Otkrivanje korupcije

Daleko najzanimljivije u skorašnjim napisima i intervjuima poznatih ekonomista i analitičara jeste da su oni, po svemu sudeći, otkrili da je u Srbiji korupcija velika i, kako se to kaže, sistemska. Pa da nema ništa od oporavka, privrednog i drugog razvoja dok se ona ne iskoreni ili bar ne svede na podnošljivu meru.

Zašto je to zanimljivo? Zato što izgleda to nije bilo primećeno u vreme pre krize, kada je privredni rast bio brz, zapravo, kako se reklamiralo, najbrži u regionu (na koji god region da se u svakom datom času mislilo). I u toj su mi stvari uvek najzanimljiviji bili liberalni nacionalisti, koji su se zalagali za nacionalizam, ili patriotizam, u privredi, ne dovodeći u vezu neminovni protekcionizam, koji svaki ekonomski nacionalizam podrazumeva, sa korupcijom.

Sada se, naravno, sva ta nacionalna sabornost oko sticanja i raspodele dobiti rasvetljava i, gle, u svemu tome samo je jedna stvar konstantna – korupcija.

Nekako se izgleda zaboravilo kako se pravdala privatizacija, ili već o čemu je tu tačno reč, Naftne industrije Srbije. Takođe se valja podsetiti ko je sve zagovarao državnu pomoć takozvanim nacionalnim ili, čak, regionalnim liderima. U svemu tome je propagandni deo bio veoma jednostavan: nisu važni zakoni, propisi i uostalom dobra načela privređivanja i vođenja privredne politike – postižu se viši nacionalni i državni interesi. Pa nije važno kako se dele pare.

Sada stvari izgledaju drukčije, jer para nema. Ali ne nedostaju objašnjenja. Jedni, kao što vidimo, otkrivaju da je u Srbiji korupcija velika, a drugima su, naravno, za sve krivi stranci (Amerikanci, Evropska unija, Turci) i domaći izdajnici, jer prave patriote i nacionalisti ne bi bili korumpirani. Jer, naravno, grešite ako mislite da su oni na vlasti već dvadesetak godina.

 
Blic, 24.11.2010.

Peščanik.net, 24.11.2010.