Parlamentarni izbori 2016 – III

Regularnost

Izbori 2016. godine uglavnom su ocenjeni kao regularni uopšteno gledano, sa doduše brojnim nepravilnostima na nekim izbornim mestima (CRTA), takođe i sa sporadičnim „haotičnim“ prebrojavanjem glasova (ODIHR); “Osim pojedinačnih nepravilnosti koje su naši timovi uočili, izborni dan je protekao na miran način, većinom u skladu sa propisima”, navodi se u saopštenju delegacije Kongresa Saveta Evrope; posmatrači su još uočili da su „zabrinjavajući navodi o tome da su vladajuće partije vršile pritisak na birače i zaposlene u javnom sektoru, kao i da se birači mame inicijativama o socijalnoj pomoći“; “Naša procena na osnovu našeg posmatranja prethodnih šest nedelja nije samo crno-bela. Postoje pozitivni elementi, ali i nedostaci”, rekao je ambasador Gert Hinrih Arens, šef posmatračke misije OEBS/ODIHR. „Javni mediji su, stav je posmatračke misije, obezbeđivali jednaku minutažu učesnicima izbora da bi mogli da predstave svoje izborne platforme u skladu sa zakonskim obavezama; međutim, aktivnosti Vlade i vladajuće stranke su bile dominantna tema u izveštavanju o izbornoj kampanji u sklopu informativnog programa“, kaže se u saopštenju; „Analitičko i kritičko izveštavanje na uticajnim televizijskim kanalima sa nacionalnom pokrivenošću je bilo ograničeno, delimično zbog sveprisutne autocenzure koja je rezultat političke kontrole nad sektorom medija“, ocenjuju posmatrači.

Zapravo jedna rečenica kojom posmatrači OEBS-a sumiraju svoj zaključak dobro opisuje (ne samo ove) izbore: slobodni izbori bez jednakih šansi za sve učesnike. Iako će možda zazvučati kao oksimoron, ovaj zaključak to nije – on je samo posledica primene stavova OEBS (i Saveta Evrope) o minimalnim standardima slobodnih izbora i predizborne utakmice. Drugim rečima – izbori su bili slobodni, ali ne baš fer (pošteni). Sve u svemu – prihvatljivi za jednu balkansku zemlju.

Ocene učesnika izborne utakmice, u ovoj prilici ću ostaviti po strani: oni imaju pravo na preterivanje u zadovoljstvu i nezadovoljstvu: od ocene izbora „čistih kao suza“ do negiranja svake regularnosti.

Izlaznost

Prema proceni CRTA, na ove parlamentarne izbore izašlo je 56,7% od ukupno upisanih 6.737.808 birača, tj. u apsolutnoj brojci – nešto više od 3.820.000 birača. U odnosu na izbore iz 2014. godine, kada je izašlo 53,09%, odnosno 3.592.375 birača, ovim izborima je pristupilo oko 230.000 birača više. Verujem da ovaj višak, uz još neke parametre, može da posluži kao objašnjenje rezultata pojedinih izbornih lista, bar onako kako ti (još uvek preliminarni) rezultati izgledaju danas.

Rezultati

Ovde prikazujem rezultate izbora onako kako ih je saopštila Republička izborna komisija (RIK) na desetoj konferenciji za medije, održanoj 25. aprila 2016. godine u 19,40 sati:

Valja uporediti rezultate onih izbornih lista koje su prekoračile izborni cenzus (izuzimajući manjinske liste, jer za njih važe druga pravila), sa izborima održanim 2014. godine i to ne samo u procentima, već i u pogledu apsolutnih brojeva glasova koje su dobile.

Koalicija SNS je 2014. godine dobila 1.736.920 glasova odnosno 48,8%, a 2016. godine 1.778.586, odnosno 48,25%, što znači da je, uzimajući u obzir veći broj izašlih birača nego 2014. godine, uglavnom zadržala isti broj birača. Međutim, ove godine je u koaliciji sudelovao i PUPS, što bi moglo značiti ili da PUPS nije nimalo povećao ukupan broj opredeljenih birača za koaliciju čiji je stožer SNS, ili, pak, da se broj onih koji podržavaju SNS, smanjio.

