Na „Strahovladu“, pre 35 godina napisanu briljantnu knjigu Vojina Dimitrijevića, dragog, sjajnog čoveka koga pamtim kao učitelja, savetnika i prijatelja – podsetila me je ovih dana jedna od bizarnih priča iz naše uzavrele predizborne atmosfere.
U toj knjizi se na jednom mestu pominje događaj koji se odigrao u Lesotu, davno, pre pedesetak godina, mislim 1970. Poglavica-kralj je na osnovu ustava raspisao izbore. Na izborima je učestvovala i nekakva opozicija sa programom za koga se jedva moglo reći da je blago levičarski, za koju se mislilo da je bez ikakvih šansi. Iako je vlast sebi u kampanji dopustila svašta nedopustivo i očekivala sigurnu pobedu, kada je prebrojano oko 60 odsto glasova bilo je očigledno da će opozicija dobiti izbore. I tada je predsednik vlade obustavio brojanje, proglasio vanredno stanje i stavio ustav van snage. Bilo kakva reakcija institucija koje bi trebalo da štite ustav, zakone, demokratiju, legalitet i legitimitet izbora je izostala. Na sve što se desilo, na očito kršenje zakona, sud i tužilaštvo su ostali nemi.
I kod nas su upravo aktuelni izbori, ali nešto slično je isključeno. I pre brojanja glasova jasno je da će vladajuća stranka odneti pobedu i to dramatično ubedljivu, pa nije zamislivo baš nikakvo iznenađenje.
Ali đavo ne da mira pa pita – a ako bi vlasti bila potrebna, da li bi slična situacija kod nas bila moguća? Da li bi u slučaju izbornog neuspeha vladajuće garniture moglo doći do uvođenje vanrednog stanja, izigravanja odnosno kršenja zakona i poništavanja izbora, a bez reakcija nadležnih institucija?
Pitanje nas dovodi do bizarne priče o selu Kukulovce. Malo selo na 7 km od Leskovca je postalo poznato po visokoj izlaznosti na predsedničkim izborima 2017, kada je nakon ponavljanja izbora Aleksandar Vučić osvojio 95,67 odsto glasova. Ali uoči ovih aktuelnih izbora, razočarani zbog neispunjenih obećanja (o asfaltiranju puta do sela i postavljanju ulične rasvete, izgradnji kanalizacije i igrališta za decu) većina meštana najavila je bojkot izbora, pa čak i da neće dozvoliti njihovo održavanje u svom selu. A listi vlasti, „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, uputili su pitanja: Da li su deca iz našeg sela i vaša deca? Da li se i za njih borite sa vašim sloganom? Da li naša deca treba da žive u mraku, bez pijaće vode i igrališta? Da li i mi treba da imamo osnovne uslove za život?
Samo par dana nakon toga u selu se pojavio direktor državnog preduzeća za puteve, saopštio meštanima da je došao da vidi šta ih muči, obećao da će put i ulice biti asfaltirani za deset dana, a da mašine stižu već sutradan. I nakon što je bilo jasno da su meštani zadovoljni ponudom dodao je: „A sad da izađete na glasanje“.
Opisana situacija se potpuno uklapa u biće krivičnog dela iz čl. 156 KZ (davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem): „Ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica… kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine“.
Teško je shvatljiv ovaj potez vlasti. Kukulovce je malo selo, svega sedamdesetak kuća, jedva nešto preko 200 birača. Bilo kakav izborni rezultat u selu izvesno je nebitan ne samo za parlamentarne nego i za opštinske izbore. A ipak, da bi obezbedila ono što želi vlast ne preza ni od krivičnog dela.
Teško je shvatljivo i to što već mesecima na zvaničnom sajtu ministarstva odbrane stoji vest: „Predsednik Republike i vrhovni komandant proglasio je vanredno stanje na teritoriji cele Srbije“. Neshvatljivo, jer je vest netačna i govori o nečem što bi bilo direktno neustavno. Vanredno stanje po Ustavu proglašava skupština, eventualno trijumvirat predsednika Republike, Vlade i skupštine, ali nikako predsednik i vrhovni komandant sam.
Ljudi iz vlasti, ne prvi već ko zna koji put, vrše krivična dela a tužilaštvo ne reaguje. Mesecima nijedna od nadležnih institucija ne reaguje i ne upozorava ministarstvo odbrane da je nedopustivo da preko zvaničnog sajta kontinuirano dezinformiše javnost o nepostojećim ovlašćenjima vlasti.
Ako je to tako u situaciji kad je kontrola situacije od strane vlasti neupitna, možemo li s pouzdanjem računati na željeni, negativan odgovor na pitanje s početka teksta i u nekoj bitno drugačijoj situaciji? A taj odgovor, iako sada zbog sigurne pobede vlasti na ovim izborima nema praktičan značaj – već na nekim sledećim može postati životno važan.
Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Peščanik.net, 18.06.2020.
BOJKOT IZBORA 2020.