Mogu da zamislim koliko je naš premijer ”pobesneo” kad je video kakvu su mu svinjariju podmetnuli pod njegov životni projekat Beograd na vodi. Verujem da će, ako već nije, žestoko izribati onog ko mu je smestio – kafić kao prvi objekat Beograda na vodi.
Ko bi rek’o da će kafana biti prvenac tako važnog projekta za Srbiju. Jeste da su u nekim svetski poznatim kafanama donete važne odluke za čovečanstvo, ali kad je Beograd na vodi u pitanju, sve odluke su već donete, pa se očekivalo nešto građevinski i arhitektonski spektakularno – bar jedna glamurozna stambena zgrada, hotel tipa ”Davos” ili onaj sad već prepoznatljivi poslovni toranj (kula) na vodi, koji je već ”izgrađen” u skoro svim jutarnjim programima prestoničkih televizija. U svakom slučaju nešto primereno ambiciji našeg premijera da od sadašnjeg rugla na Savi napravi graditeljsku i poslovnu ”diku i ponos” svoje vladavine.
Nešto impresivno i reprezentativno.
Kad ono, puć. Prvo pa kafana.
Što je, pretpostavljam, obradovalo beogradske sponzoruše i zgubidane, ali nikako ne ide uz obećanja o centru koji će zaposliti srpsku pamet i njenu poslovnu elitu.
Da nešto u startu ne valja, potvrđuje i priča, ako je tačna, da je naš premijer (kako i dolikuje) tim povodom već zatražio od nekih alavih ljudi da posle svinjarije s kafanom na Beogradu na vodi, spuste loptu i da im je ”skresao u brk” – ”dosta, bre, zar vam je malo ono što ste već uzeli”?
Razumem našeg premijera.
On zaista mora da brine šta o tome misli narod. I da li misli i ćuti, ili misli i galami.
A narod često pogano misli; čim vidi kafić kao početak grandioznog Beograda na vodi, odmah mu pada na pamet da vlast čini razne nepodopštine kad dozvoljava nekome da nasred nacionalne graditeljske ikone napravi takvu sprdačinu. I još ga nazove ”paviljon za promociju Beograda na vodi” i još kaže kako je malo jedan štand za promociju. Kao da onaj koji već imamo nije dovoljno veliki i reprezentativan u velelepno uređenoj (zahvaljujući našem premijeru i parama prijatelja šeika bin Zajeda) zgradi Beogradske zadruge.
Mediji su tek nedavno, kad je ”objekat” značajno odmakao u izgradnji, javili da je beogradska opština Savski venac navrat-nanos izdala privremenu dozvolu da se na, takoreći svetoj, zemlji Beograda na vodi izgradi kafana koja će služiti u promotivne svrhe najvećeg graditeljskog posla u novijoj (ako ne i uopšte) istoriji Srbije. Dozvola je, dakle, izdata po hitnom postupku s rokom važenja (objekta) do sredine leta 2015. godine.
Narod pogano misli da dozvole u takvim situacijama i treba da se izdaju “po hitnom postupku”, ali mu je nejasno zašto samo do ”sredine leta” kad se zna da će se Beograd na vodi graditi godinama i da zato i promocija treba da traje duže od jednog leta.
Narodu odmah na pamet pada da taj kafić sa ”dugačkim šankom i barskim stolicama” (kako javljaju mediji) nije mogao da sagradi bilo ko, a da gradske i vlasti opštine Savski venac tako olako progutaju ”kosku” o reprezentativnom objektu za promociju veličanstvenog projekta Beograd na vodi, za koji se veruje da ga lično (i autorski) potpisuje naš premijer.
To je, pogano misli narod, morao da bude neko ko može lično da kapitalizuje izbornu pobedu našeg premijera, neko ko je ”prst i nokat” s vlašću, neko ko je uz pomoć te vlasti i pozivajući se na ”više državne interese” mogao najpre da ”počisti” svu konkurenciju (na primer, splav-restoran ”Lasta”) i da otvori radove kafanizacijom ”Beograda na vodi” što, koliko se sećam, uopšte nije bio plan našeg premijera, nego je rekao da bi bio srećan i da je molio šeika da prvi objekat bude makar ona poslovna kula na vodi.
Narod još pogano misli da je vlasnik te kafane na Savi, tik uz tramvajski most i nekako u sred Beograda na vodi, ako nije tako blizak vlastima, morao dobro da ”podmaže tamo gde treba” da bi se ugnezdio na tak’oj lokaciji. I još narod (pogano) misli da su za to ”podmazivanje” date velike pare, jer tak’a je i lokacija, a i što to nije uzeo neki od uglednijih beogradskih kafedžija, nego svi ćute kad ih je poreska policija saterala u ćoše.
Okreni-obrni, pogano misli narod, ta kafana nije mogla da bude podignuta bez korupcije. A korupciju, poznato je, naš premijer mrzi iz dna duše i protiv nje se žestoko bori.
Možda narod pogano misli, ali ćuti i veruje da naš premijer ne bi trebalo da dozvoli da njegova državnička vizija neslavno skonča pre nego što je praktično i počela da se gradi, samo zato što je tamo neki ”kafedžija” postao previše alav.
Možda narod ispravno misli da naš premijer nije neko ko bi olako banalizovao i upropastio vlastitu i svojeručno potpisanu sjajnu, gotovo milenijumsku, ideju. Zato narod misli da ima pravo da se pogano naslađuje, zamišljajući kako će naš premijer tu kafanu da ”pusti niz Savu” i tako sačuva obraz Beograda na vodi.
Peščanik.net, 25.01.2015.
BEOGRAD NA VODI