- Peščanik - https://pescanik.net -

Pacijent u Rudnoj Glavi

Foto: Slavica Miletić

Da sam na svom mestu, a uveren sam da još jesam, primio bih kinesku vakcinu u Domu zdravlja na Zvezdari. Kao što sam je i primio. Uočena su i neka borbena antitela nekoliko sedmica posle toga, odlučna da odbrane ovo što je još ostalo od prostora koji se brani.

Moju vakcinaciju nije niko zapazio. Čak ni ja. Bilo je važno da nikome ne dam loš primer. Pozvali me, ja se odazvao tačno na vreme, sestre i lekari sa Zvezdare profesionalni, ljubazni, duhoviti, vedri. Sve nas, koji smo bili tamo, dočekali su kao svoje bližnje. Moje najbolje iskustvo u susretu sa zdravstvom Srbije.

Sad ostavljam sebe antitelima. Danas je poseban dan, možda presudan u borbi protiv virusa, ali i za opstanak Srbije. Vakcinu prima predsednik lično, u Rudnoj Glavi. Takva je odluka, ili Rudna Glava, ili ništa.

U Rudnoj Glavi se sprema velika svečanost i narodno veselje, uz sve predviđene mere zaštite od zagađenja. Na jedinom bilbordu koji može da stane u tom mestu, poruka: Dobro nam došao dragi predsedniče, pokaži hrabrost i primi tu vakcinu. Vučići su junački soj, ajde, primi je, heroju naš, predaja nije opcija!

Iz svih većih mesta u Srbiji, jutros su krenuli autobusi, sa opštom porukom: Rudna Glava je naš Gazimestan. Na prozorima svih autobusa izlepljeni plakati: Vučića za heroja!

Ovo što danas radi Vučić, to još niko nije uradio u svetu, govori Martinović za Pink. On se odvažio da primi vakcinu u danima intenzivne borbe protiv mafije i invazije trombova. Zato ga danas Srbija slavi, a o njegovom podvigu govori čitav svet.

Samo neprijatelji Srbije mogu da kažu da naš junački predsednik ne sme da se vakciniše, rekao je Đuka. On želi da odjednom primi tri vakcine i tri revakcine, i posle toga odigra košarku sam protiv osnovne škole, a po povratku u Beograd kolo oko Nemanje!

Usred Rudne Glave sviraju trubači, dva vola i četiri ovna se okreću na ražnjevima. Lokalni KUD izvodi Žikino kolo, koje vodi Žika lično.

Sve se utišalo kad je najavljen govor najdražeg gosta. Čuli su se usklici radosti.

Pročitan je telegram podrške, koji je stigao od poštara Đorđevića: Dragi predsedniče, samo herojski. Neka je sveti dan u kome primaš vakcinu za dobrobit Srbije. Šaljem ti majicu sa svojim genitalijama u koje sam, kao član Mense lično vakcinisan.

Ministar Toma Mona je poslao poruku, koju je pročitao voditelj programa Sarapa:

Podrška iz mog ministarstva za prvog pacijenta Srbije. Zadivljen vašom hrabrošću u ovom istorijskom trenutku, uzbuđen sam kao da je primam. Živi bili do kraja doživotnog mandata, predsedniče, evo nemam reči od treme dok ovo pišem iz jednog mračnog tunela koji probijamo, moleći se za vas.

I od mene podrška, došapnuo je voditelj Sarapa. Dajte bre ljudi nešto da se mezne dok ne stignu ovi volovi i ovnovi, ima se onesvestim od nejelice.

Ali, pacijent je uzeo reč, koju mu je ustupio gladni voditelj.

Dame i gospodo, Srbi i Srpkinje, braćo i sestre,

Danas sam prvi put kod vas, nasuprot opoziciji koja je to želela da spreči i ugrozi moje jedino krhko zdravlje. Vi znate koliko mi je na srcu Srbija, i vi znate koliko je važan ovaj visoko rizični čin, ova teška intervencija kojoj se podvrgavam. Zar zaista neko misli da se bojim igle, da sam antivakser? Taj ne misli dobro Srbiji, taj ne misli dobro nikome, sram ga i stid bilo, kao i one koji su sve opljačkali pre mene. Ali, meni nije do mene, bojeći se za sebe ovako hrabar, brinem za vas.

Nemam ja sa tim nikakvih problema, ne bojim se nikoga. Sto igala mogu da primim, neka dođu Kinezi da mi nabiju akupunkturu. Svuda mogu da me bodu, jači sam od svih. Iako siromašan kao miš, nigde nemam račun, ni u jednoj banci. Evo dinara nemam u džepu, Selaković mi jutros kupio burek za doručak i lignje za poneti.

Naš BDP je u rastu, pretekli smo Nemačku, a uskoro ćemo i Kosovo. Za koju godinu Tenis ovde dovodi nemačke svinje na poklonjenu srpsku zemlju koju sam mu dao iz svog džepa. Te arijevske krmače će se pariti sa probranim srpskim nerastima, članovima naše partije, videćete šta nas čeka u budućnosti. Kinezi će da grade najmoderniju Čeličanu u Košutnjaku, koji nam ionako zvrji prazan. Planirali smo skijališta u Apatinu i veliki ribnjak za pirane na Adi. Svako domaćinstvo dobiće do Uskrsa teglu kiselih krastavčića, a penzioneri i feferone sa majonezom. Za dede do 70 pola doze cialisa, to je još jedan moj vitaminski prilog njihovoj životnoj radosti.

Ipak moram da vam kažem da vakcinu možda neću da primim danas, čekam da dobijemo još neke isporuke, pa kad sve to podelim, ako nešto preskoči za mene, vakcinu ću primiti drugog petka posle uskrsa pred zalazak sunca u selu Temska kod Pirota. Moje je da budem sa narodom, ne mogu ja tu stvar da primim samo na jednom mestu, Živela Srbija!

Okupljeni narod napušta pacijenta i okreće se ovnovima i volovima. Muzika svira tuš, a okupljeni voajeri vakcinacije pevaju Vostani Serbie!

Ako ipak bude cepljen, naciju obaveštava reporter Pinka: Naš heroj primio vakcinu! Veliki junak je dobro podneo ovaj komplikovani zahvat. Čestitke stižu sa svih strana. Vatrometi u celoj Srbiji. Dijaspora na nogama. Svet se klanja Vučiću!

Reakcija građana koji su emotivno rezistentni prema Pacijentu: ma nek se nosi bre taj manijak u 3LPM!

Peščanik.net, 06.04.2021.

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)