- Peščanik - https://pescanik.net -

Okupacija okupacije

Viktor Cerovski

 
Čim krenemo da analiziramo jednu okupaciju, već ih imamo bar pet: pokret Occupy Wallstreet u SAD, slične proteste u Evropi, proteste evropskih studenata protiv bolonjskih reformi i – blokade Filološkog i Filozofskog fakulteta u Beogradu. Tome treba dodati i autorske tekstove, novinske članke, audio-vizuelne zapise, saopštenja, blogove i tweetove koji ovih meseci formiraju, da ne kažem okupiraju, jedno interpretativno polje, u kome i ovaj tekst o blokadi Filološkog fakulteta, nadam se, ima svoje mesto.

Lako uočljiva osobina Occupy Wallstreet pokreta je nedostatak zahteva. Protest nije bez glasa i poruka je jasna: ekonomska kriza je toliko ozbiljna da dovodi u pitanje sustavnost celog razvijenog zapadnog sveta, gde je 99% stanovništva efektivno odstranjeno iz učestvovanja u donošenju važnih odluka, koje su prepuštene 1% koji čine pre svega finansijske elite, povlašćene preko političara. Formalnih zahteva nema, a neformalni je promena sistema. Kakva, nije jasno. Ono što je sigurno je da pokret Occupy Wallstreet nema za cilj fizičku okupaciju berze. Šta bi tamo radili? Slavoj Žižek kaže da sa zahtevima treba sačekati, i ne dozvoliti da se oni formulišu u okviru sistema protiv koga se protest odvija.

Kada se beogradske blokade uporede sa ovim pokretom, mogu se uočiti dve važne razlike. Prva je da blokada u Beogradu ima bar dva formalna zahteva: smanjenje školarine na nivo od tri minimalne mesečne plate i zahtev da studenti sa više od 48 bodova pređu na finansiranje iz budžeta. Po logici protesta sa zahtevima, ispunjenje zahteva vodi prekidu protesta. Međutim, pismo dekana Frljića studentima u blokadi ne prati ovu logiku. U njemu se podržavaju oba zahteva, ali se studentima preporučuje da ih radikalizuju – treba dovesti u pitanje postojeći visokoškolski sistem i njegove procedure proizvodnje i prenosa znanja.

Druga razlika u odnosu na Occupy Wallstreet je da su na Filološkom fakultetu nastavno, administrativno i tehničko osoblje, kao i studenti koji nisu u blokadi, bili okupirani studenatima u blokadi. I obratno. Jedna komplikovana situacija, u kojoj ne malu težinu ima i neslaganje profesora Rajića sa načinom na koji su se događaji razvijali, kao i izveštavanje medija.

U čemu je bio problem sa blokadom Filološkog? Kao odgovor prilažem deo teksta objavljenog na internet stranici Studenskih borbi:

Fakultet je slobodan i živ, grupe koje su održavale blokadu do večeras se odmaraju, ili uživaju u društvu i muzici. Večeras će više od stotinu studenata prenoćiti na fakultetu i spremno dočekati novi dan blokade. U ovoj zgradi se po prvi put u dugom nizu godina oseća život, sve socijalne i psihološke barikade koje nam nameće ovo društvo su pale, ljudi se upoznaju, druže, organizuju.

Ova preokupiranost blokadama i barikadama nije slučajna. Barikade postavljene od strane društva se ruše, a blokade koje čuvaju novoosvojeni prostor slobode – dižu.

Nastava se neće održavati ni sutra, zgrada fakulteta je pod kontrolom studenata i ostaće sve do ispunjenja zahteva za koje smatramo da su nužni za najosnovniju egzistenciju svakog studenta.

Kada 1% studenata preuzme kontrolu nad radom, a time i nad životom, 99% studenata i nastavnika, u ime svih studenata, pa makar i na dve nedelje, nejasnoća njihovih ciljeva, kao i arbitrarnost određenja „konačne pobede“ lako brišu razliku između blokade i diktature.

 
Autor je viši stručni saradnik na Institutu za fiziku u Beogradu.

Peščanik.net, 05.11.2011.

