Predizborna šutnja

Kao i gotovo sve u našoj državi i predizborna tišina je ustanovljena da bi bila izigrana. Što, naravno, uopšte nije nova praksa, makar nam se često tako činilo. Ne sećam se koji je to političar svojevremeno zavapio u socijalističkoj Jugoslaviji: pa kako da uspemo kad nas nekoliko smisli novi zakon, a milioni građana rupe u njemu?

Jedina novina je u tome što su danas građani isključeni iz ovog procesa. Sada vlastodršci smišljaju i zakone i rupe u njima. I dok nekoliko partijskih ljudi smišlja neki zakon, nekoliko stotina partijskih drugova paralelno smišlja kako će da ga izigra.

Pa smo tako danas, u subotu, uz dnevne novine dobili i višestrani jednostranački dodatak Ministarstva poljoprivrede, privrede, šumarstva i vodoprivrede. Pamflet koji narušava predizbornu tišinu zove se ”Projekat razvoja navodnjavanja u republici Srbiji – voda do svake njive”. Prva i druga strana, kako i dolikuje, napisana rukom Dušana Petrovića (barem tako piše) uz fotografiju na pola strane (dok pomno zagleda geografsku mapu, pretpostavljam, Srbije). Naslov: ”Bogatije selo – bogatija Srbija”, sa nadnaslovom koji kao da je pretekao iz socijalizma: ”Nije daleko trenutak kada će žitelji naše zemlje s ponosom reći da žive od poljoprivrede i za nju”.

Čekajte. Nije daleko trenutak? Pa koja je to vremenska odrednica?! U nečemu što se zove Projekat razvoja!? Pa ako je projekat, majkoviću, onda se zna kako se piše projekat. Za koje vreme, za koje pare, kojim koracima?

Doduše, u tekstu je taj trenutak još neodređeniji, kao da se ministar ograđuje od sopstvene maglovite tvrdnje. On kaže ”mislim da nije daleko trenutak”. Misli, nije uveren. A prezentuje nam projekat. Pa možda smo paori, ali nismo seljaci, aman.

I šta znači to ”živeti od i za poljoprivredu”? Psiholozi bi rekli da se projektuje. Možda on živi za ono što radi, za funkciju koju obavlja, ali reći poljoprivrednicima da će živeti za poljoprivredu nije samo pogrešno postavljen ”benefit”, kako političari vole da kažu, nego je i uvredljivo podilaženje.

A još je uvredljivija rečenica: ”I najstarijim žiteljima na selu danas je jasno da uspešnog posla i veće zarade nema bez stalnog i organizovanog stručnog praćenja poljoprivredne proizvodnje”. I najstarijim žiteljima? Pa šta su oni – najgluplji? Najzatucaniji? Najteže shvataju pa je, eto, čak i njima jasno!? Kad su na protestima plavuše nosile transparent ”I plavuše su shvatile” to je bilo simpatično i kreativno. Kao što ne bi bilo uvredljivo kada bi neki od najstarijih žitelja rekao ”čak sam i ja shvatio”. Uostalom, šta vam pa objašnjavam.

No, zna i ministar šta je autoironija i šala na sopstveni račun. Pred kraj teksta on kaže: ”Bio sam veoma iznenađen kad sam saznao da kanali za navodnjavanje nisu čišćeni po tridesetak i više godina”. Mislite da se nije našalio na svoj račun? Mislite da ozbiljno nije nikada slušao vesti, iste one iz kojih smo svi mi ostali znali taj podatak? Pa nije to neka strogo čuvana državna tajna koju ti odaju tek kad postaneš ministar. Hmh, navede vas da se zapitate koje je onda kvalifikacije imao za tu funkciju ako ne zna ni opšta mesta.

Ne bih vas više zamarala, izvinite i na ovome. Izvinjavam se unapred i onim telima koja kontrolišu kršenje predizborne tišine. Mada, ne znam kako bi nešto što je na internetu moglo da naruši predizbornu tišinu? Mislim, onda bi trebalo da se sklone svi tekstovi sa sajta dok ne prođu izbori. Kao što bi stvarno trebalo i da se sklone svi stranački bilbordi i plakati, ali taj film nećete da gledate.

U svakom slučaju, ako može ministar da krši zakon, ko sam ja da ga poštujem. Zakon, to jest.

Peščanik.net, 06.05.2012.