Izraelske pasivno-agresivne reakcije na „krizu konvoja“ postaju jasnije ako se podsetimo porekla našeg sadašnjeg vođstva. Mislim na predsednika vlade i ministra odbrane kao jasne „proizvode vojnih akcija“. Obojica su oblikovana mentalitetom junaštva brzih vojnih dejstava i duhom komandosa – etosa u kojem se vojnički duh javlja u krizama da kao deus ex machina razreši sve komplikacije pokoljem. Javni lik Ehuda Baraka počiva na vojnoj akciji oslobađanja otetog aviona Sabena, u kojoj je slikan kako maše pištoljem na krilu aviona. Političku karijeru Benjamina Netanjahua ne možemo zamisliti bez „operacije Entebi“ i mita koji obavija pogibiju njegovog brata Jonija – zadivljujuća operacija puna elektriciteta, čiji su uspeh i stalna herojska inspiracija bili dovoljni bratu Benjaminu da zasija kao „Mister Teror“ i veteran elitnih jedinica izraelske vojske.
Operacije brzih dejstava iz sedamdesetih viđene su kao nastavak velike i fantastične operacije Šestodnevnog rata; i mada su prošle decenije od kada je u naše vene ubačen religijski moralni kod – naši lideri nikako da odustanu od pokušaja obnove ratničkog duha kao pokrića za sopstvenu državničku nesposobnost. Kako su se propale operacije smenjivale jedna za drugom – tako je rasla snažna želja za novom operacijom oslobođenja, koja će ponovo dati materijal za lošu traumu i loš trip. Uvek je izgledalo da ćemo u sledećem krugu „zadati završni udarac“: ako ne u Libanu, onda u Gazi, ako ne u Gazi onda – u Iranu.
Netanjahu i Barak su stigli na vlast po drugi put, uprkos prethodnim političkim porazima, nošeni na krilima dve nade koje se potiru, ili nadopunjuju: jedna je da će njihovo zajedničko učestvovanje u vlasti obezbediti ono što je potrebno da bi se proizvela „operacija nad operacijama“ oslobođenja, mudrija od ostalih; a druga nada je da će se, na paradoksalan način, upravo njih dvojica – nasuprot civilnim vođama kao što su Ehud Olmert, Šimon Peres ili Amir Perec – pokazati dovoljno mudrima da odustanu od državnog junačenja. Ova dvojica lidera su se poneli razočaravajuće: pokazali su nedostatak hrabrosti i vizije na političkom polju i nedostatak kreativne upotrebe sile. Šta je onda preostalo?
Neuspeh operacije zaustavljanja broda u Gazi manje zabrinjava od krize koja se događa u Izraelu povodom ovoga slučaja: pomahnitalo kretanje između tačke požrtvovanja (pružali su otpor, otkriveno je oružje, nož i testera, ubijeni su bili džinovskog rasta) i tačke skromnog junaštva (pohvala uzdržanosti i osećajnosti zbog kojih je ubijeno samo devet, a ne šest stotina ljudi; očajničko pozivanje na ostatke slave vojničkog mita). Odatle struji osećaj da se propušta nešto veliko: projektovanje „uspešnosti operacije“ koju je teško definisati i zamisliti, a koja bi na kratko rešila egzistencijalnu uznemirenost aktera i publike.
Ove reakcije su narasle tokom ove nedelje, ali na već uobičajen način. To su reakcije zavisnika, kojima je ponovo uskraćeno sledovanje opijata: savršena operacija izraelske vojske, ili odlučujući rat koji će ukloniti sve teškoće i zahteve suprotne strane (kao i svaku potrebu za vođenjem politike).
Neki ukazuju da su se dogodile priželjkivane promene u palestinskom vođstvu, uključujući i Hamas; kaže se da su Palestinci konačno otkrili prednost upotrebe propagande i političkih sredstava u odnosu na nasilje i teror. Umesto da ohrabrimo ovaj pristup i oberučke ga prihvatimo – Izrael, koji svoju matricu ne menja decenijama, „uhvaćen je na prepad“ i ovu promenu je doživeo kao šok (jedan od ljudi iz obaveštajne službe je odsustvo terorističkih napada definisao kao „propagandni problem“). Nema diplomatije – sve što Izrael ima da predloži jeste još jedna oštra operacija, u kojoj se on zamišlja kao arhaično biće, koje je iznenada izronilo iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka, sa nožem komandosa u zubima.
Izrael se do sada uvek snishodljivo žalio na to da ima posla sa arapskim susedima, a ne sa „Norvežanima i Šveđanima.“ U ovom trenutku, kada ima posla sa Evropljanima i celim svetom, može da vidi kako izgleda i da jako pocrveni. Ako je za to još uvek sposoban.
Doron Rozenblum, Haaretz, 04.06.2010.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 08.06.2010.
IZRAEL / PALESTINA