Koalicija SPS je 2014. godine imala podršku 484.607 birača, odnosno 14%, a 2016. je dobila 405.807 glasova, odnosno 11%. Ove godine PUPS nije bio u koaliciji sa SPS, za razliku od izbora 2014, što bi moglo indicirati da je PUPS imao, a moguće je da i danas ima oko 3% podrške birača, što dalje može značiti da je procenat podrške koaliciji oko SNS, bez PUPS, ove godine mogao iznositi oko 45,8%.

Koalicija DS je 2014. godine dobila 216.634 glasa, tj. 5,9%, a 2016 – 223.198 glasova, odnosno 6,09%, što znači, imajući u vidu veći broj izašlih birača, da je uglavnom zadržala isti deo biračkog tela.

Koalicija SDS/LSV je 2014. godine imala 204.767 glasova, odnosno 5,7%, a 2016. godine, koalicija SDS/LSV/LDP je dobila 185.418 glasova, tj. 5,03% i opala je, uprkos tome što je bila šira nego 2014. Ima dovoljno osnova da se pretpostavi da se jedan broj birača koji su ranije bili naklonjeni ovoj političkoj grupaciji, na izborima 2016. opredelio za pokret Dosta je bilo.

DSS je 2014. godine dobila 152.436 glasova, tj. 4,1%, dok su Dveri tada imale128.458 glasova, tj. 3,4%. Na izborima 2016. koalicija DSS/Dveri dobila je 184.375 glasova, tj. 5%. Iako je današnja koalicija dobila manji broj glasova nego što je ukupan zbir glasova DSS i Dveri 2014. godine, kao i ukupno manji procenat (što se može pripisati značajnom povećanju broja birača opredeljenih za SRS), koalicija je prekoračila cenzus, pa se može smatrati da je ukupno postigla bolji uspeh nego na prethodnim izborima.

SRS je 2014. godine dobila 72.303 glasa, odnosno 2%, a 2016 – 296.755 glasova, tj. 8,09%, što je brojčano i po učešću u parlamentu, nesumnjivo najveći skok u odnosu na 2014. godinu, a posledica je povratka Vojislava Šešelja koji je sam po sebi konsolidovao ovu stranku, a naročito, posledica oslobađajuće presude Haškog tribunala. Može se pretpostaviti da je jedan broj glasova ranije dat DSS-u i Dverima, „prešao“ na SRS, ali i da je na izbore 2016. izašao veći broj birača opredeljenih za SRS nego na prethodne. Moguće je i da se nešto birača SNS vratilo korenima na najnovijim izborima.

Dosta je bilo (DJB) je 2014. godine imao 74.973, tj. 1,7% birača, dok je 2016. godine ovu listu podržalo 220.695, tj. 5,99% birača. Ovo je u apsolutnim brojevima, procentualno, kao i u pogledu učešća u parlamentu, drugi najveći skok, koji se može objasniti porastom poverenja javnosti i birača u Sašu Radulovića i DJB, a posledično i povećanjem broja birača koje je ovaj pokret primamio da izađu na izbore. Takođe, ima osnova za zaključak da je jedan broj ranijih birača SDS, LDP, a moguće je i LSV na ovim izborima odlučio da podrži DJB.

(Izvori: za podatke o izborima 2014: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/42/07/Parlamentarni_Izbori_2014.pdf; za podatke o izborima 2016: RIK i http://www.blic.rs/izbori-2016/sns-i-ds-zadrzali-glasove-iz-2014-ko-je-osvojio-vise-a-ko-manje-nego-pre-dve-godine/22q90sy).

Raspodela mandata

Na osnovu podataka saopštenih na desetoj konferenciji za medije RIK od 25. aprila 2016. godine (19,40 sati), mandati bi u Narodnoj skupštini trebalo da budu raspodeljeni ovako:

• Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, 131 mandat;
• Ivica Dačić SPS-JS – Dragan Marković Palma, 29 mandata;
• dr Vojislav Šešelj – SRS, 22 mandata;
• Za pravednu Srbiju – Demokratska stranka, Nova, DSHV, ZZS, 16 mandata;
• Dosta je bilo – Saša Radulović, 16 mandata;
• Dveri – DSS – Sanda Rašković Ivić – Boško Obradović, 13 mandata;
• Boris Tadić, Čedomir Jovanović – Savez za bolju Srbiju – LDP, LSV,SDS, 13 mandata;
• Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, 4 mandata;
• Muamer Zukorlić – Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka, 2 mandata;
• SDA Sandžaka – Dr Sulejman Ugljanin, 2 mandata;
• Partija za demokratsko delovanje – Ardita Sinani, 1 mandat;
• Zelena stranka, 1 mandat.

