Sa Yetvartom Danzikyanom, urednikom dvojezičnog jermensko-turskog nedeljnika Agos, razgovarao Jürgen Gottschlich
Šta za vas predstavlja odluka nemačkog Bundestaga da usvoji rezoluciju o genocidu nad Jermenima?
Osećanja su mi pomešana. Osnivač i bivši glavni urednik Agosa, Hrant Dink, koji je ubijen januara 2007, zagovarao je stav da bi u turskoj javnosti prvo trebalo da razgovaramo o tome šta se zaista desilo 1915/16, pre nego što počnemo raspravu o tome da li je reč o genocidu, o čemu bi odluku trebalo doneti tek na kraju, a ne na početku otvaranja ovog problema.
A danas?
U međuvremenu je prošla decenija veoma intenzivnih rasprava, dok su kritički nastrojeni turski intelektualci došli do zaključka da je nad Jermenima izvršen genocid. Uveren sam da je dobro što je i Nemačka potvrdila ovaj stav. Bez spoljnog pritiska turska vlada neće reagovati.
Da li neki ljudi u jermenskoj zajednici kažu „molim vas nemojte, to nam samo nanosi štetu“?
Naravno da još uvek ima dosta apolitičnih Jermena koji strahuju da će ponovo dospeti u centar pažnje. Ali do sada nije došlo do porasta represije nad Jermenima.
Da li je rezolucija Bundestaga korisna za sve politički angažovane Jermene i druge turske građane koji se zalažu za suočavanje sa prošlošću?
Teško je to reći, jer se sa našim predsednikom Erdoğanom nikada ne zna. Za sada imamo ljutite zvanične proteste, ali atmosfera u celoj Turskoj jeste dosta nestabilna. Nezavisno od toga, smatram da je uvek dobro javno govoriti istinu.
Da li postoji razlika između već donetih rezolucija o genocidu nad Jermenima u Francuskoj, Rusiji i Velikoj Britaniji, koje su istorijske protivnice Turske, i rezolucije donete u Nemačkoj, koja je bila turska saveznica?
Kada bivši saveznik govori o genocidu i uz to prizna svoj deo krivice, to ima daleko veću težinu nego kada to učine bivše zaraćene strane. Ne samo simboličnu, već i praktičnu, jer se u nemačkim dosijeima nalaze dokazi o genocidu. Nemačka je to trebalo i ranije da učini.
Da li Nemačka može još nekako da pomogne?
Što više toga saznamo iz nemačkih arhiva, to će turskoj vladi biti teže da poriče genocid.
Turska redovno nudi Jermeniji osnivanje zajedničke komisije koja bi istražila te događaje. Da li bi bilo dobro da nemačka vlada tome doda svoju arhivu?
Jermenija odbacuje takvu komisiju argumentom da je genocid nesporan. Ne verujem ni da bi Izrael razgovarao sa Nemačkom o tome da li je bilo Holokausta. Ali kada bi ipak došlo do nekih razgovora između Turske i Jermenije, svako učešće Nemačke bi bilo dobrodošlo.
Verujete li da nemačka vlada može da doprinese okončanju blokade u odnosima između Turske i Jermenije?
Nemačka može da ima aktivniju ulogu. Ako Angela Merkel može da zbog izbegličke krize poseti Tursku 5 puta u poslednjih nekoliko meseci, mogla bi da se potrudi i oko osnivanja međunarodne posredničke komisije između Turske i Jermenije. Pa da vidimo kuda bi nas to odvelo.
TAZ, 02.06.2016.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net, 04.06.2016.
GENOCID NAD JERMENIMA