novcu, BDP rastao po stopi od sedam odsto, kamatna stopa na državne zajmove bi se smanjila. Usled toga bi trebalo zaključiti da poverioci ne veruju da je to ostvarivo i samo ostaje da se vidi hoće li dug biti održiv jer će biti potrebni trajni budžetski suficiti da se novac vrati. Ukoliko tih suficita ne bude, kamatna stopa će se povećavati, ako se uopšte bude moglo dodatno zajmiti.

 
Blic, 05.10.2011.

Peščanik.net, 05.10.2011.