Bez najave i nekog očiglednog razloga, iznenada su raspisani izbori za sledeću godinu. Dobro, biće skupi, gotovo je izvesno da će izazvati podele, a možda neće rešiti ništa. Pa ipak, navali narode. Zašto? Zato što ako 2015. budu glasali u dovoljnom broju, Izraelci će postići nešto što ovoj vladi ne uspeva već godinama: promeniće stvari nabolje. Treba glasati i zbog nečega što mi je jutros rekla moja žena: „Ovo je možda poslednja prilika tebi, meni, bilo kome da u Izraelu glasa na demokratskim izborima.“
Od kada je preuzela vlast, Netanjahuova vlada svakog dana radi prekovremeno iscrpljujući nas promocijom stavova i zakona koji uzdižu nejednakost, podrivaju pravičnost, produbljuju ortodoksnu rabinsku teokratiju, obespravljuju i otuđuju manjine, huškaju protiv nemoćnih i degradiraju demokratske procedure i institucije.
U strahu od novih socijalnih protesta, ova vlada pokušava da nas ubedi kako ništa ne može da uradi, niti ima nameru, kako bi sprečila sunovrat zdravstvene zaštite (izvan izraelskih naselja), obezbedila pristupačnu stanogradnju (izvan izraelskih naselja), kvalitetno obrazovanje (izvan izraelskih naselja) i odstupila od ledene ravnodušnosti zvaničnika prema nevoljama građana. Izvan izraelskih naselja.
Od kada je 2013. osvojio treći mandat, premijer isijava parališući osećaj da ovu vladu niko, pa ni izraelska javnost, ne može da ubedi da sa bilo kime pregovara. I da niko ne može da je spreči da neprekidno pokazuje srednji prst Obaminoj Americi, a i, kad smo već kod toga, nama Jevrejima. Ovu vladu ništa ne može da zaustavi. Osim izbora.
Znamo kakva će biti premijerova strategija za osvajanje četvrtog mandata, jer je već isprobava na nama. Pod plaštom nacionalizma on promoviše rasizam, fatalizam, terorizam, očaj, moć navike, straha i sveprisutnog depresivnog uverenja da promena nije moguća. U stvari, on želi da ubedi glasače da na dan izbora ostanu kod kuće, a njemu prepuste još jednu klimavu pobedu.
On misli da je to sigurna stvar. Izgleda da o Izraelcima niko nema lošije mišljenje od Benjamina Netanjahua. Ali postoje indicije da važi i obrnuto. Pitanje je samo koliko je to jako. Prema istraživanju iz sredine novembra, samo 35% ispitanika ocenilo je Netanjahua kao pogodnog za premijersko mesto, dok je 47% reklo da „je vreme da se on povuče i oslobodi mesto za nekog drugog“.
U svojim proračunima on glavnicu svojih uloga stavlja na slabu izlaznost birača. Ali ta strategija može da se okrene protiv njega. Netanjahu se kladi da izraelski Jevreji centra i levice koji su već decenijama razočarani, i izraelski Arapi koji su još duže diskriminisani, neće prilaziti biralištima i zato pretpostavlja da je rezultat izbora unapred odlučen.
On rizikuje. Privlačnost njegove stranke Likud među glasačima desnog centra primetno je opala. Već je sa prošlogodišnjeg bloka od 32 mesta u Knesetu spala na sporno jezgro od svega 18 poslanika, od kojih su devetorica bili kolovođe u donošenju ekstremnih i antidemokratskih zakona. Zakulisni sukobi unutar desnice isisali su poslaničke mandate Likudu. Sada su tek druga po veličini stranka u parlamentu, posle Jair Lapidovog Ješ Atida.
Štaviše, analitičari primećuju da ako Likud dobije dovoljno glasova da potvrdi sadašnjih 18 mandata, a protivkandidat iz centra ili levog centra dobije 16 ili 17 mandata, glasači centra i levice mogli bi da se probude i odazovu u većem broju, što bi otvorilo mogućnost za svrgavanje Netanjahua sa vlasti.
Pri svemu tome, izborna grupa koju većinom čine tvrdolinijski, mladi glasači će po svemu sudeći na dan izbora ostati kod kuće ili otići na plažu. Netanjahu veruje da Druzi i ostali arapski građani, koji su u prošlosti glasali za Likud, njegovu podršku ekstremnoj verziji predloga zakona o jevrejskoj nacionalnoj državi neće shvatiti kao izdaju. To je pogrešna procena.
On će morati da se nadmeće i sa nepredvidivim strategijama velemajstora izraelske koalicione politike, Avigdora Libermana, koji je 2006. svoju stranku doveo u centrističku koaliciju predvođenu tadašnjim Netanjahuovim arhineprijateljem, Ehudom Olmertom, zajedno sa laburistima, ultra-ortodoksnim Šasom i drugima.
Netanjahu više nema prostora za greške, ali bi raspisivanje izbora uprkos sveopštem neodobravanju javnosti moglo da se ispostavi kao najveća greška u njegovom životu.
Glasajte ovog puta, vredi pokušati. Netanjahu je već pravio pogrešne procene i bivao poražen ogromnom većinom, 1999. i 2006. Glasajte na ovim izborima kao da vam je to poslednje glasanje u životu. Jer možda i jeste.
Bradley Burston, Haaretz, 02.12.2014.
Preveo s engleskog Zoran Trklja
Peščanik.net, 06.12.2014.
IZRAEL / PALESTINA