Otkud tigar u Africi

Kao što je već više puta primećeno, fašizam se danas u Srbiji (ali i drugde) retko pojavljuje u svom nacističkom vidu, pod znamenjem svastike i uz priču o biološkoj nejednakosti rasa. U ovom smislu, Filipovićevo „Šišanje“ ozbiljno promašuje – neonacizam je u Srbiji marginalna pojava, skoro bez ikakvog značaja. I tu čak ni onaj „utripovani, ne-pismeni, ne-firer“ i „dvomilenijumski student istorije“¹ nije nikakav izuzetak – ako je i dobio svojih pet minuta slave, onda je to samo zato što ga je javnost videla kao cirkusku atrakciju, pre nego bilo šta drugo. Zaista, neonacista u Srbiji je kao tigar u Africi, zar ne?

Pa, uglavnom da, međutim, kao što zna svaki ljubitelj Monti Pajtona, i takve se stvari dešavaju, pa tako i poneki rasni (pun intended!) neonacistiški tigar zaluta u savanu srpskog nacionalističkog mejnstrima. Evo jednog skorašnjeg primer(k)a – u poslednjem broju „Pečata“ Dejan Đorić piše: “Ispod prividnog šarenila, mešanja svega i svačega, iza slobode izbora kriju se sivilo, očaj i beznađe, stalni napor stimulacije svesti i čula. Ben Klasen, jedan od proučavalaca plutokratije, u knjizi ’Večna religija prirode’ kaže da u prirodnom svetu nikada ne dolazi do mongrelizacije, do rasnog mešanja vrsta, od tri stotine dvadeset vrsta kolibrija nije nastala srednja, uprosečena vrsta.“²

„Pročavalac plutokratije“ Ben Klasen je sve do svoje smrti 1993. godine, bio jedan od najistaknutijih američkih neo-nacista i „belih suprematista“. Autor „Biblije belog čoveka“ i osnivač rasističke „Crkve kreatora“, Klasen je poznat i po tome što je prvi popularizovao izraz RaHoWa (skraćenica za „Racial Holy War“ – rasni sveti rat), koji je kasnije postao borbeni poklič skinheda i neonacista širom Amerike.

Klasenovo najpoznatije delo, „Večna religija prirode“, na koje se u navedenom pasusu poziva i Đorić, prevedeno je i na srpski jezik i nalazi se u javnom domenu, tako da se svako može lako uveriti šta u njemu piše. Ja bih ovom prilikom skrenuo pažnju samo na jedan pasus – onaj na koji se poziva i Dejan Đorić. Evo šta Klasen, taj ekspert za plutokratiju, piše o kolibrijima i ljudima: “Nigde u prirodi ne možemo da vidimo da se superiorni povlače pred inferiornima, niti možemo da primetimo da nadmoćni milosrdno pokušavaju da pomognu održanje ili podizanje inferiorne rase. Priroda očigledno želi razdvajanje unutar vrsta. Na primer, ako zavirimo u svet ptica, videćemo da su kolibri izdeljeni u nekih 230 različitih vrsta, vrapci u 263 vrste, cerići u više od 60 vrsta, itd. U životinjskom svetu isti fenomen se otvara pred našim očima. Koju god vrstu da pogledamo, bili to miševi, zečevi ili mačke u prirodnom okruženju otkrivamo da su razvojene na desetine različitih vrsta, i da svaka prati sopstvenu šemu za preživljavanje i razmnožavanje, boreći se sa svojim podvrstama i ostalim stvorenjima na zemlji. Svaka ima posebne načine zaštite, parenja i razmnožavanja. Svaka ima svoje prirodne neprijatelje. Čovek je kreacija prirode i prirodno stvorenje. I njega je priroda obdarila posebnim programom za preživljavanje i razmnožavanje. I on ima svoje prirodne neprijatelje. Neumitna i hladna činjenica je da su najsmrtonosniji neprijatelji belog čoveka druge ljudske vrste kao što su Jevreji i ostale obojene rase. Primećujemo dalje da se priroda gnuša mešanja rasa i njihovog kvarenja. Nigde u carstvu prirode ne možemo da nađemo bratimljenje i mešanje različitih vrsta, niti da vidimo da se spajaju i mešaju svoje gene.“³

Iz ovog pasusa, savršeno je jasno na šta Đorić cilja kada se, referirajući na Klasena, žali na „mongrelizaciju“ i „mešanje svega i svačega“, baš kao što je savršeno jasno i šta se zapravo krije iza eufemizma „proučavalac plutokratije“. Pa ipak, čisto da ne bude zabune, evo još jednog kratkog pasusa iz Klasenovog magnum opus-a: “Vrlo malo ljudi shvata koliko je moćno oružje propaganda. Adolf Hitler je ispravno rekao da pomoću propagande Jevreji mogu učiniti da raj izgleda kao pakao, a pakao kao raj. Ovo je više nego tačno, a Jevreji to čine vešto, gotovo umetnički. (…) U njihovom arsenalu propagande, takođe je i vrlo značajna filmska industrija – koju opet potpuno kontrolišu Jevreji. Štaviše, Holivud i celokupna filmska industrija su u toliko meri u rukama Jevreja da je često zovu ’Košer dolina’. Filmska industrija se u poslednjih pedeset godina nesumnjivo razvila u jedno od najznačajnijih propagandnih sredstava za zagađivanje mozgova Bele rase koje je svet ikada video.“⁴

A evo šta u svom već pomenutom tekstu piše Dejan Đorić: „Holivudska filmska industrija u pomenutom smislu predstavlja udarnu silu formiranja javnog mnjenja, a u toj funkciji je današnja kultura uglavnom svedena na zabavu (Jozef Gebels je rekao ’Dajte mi svu moć nad sredstvima informisanja i ubediću ljude da je pakao raj’). Zabavno upakovani filmski sadržaji pripremaju javnost za svet zamišljen u vrhovima vlasti i administracije koja verovatno kontroliše scenarije za blokbastere. Svet na koji se ljudi pomoću kulture prilagođavaju, tačnije dresiraju, pripada carstvu distopije, negativne utopije, planete opustošene prirode i tehnike toliko nadmoćne da prelazi u sferu magije. Ljudi se na kulturan način uče i privikavaju na laž da ne može i ne sme postojati drugačiji svet budućnosti od onog zamišljenog u laboratorijama i studijima novog totalitarizma.“⁵

***

I, da se vratimo na večito montipajtonovsko pitanje, otkud tigar u Africi? Možda je, kako predlaže Džon Kliz, pobegao iz zoološkog vrta? Ali, ako je stvarno tako, onda bi valjalo proveriti ko je otvorio kavez, i samim tim stvorio uslove za „mongrelizaciju“ ove, za dotično podneblje neubičajene vrste sa raznovrsnom lokalnom faunom.

Peščanik.net, 20.04.2011.

Srodni link: Stevan Filipović – Odbrana i poslednji dani

1. Vidi Pančićev tekst u Vremenu br. 850
2. „Pakao i raj političke manipulacije”, Pečat br.161, str. 59.
3. „Večna religija prirode“, str.22-23, mastan slog je autorov.
4. Isto, str. 54.
5. „Pakao i raj političke manipulacije”, str. 58. Indikativan je i način na koji Đorić parafrazira Klasenove redove (ovog puta, bez upućivanja na izvor).