Mladen T. Milanović

 
Filozofski fakultet je već danima pod blokadom izglasanom od strane 49 studenata od 64 prisutnih na plenumu. Filozofski fakultet trenutno pohađa nešto više od 6.000 studenata. Iako plenum tvrdi da nema zvanične predstavnike, već godinama u njemu sede isti ljudi. Nalazim da je medijski pristup problemu blokade Filozofskog fakulteta jednostran. Blokada fakulteta je represivni, a ne idealistički i slobodoljubiv čin, kakvim se predstavlja u medijima.

Kakva se to slobodoljubivost ogleda u stavu da nema srednjih vrednosti i da ukoliko nisi sa nama „levo“, ti si automatski ultradesničar i homofob. Sećam se i prve „blokade“, „bio sam na strani“ odbrane fakulteta (od „partijskog univerziteta“), verujući da stranačkim uticajima nije mesto u parlamentu jednog fakulteta. Danas sedim u tom ozloglašenom parlamentu trudeći se da doprinesem nekoj promeni nabolje. Mandat člana parlamenta mi je počeo prvog oktobra ove godine, a fakultet je blokiran već dvadesetog od strane pedesetak ljudi (od kojih nisu svi studenti Filozofskog), pretežno ultralevičarske političke orijentacije, pod izgovorom državne represije, nejednake raspodele sredstava za visoko školstvo i zahteva za besplatnim obrazovanjem. Odgovorno tvrdim da dezorganizovana akcija poput blokade fakulteta ne može da uspe. „Plenumaški mehanizam“ podele odgovornosti znači da ne postoje istaknuti pojedinci i da su svi jednaki, to jest da NIKO ne snosi odgovornost za akcije plenuma i posledice donesenih odluka. Plenum brani svoj stav direktnom demokratijom, tj. svako ko dođe na plenum ima pravo da iznese svoje mišljenje i da glasa. Ali da li je stvarno tako? Jedino bi iznajmljivanje beogradske Arene omogućilo da 6.000 studenata Filozofskog glasa po principu direktne demokratije. Ne kažem da direktna demokratija nije moguća, ali ovde se ona ne sprovodi.

„Partijski univerzitet“ danas ne postoji, tj. u studentskom parlamentu Filozofskog fakulteta ne sedi nijedan član bilo koje političke stranke. Došli smo do situacije da autonomiju fakulteta ruši 49 studenata, članovi levičarske organizacije Marks21, nekadašnji članovi ASI-ja i pripadnici Pokreta socijalista preko kojih je, izgleda, i obezbeđena podrška blokadi od strane Srpske napredne stranke.

„Rešivši“ problem rušenja autonomije Filozofskog fakulteta na način koji njima odgovara, članovi plenuma Filozofskog fakulteta su smislili nove zahteve za blokadu fakulteta, koji imaju podršku neinformisanih studenata i profesora. Počelo se sa irealnim zahtevom za besplatnim obrazovanjem, koji je očito predstavljao pokušaj privlačenja što više ljudi za ideju blokiranja Filozofskog fakulteta. Besplatno obrazovanje nije omogućeno ni u državama u kojima je životni standard mnogo veći nego u Srbiji i gde je socijalna pravda ujednačenija, no to nije omelo studente Filozofskog, niti pojedine profesore, da se okupe oko ovog zahteva. Nemam ništa protiv toga da obrazovanje u Srbiji bude besplatno, ali nemam ništa ni protiv toga da organizacija za koju volontiram skupi 300 volontera koji bi vodili decu romske nacionalnosti u predškolske ustanove, nemam ništa protiv toga da u Srbiji psihički bolesnici ne budu posmatrani kao animalne nakaze, nemam ništa protiv toga da se naprave roditeljske kuće za decu iz unutrašnjosti Srbije obolelu od raka.

Irealnost i ultraidealističnost koncepta besplatnog obrazovanja u Srbiji okupiranoj temom Kosova i Metohije bode oči svakom razumnom.

