- Peščanik - https://pescanik.net -

Ograničenje ljudskih prava u vanrednom stanju

Foto: Predrag Trokicić

Uredbom Vlade Republike Srbije zabranjena su sva javna okupljanja, sa izuzetkom onih od posebnog značaja za rad i funkcionisanje državnih organa i službi. Od preporuke da stariji od 65 godina ne izlaze na ulicu prošlo je manje od dva dana kada je uvedena potpuna zabrana izlaska za ovu grupu građana. Istovremeno je uveden i „policijski čas“ od 8 uveče od 5 ujutru za sve uzraste. Vlada nije dovoljno obrazložila razloge i efekte uvođenja novih mera što je, sudeći po komentarima na društvenim mrežama, proizvelo kontra efekat kod starijih sugrađana koji se osećaju izopštenima i diskriminisanima. Uopštena obećanja o organizovanju pomoći u vezi sa dopremanjem hrane i lekova tu nisu mnogo pomogla.

Nakon neukusnih pošalica o korona virusu i nonšalantnog pristupa problemu, postalo je jasno da će država morati ozbiljno da reaguje. Njene odluke zavise od procene rizika, odnosno opasnosti od prenošenja virusa na javnim okupljanjima, sa ciljem da se ona svede na najmanju moguću meru. Isto važi i za zabranu napuštanja doma. U zemljama u kojima je na snazi opšta zabrana izlaska iz kuće, izlazak svih građana, bez obzira na godine, ograničen je na prehrambenu radnju, apoteku i kratku šetnju kućnih ljubimaca. Ustanovljena su i dodatna pravila o maksimalnom broju ljudi koji mogu ući u supermarket i o njihovoj međusobnoj udaljenosti.

Budući da su beogradski kafići uvek puni, nije jasno kako u Srbiji opasnost od širenja zaraze nije pre svega prepoznata u toj vrsti socijalnog zbližavanja. Broj posetilaca kafićima je samo ograničen, ali zatim je konačno najavljeno i njihovo zatvaranje. Zajedno sa kafićima, biće zatvoreni i tržni centri i restorani, a biće obustavljen i gradski i međugradski javni prevoz. Međutim, građanima nije dovoljno objašnjen smisao socijalnog distanciranja. Nagle promene u preporukama vladinih eksperata poput onih o nezatvaranju pa zatvaranju škola uzdrmale su poverenje građana u državu i stvorile utisak da stručnjaci menjaju mišljenje pod pritiskom Vlade.

Tim naučnika koji za potrebe britanske vlade vrši modeliranje širenja korona virusa u toj zemlji, 17. marta je izašao sa procenom da bi ograničene mere koje uključuju socijalno distanciranje starijih od 70 godina i drugih rizičnih grupa smanjile broj zaraženih kojima je neophodno bolničko lečenje za dve trećine, a broj smrtnih slučajeva za polovinu. Pa ipak, razlika u broju preminulih između opcija izolacije samo starijih od 70 godina i rizičnih grupa i izolacije celokupne populacije je zaprepašćujuća: 250.000 prema 10.000. U slučaju odsustva bilo kakvih mera suzbijanja virusa, tim naučnika je predvideo smrt preko milion Britanaca u naredne dve godine. Ovaj izveštaj je delovao otrežnjujuće u zemlji čija vlada je do juče smatrala da će manje-više slobodnim širenjem virusa populacija steći prirodni „imunitet krda“.

***

Doba straha i neizvesnosti je možda najbolje vreme da se govori o opravdanosti ograničenja ljudskih prava. U slučaju zabrane javnih okupljanja i zabrane napuštanja doma pravni osnov već postoji u Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, po kome ministar zdravlja na predlog Republičke komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Zavoda za javno zdravlje može doneti odluku kojom zabranjuje okupljanja i ograničava kretanje stanovništva. Kada je reč o ovim pravima, Ustav jasno predviđa mogućnost njihovog ograničenja u cilju zaštite javnog zdravlja, odnosno sprečavanja širenja zaraznih bolesti. Sofija Mandić je u svom tekstu istakla ozbiljne nedostatke u načinu proglašenju vanrednog stanja, kao i konkretnih mera koje se odnose na ograničenje ovih ljudskih prava. Ali, i da je formalno sve urađeno u skladu sa Ustavom i zakonima, postavilo bi se pitanje da li je ograničenje ovih prava zaista bilo neophodno i srazmerno u jednom demokratskom društvu? Da li je sprečavanje širenja zaraze, odnosno zaštitu javnog zdravlja kao legitimne ciljeve bilo moguće postići manjim ograničenjem prava naših starijih sugrađana? Budući da Vlada sa javnošću nije podelila projekcije primene različitih mera, nemamo odgovor na ovo pitanje. Teška situacija u kojoj smo najbolji je test demokratije. Diskusiju o opravdanosti svakodnevnih zabrana i njihovoj saglasnosti sa zakonima i Ustavom ne treba prekidati. U suprotnom, ostaje nam samo nada da će nam po proglašenju opšte zabrane kretanja ipak biti omogućeno da do prehrambene prodavnice, apoteke ili u šetnju sa psom odemo van termina od 4 do 7 nedeljom ujutru.

Postavlja se pitanje i da li će sledeće mere Vlade biti opravdane i saglasne Ustavu. Razne provladine javne ličnosti i organizacije najavljuju strogu kontrolu, pa čak i ukidanje društvenih mreža, fejsbuka, jutjuba, tvitera, kao vid borbe protiv lažnih vesti. Panika i strah Vladi ne daju odrešene ruke za moguće protivustavno kršenje ljudskih prava. Civilno društvo ne treba da ćuti sada kada su budnost i pažnja najpotrebniji. Ova situacija je test društvene solidarnosti i odgovornosti, koja će svoje mesto naći u udžbenicima medicine, sociologije, ekonomije i ljudskih prava.

Nedostatak informacija, neetičko izveštavanje medija i neadekvatno obraćanje najviših zvaničnika doprineli su osećanju neizvesnosti i straha među građanima i stvaranju podloge za širenje lažnih vesti. U ovoj teškoj situaciji u kojoj se mnogi olako odriču svojih prava u nadi da će dobiti zaštitu za sebe i svoju porodicu, treba se podsetiti reči Bendžamina Frenklina izrečenima u veku u kojem je kuga još uvek odnosila milione života: „Oni koji se odriču svojih osnovnih sloboda da bi kupili malo privremene sigurnosti, neće dobiti ni slobodu ni sigurnost.“

Autor je pravni savetnik YUCOM-a, Komiteta pravnika za ljudska prava.

Peščanik.net, 21.03.2020.

KORONA VIRUS