U poređenju sa rezultatima raspodele mandata posle izbora 2014. godine, kad je reč o listama koje nisu manjinske, razlike su sledeće:

Koalicija SNS je posle izbora 2014. godine imala 158 mandata, posle izbora 2016. – 131 mandat, što je manje za 27 mandata.

Koalicija SPS je 2014. godine zadobila 44 mandata, 2016 – 29, što je manje za 15 mandata.

SRS 2014. godine nije imala nijedan mandat, dok 2016 – ima 22 mandata.

Koalicija DS je 2014. godine imala 19 mandata, dok 2016 – ima 16 mandata, tj. 3 manje.

DJB 2014. godine nije imala nijedan mandat, dok 2016 – ima 16 mandata.

Dveri i DSS 2014. godine nisu imale nijedan mabdat, a koalicija Dveri/DSS 2016 – ima 13 mandata.

SDS/LSV je 2014. godine imala 18 mandata, dok 2016 – koalicija SDS/LSV/LDP ima 13 mandata, tj. 5 manje.

(Izvori: za podatke iz 2014. godine: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/42/07/Parlamentarni_Izbori_2014.pdf; za 2016. godinu: RIK)

Povećanje/smanjenje broja mandata 2016. godine u odnosu na 2014. godinu je matematički proizašlo iz činjenice da su 2014. godine samo 4 liste (ne računajući manjinske) prešle cenzus od 5%, dok je 2016. cenzus prešlo čak 7 lista, što je bitno smanjilo broj rasturenih glasova i uravnotežilo prirastanje broja glasova datih za liste koje nisu prešle cenzus onim listama koje su cenzus prešle. Politički – veći broj lista koje su prešle cenzus posledica je sklapanja širih opozicionih koalicija u odnosu na izbore 2014. godine, kao i porasta broja birača opredeljenih za SRS i DJB.

Izborna noć: CeSID, RIK, mediji i ostalo

Povodom uloge CeSid-a na izborima 2016. godine na sajtu Peščanika već je objavljen tekst pod naslovom “Noć kad je umro CeSID”. Tome bih dodala samo još poneku opservaciju.

Kad bi čovek prihvatao teoriju zavere – u nju bi se ovaj novi, najnoviji CeSID odista mogao dobro uklopiti. Zavera bi, dakako, mogla biti samo balkanski šlampava. Na primer: neka RIK ćuti, a CeSID izlaže od 56% za SNS (mož` i da padne kasnije) do pobede Saveza vojvođanskih Mađara u pokrajini, te da omrknemo sa četiri liste koje su prešle cenzus, pa ćemo kad osvanemo videti šta ćemo dalje, u zavisnosti od razvoja situacije.

Što se tiče uloge RIK-a kad se situacija razvila, pa je većina predstavnika opozicije došla na lice mesta, prvo su joj u najboljem SNS stilu na raspolaganje stavljene vreće, tj. džakovi sa sve izbornim materijalom. Pa je sutradan, posle izliva (besa) opšteg šefa, Aleksandra Vučića, ubledeli (i ko zna šta još) predsednik RIK-a izvoleo izlagati šefove misli o bodrumskoj prevari i svojoj duševnoj patnji što se izložio neposrednom suočenju sa bodrumcima, sve posrćući pod teretom pritisaka na RIK koji (pritisak) se desio prvi put u istoriji još otkad je Slobodan Milošević dobio izbore u Drenici sa 104%. Sve to sasvim u skladu sa ulogom predsednika Republičke izborne komisije kao samostalnog i nezavisnog organa koji radi na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona (čl. 28. st. 1 Zakona o izboru narodnih poslanika). Uostalom, sve je to već opisala Sofija Mandić na ovom sajtu.

