U principu, film je vrsta umetnosti koja bi morala da komunicira sa publikom direktno, bez posrednika. Dakle, gledano iz pozicije autora, imate tih nekoliko godina rada da vrlo dobro razmislite o svemu što želite da kažete svojim delom, možete da ga menjate i oblikujete (ponekad do neprepoznatljivosti u odnosu na prvobitnu verziju scenarija), ali prvo javno prikazivanje, premijera, je trenutak kada svoj rad zauvek ”predajete” publici i kritici na gledanje i analiziranje. Svako dodatno objašnjenje koje dajete u daljim tekstovima ili intervjuima je jalovo ako sam film nije uspeo da ostvari komunikaciju sa gledaocima, i ako ideja koju ste želeli da saopštite nije plasirana na dobar ili razumljiv način.

Zbog svega ovoga sam razmišljao da li da se uopšte upuštam u pisanje ovog komentara, ali pošto je reč o sajtu na kome praktično ”živim” (Peščanik), i o tekstu autora o čijem dosadašnjem pisanju imam najbolje mišljenje (tekst Zveri srpske), kao i o ispravljanju nečega što više doživljavam kao materijalnu grešku nego kao neslaganje u tumačenju umetničkog dela, reših da se ipak latim tastature.

Naime, gospodin Dinić u svom (inače, odličnom) tekstu Otkud tigar u Africi kaže da ”u tom smislu Filipovićevo „Šišanje“ ozbiljno promašuje jer je neonacizam u Srbiji marginalna pojava, skoro bez ikakvog značaja.

Neverovatno mi je da bilo ko ko je zapravo gledao ”Šišanje” može da ima ovakvu zamerku, jer ne samo da se sa drugim delom Dinićeve rečenice u potpunosti slažem, nego ona predstavlja jednu od osnovnih teza filma. Ne znam na kom mestu u filmu se tvrdi da otvoreni neo-nacizam nije underground i marginala?

Pozerska neo-naci banda u koju glavni lik filma Novica ulazi je baš primer činjenice da je otvoreno paradiranje svastikama, teorijama o višim i nižim rasama i slikama Adolfa Hitlera, čak i u ovoj i ovakvoj Srbiji neprihvatljivo. Potenciranje ove činjenice ide čak i do karikature, pa se skinsi tako skupljaju u bunkeru/pećini ispod zemlje, policija ih tuče i privodi redovno, a na tribinama ih nema više od tridesetak, dok ”mozak” ekipe čini nekoliko frikova koji se zabavljaju svađanjem po forumima, tučama i pisanjem grafita. Čak i cinični desničarski ideolog Akademik Hadži-Tankosić svoj govor počinje ”osudom” Hitlera i nacizma (”Naravno da je u Rajhu bilo grešaka i zastranjivanja koje civilizovan čovek ne može da prihvati, ali…” ili: ”Naravno, ja sam protiv svake vrste ekstremizma, samo…”).

Cela situacija upravo i postaje zabrinjavajuća kad Novica shvati da je ideološka suština fašizma (teorija krvi i tla, odnos prema drugom, prema slabijem, prema nasilju, prema autoritetu, prema državi) nešto što u Srbiji može biti veoma društveno prihvatljivo, ali samo ako bude odeveno u ruho patriotizma i nacionalizma, a udaljeno od neo-naci ikonografije (”Pusti Hitlera i Ljotića, oni su budale, ali su utabali stazu za našu generaciju…”). On, kad preuzme poziciju Firera, od ove neozbiljne grupe pravi terorističku organizaciju kojoj je unapred zacrtani cilj da političari čuju za njih, i da dobiju finansijsku i svaku drugu podršku (”Cilj – da pridobijemo simpatije javnosti, a možda čak i ozbiljnije finansijere”, ”Političarima su potrebni ljudi kao mi”).

Naravno, ne krene baš sve kako je ”utripovani ne-firer” planirao. Završna sekvenca filma nedvosmisleno govori o mehanizmima regrutacije ovakvih ”vojnika” u državnu ili para-državnu službu (scenario pisan u vreme Koštuničinog režima) i načinima transformisanja ovakve ekstremne grupe u mainstream ”patriotsku” organizaciju (opet Hadži-Tankosić: ”Dobro je kad takva iskliznuća možemo da usmerimo na nešto korisno”, ili: ”Gledajte da ih malo upristojite, okupajte ih, i skinite im te kukaste krstove”).

Neverovatno mi je da neko ko je napisao tako dobru i ozbiljnu analizu upravo ovog procesa o kome film govori (fašisti su i dalje fašisti, ma koje boje bili; pomenuti tekst Zveri srpske), može da ne primeti nešto što nije skrivena poenta do koje bi gledaoci eventualno trebalo da dođu promišljanjem u dugim zimskim noćima, već je eksplicitno, dakle, kroz dijaloge dat deo osnovnog zapleta filma.

Sa druge strane, ”patriotski” blok je sve savršeno ukapirao, jedino što im se, izgleda, film nešto baš i ne sviđa (sa sajta NSFM, o ”Šišanju” pred kraj teksta).

O tempora, o mores!   ;-)

Peščanik.net, 21.04.2011.

Srodni link: Rastislav Dinić – Otkud tigar u Africi

Leave a Reply