Posle okupljanja kritične mase, na plenumima Filozofskog fakulteta su se iskristalisala četiri zahteva: 1) Dodatni rokovi za apsolvente, 2) Da uslov za sticanje budžetskog statusa bude 48 bodova i naredne godine, 3) Da se ukine rangiranje studenata (koje i ne postoji na Filozofskom, gde su određene čak i veće kvote za budžetske studente), 4) Status samofinansirajućeg studenta bi se isplaćivao sa 48.000 dinara (tri prosečne plate). Za prva tri zahteva fakultet kao institucija uopšte nije nadležan. Osim toga, sve probleme navedene u zahtevima plenuma, studentski parlament je već konstatovao na sednici održanoj 12. oktobra ove godine (nešto više od sedmice pre blokade fakulteta), a uprava fakulteta i parlament Beogradskog Univerziteta preneli na razmatranje u ministarstvo prosvete. Što se tiče zahteva da samofinansirajući studenti sa 48.000 dinara isplaćuju svoje studije, nigde u obaveštenjima plenuma ne stoji da Filozofski fakultet svake godine od države za budžetskog studenta dobija 209.000 dinara, na koliko je procenjeno jedno mesto na Filozofskom fakultetu. Po logici stvari, trebalo bi težiti ujednačavanju koštanja budžetskog i samofinansirajućeg studenta, tako da svake godine samofinansiranje bude što bliže cifri od 209.000 dinara.

Dok je studentski parlament bio pod upravom današnjih predvodnika plenuma, od 2006. do 2009, školarine su drastično rasle, do cifre od 118.000. Profesor koji je podržao blokadu i besplatno obrazovanje, glasao je na kolegijumu za povećanje školarina, a na taj argument, moj vrli drug „plenumaš“ je odgovorio: „Pa dobro, čovek se predomislio“. Kažu mi u debatama: „Kako to da je na Hemijskom fakultetu školarina 78.000 dinara, a njima su potrebne one silne epruvete, dok sam ja filozof, samo čitam knjige?“ Na Hemijski fakultet se za 2010/2011. prijavilo 114 kandidata ukupno, a na budžet se prima 165 ljudi,[1] pa je normalno da uprava dotičnog fakulteta ima više novca za manipulaciju, jer dobija toliko para od države da može da populariše svoju profesiju smanjivanjem školarina samofinansirajućih studenata. Na Filozofski fakultet se samo na smer psihologija godišnje prijavi 3 do 4 osobe na jedno mesto. Ovo dalje vodi u raspravu zašto država izdvaja samo 0.9% za visoko školstvo[2] i kako očekuje zadržavanje studenata u zemlji. Ali ovo je problem ministarstva i državne uprave i ne vidim kako bi bio u nadležnosti blokiranog Filozofskog fakulteta.

Dakle, šta stoji sa one strane blokade? Između ostalog, lična promocija, što se pokazalo na parlamentarnim izborima na Filozofskom 2007, kada su pojedinci u svoje biografije kuražno stavljali participiranje u blokadi fakulteta 2006.

Aktivnosti studenata za vreme blokade jesu antropološki interesantna, organizuju se „alternativna“ predavanja, muzički (blokadni) festival, filmske projekcije, itd. Zašto se protivnici blokade svrstavaju u neonacistički koš, a demokratičnost i kreativnost studenata Filozofskog fakulteta se iskazuju samo u vreme represije nad sopstvenom obrazovnom institucijom – pitanje je na koje će, nadam se, vreme dati odgovor. Zašto neki bend ne želi da svira na humanitarnom koncertu za decu obolelu od raka, a dođe na blokadni festival – ne znam.

Što se tiče studentskog parlamenta, ovu instituciju je na ovogodišnjim izborima podržalo 376 glasača,[3] što je daleko više od broja studenata koji se pojavio na plenumu na kome je izglasana blokada.

Važno je napomenuti i problem u komunikaciji. Studenti plenuma blokiraju fakultet i ne žele da diskutuju sa upravom, pozivajući je na plenum, a uprava organizuje sastanak na kome se ne pojavljuju predstavnici plenuma (jer oni nemaju predstavnike).

Završavam ovaj tekst u noći u kojoj uprava Filozofskog fakulteta plaća privatno obezbeđenje da istera plenumaše sa barikada na nasilan način.

Autor je student druge godine na katedri za psihologiju i član studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta u Beogradu.

 
Peščanik.net, 05.11.2011.