Međutim, teško je RIK (i njenog tadašnjeg/sadašnjeg) predsednika odbraniti zbog nedopustivog post-izbornog ćutanja. Na sajtu RIK-a, u arhivi za 2014. godinu, vidi se da je prva konferencija za medija bila održana na sam izborni dan 16. marta 2014. godine već u 22 sata i da je tad RIK izašao sa preliminarnim podacima o izbornom rezultatu, sačinjenom tek na osnovu manje od 20% obrađenih biračkih mesta i manje od 10% obrađenih glasova:

„16. март 2014. године

Пета редовна конференција за новинаре Републичке изборне комисије

На петој редовоној конференцији за новинаре Републичке изборне комисије, која је одржана 16. марта у 22 часа (podvukla VRV), саопштени су прелиминарни резултати гласања на изборима за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, одржаних 16. марта 2014. године.

Конференцију је отворио председник РИК-а проф.др Дејан Ђурђевић који је рекао да су бирачка места затворена у 20 часова и да је у току утврђивање резултата избора на основу материјала који стиже у Републичку изборну комисију.

Председник РИК-а обавестио је да су избори спроведени на свих 90 бирачких места у АП Косово и Метохија и да ће се изборни материјал, под техничком асистенцијом ОЕБС-а, отпремити у Рашку и Врање где ће бити утврђени резултати гласања.

Како је навео проф. др Дејан Ђурђевић, на основу резултата Републичког завода за статистику, до 21.45 часова обрађено је 18.89% бирачких места (9.64% обрађеног бирачког тела) (podvukla VRV) на основу чега су утврђени следећи прелиминарни резултати гласања:” (dalji tekst je izostavljen.)”

Pre nego što krene da se žali na pritiske, predsednik RIK-a bi morao da objasni zbog čega se Komisija, posle zatvaranja biračkih mesta, obratila javnosti tek u 00,15 sati 25. aprila 2016. Hajde, 2014. su održani samo parlamentarni izbori, a ove i lokalni, pokrajinski kao i parlamentarni. Dopustimo da su zato kasnili izveštaji sa biračkih mesta. Ali ipak, nije baš tako. Na konferenciji za medije, prvoj po zatvaranju biračkih mesta na ovim izborima, RIK je saopštila preliminarne rezultate na osnovu obrađenih već 41,63% biračkih mesta, odnosno 27,25% biračkog tela, što su više nego dvostruki parametri u odnosu na prvo javno obraćanje RIK-a 2014 godine:

“25. aприл 2016. године

Пета редовна конференција за новинаре

Републичка изборна комисија одржала је пету редовну конференцију за новинаре у 00.10 часова, (podvukla VRV) на којој су саопштени први привремени резултати гласања на парламентарним изборима.

Председник РИК-а проф.др Дејан Ђурђевић рекао је да је до сада обрађено 41,63 одсто бирачких места, односно, 27,25 одсто бирачког тела, (podvukla VRV) као и да су резултати које су изборне листе освојиле следећи:” (Dalji tekst je izostavljen.)”

Zašto se RIK nije javio kako smo navikli – oko 22 ili 23 sata? Teorija zavere, zamor materijala, rezultati koji bitno odstupaju od CeSID-ovih, nesto drugo? Takođe, direktor Republičkog zavoda za statistiku, prof. dr Miladin Kovačević je publici detaljno objašnjavao metodologiju unosa podataka o izbornim rezultatima, zbog koje je RIK kasnio sa saopštavanjem rezultata. Dobro. Ali, ona se ne razlikuje od metodologije iz 2014. godine. Doduše, razlikuje se direktor (Republičkog zavoda za statistiku).

Sve u svemu, RIK i CeSID su učinili mnogo na uznemiravanju građana prikovanih za ekrane, a najviše građana – nosilaca izbornih lista. CeSID je uglavnom radio na uznemiravanju opozicije, a RIK na uznemiravanju vlasti, te je čak naveo tehničkog predsednika Vlade da se (retorički?) zapita kako su to, preko noći (izvečeri u tajnosti) još tri liste prešle census.

Mediji su, u skladu sa slobodnom tržišnom utakmicom, ponudili svoj proizvod Izborna noć u različitim pakovanjima. Ipak, gotovo u svima (ima izuzetaka) je izdominirao CeSID, u skladu sa pretpostavljenom teorijom šlampave zavere, a samo ponegde se pojavljivao predstavnik CRTA i stidljivi kajron sa prognozama Ipsosa. RIK se otmeno distancirao, potonuvši u izbornu tišinu, što je izazvalo poneki komentar. Bilo je mnogo eksperata, počev od notornih tzv. političkih analitičara, sve do matematičara/statističara u naporu da objasne stratifikovani reprezentativni uzorak koji se koristi, koji se može koristiti i kakvi se sve uzorci mogu formirati – tako da ocena o uznemiravanju građana ipak nije preterana.

Dobitnici/gubitnici

Osim što je pobeda SNS bila istorijska, a kampanja i izbori čisti kao nikad, neki sporedni učesnici, npr. stranci, nisu mogli da se načude izostanku uobičajenog balkanskog slavlja u izbornim štabovima. Glavni formalni dobitnik ovih izbora („Lice pobednika je kao ruža“) objasnio je da vremena za slavlje nema, jer mora mnogo da se radi. Izgleda, međutim, da je naklonjenim strancima trebalo predstaviti istorijsku ulogu nemilosrdnog D`Hondta u raspodeli mandata koji je uporediv sa srpskim sloganom: mož` da bidne, al` ne mora da znači. Dakle, možeš zadržati isti broj birača, možeš čak osvojiti isti procenat glasova, ali to ne mora da znači da nećeš izgubiti mesta u parlamentu. Do sada je vladajuća koalicija izgubila ukupno 42 mandata (27 SNS, 15 SPS), tj. jednu šestinu mesta u Parlamentu. Irelevantno je, za sada, da li će nova koalicija biti ista ili drukčija. Zato je glavni dobitnik ujedno i glavni gubitnik. A, gotovo horski glavnim dobitnicima su proglašeni SRS i DJB – što oni i jesu.

Svako, međutim, ima pravo na svog dobitnika. Za mene je to Ljubiša Preletačević – Beli, izmišljeni lik nastao izrugivanjem nekoliko mladih ljudi postojećem političkom sistemu i njegovim bitnim akterima, kao i koruptivnom načinu na koji vlast, posle svega, i današnja, ovde funkcioniše. To je paradigmatični iako apstraktni čovek – tipični srpski manipulativni političar. Izmislili su ga momci iz Mladenovca, a otelotvoruje ga Luka Maksimović koji je beli glas zamenio belim odelom i belim konjem. Lista ima ozbiljno zvučeći skraćeni naziv SPN („Sarmu prob`o nisi“, a slogan: „Samo jako!“). Ono što je subverzivno jeste činjenica da momci nisu stali na zabavljanju javnosti na YouTube-u. Prijavili su listu za lokalne izbore u Mladenovcu, osvojili drugo mesto iza SNS i imaju 13 odbornika. Doterali su do apsurda predsedničku mantru – Tarabićev citat o žutim ljudima koji piju vodu sa Morave – mitom o čoveku na belom konju koji dolazi niotkuda da povede Srbe i Srbiju. Doterali su do apsurda samu manipulativnu, koruptivnu, gerontofilsku, sve u svemu – bezobzirnu suštinu političkog sistema u Srbiji. Sada su u taj sistem ušli i odista valja nestrpljivo čekati šta će dalje.

Naravoučenije

Nije bitno kad će naredni izbori – redovni ili vanredni – jer u poslednje vreme oni i ne zavise od racionalne potrebe. Ono što je važno uraditi jeste uvesti nešto pravnog reda u izbore. Na primer:

– srediti jedinstveni birački spisak i promeniti Zakon o jedinstvenom biračkom spisku da se ne bi pojavljivale indicije o manipulaciji nepoznatim biračima na poznatim adresama;

– pooštriti uslove za članstvo u RIK-u tako što bi se eliminisala mogućnost da predsednik ove Komisije bude član organa političke stranke koja sudeluje na izborima;

– urediti postupak izbora i pooštriti uslove koji se tiču stručne kvalifikacije članova RIK;

– isto je neophodno za Pokrajinsku, gradske i opštinske izborne komisije;

– pojačati odgovornost članova izbornih komisija i uvesti mogućnost sudske kontrole njihove samostalnosti i nepristrasnosti;

– sajtovi svih komisija, kao i njihov rad, odluke i obrazloženja moraju biti dostupni svima;

– potrebno je stvarno, a ne formalno obrazovanje članova biračkih odbora;

– pravo na slobodne i poštene izbore mora biti garantovano sankcijama koje se izriču, a ne samo propisuju.

I još mnogo toga. Pod uslovom da ovdašnji parlament počne da donosi, a ne liferuje zakone.

Peščanik.net, 26.04.2016.