Fudbalski savez Rusije (FSR) je jedini sportski savez koji u svoje članstvo nije primio klubove sa Krima i iz Sevastopolja. I bez obzira na već davno izglasani ustavni zakon po kojem su Krim i Sevastopolj postali novi subjekti Ruske Federacije, s ruskim fudbalom se oni još uvek nisu orodili. Zašto?
O integraciji Krima i Sevastopolja u domaću fudbalsku federaciju raspravljalo se na sastanku Izvršnog komiteta FSR koji je održan 31 jula. Moj stari poznanik, jedan od onih što sve o svima zna i čiji se vid delatnosti, kako oni sami za sebe s ironijom govore, vodi pod šifrom Semjon Semjonič, dao mi je audio snimak sa tog strogo zatvorenog sastanka. Budući da taj moj poznanik ne spada u krug meni bliskih drugova, ovog trenutka ja ne bih smeo da se zakunem u apsolutnu tačnost ovog materijala. No kako krug lica koji odlučuje o pripajanju fudbalskog Krima Rusiji to svakako zaslužuje, kao i to da bi malo publiciteta o načinu rada verovatno najzatvorenijeg fudbalskog organa na svetu kao što je Izvršni komitet FRS svima dobro došao, pomislio sam da prosto nemam prava da ga ne objavim.
Lica za koja se da naslutiti da prisustvuju sastanku:
Glas br. 1: Nikolaj Tolstih – predsednik Fudbalskog saveza Rusije
Glas br. 2: Evgenije Giner – predsednik i suvlasnik fudbalskog kluba CSKA
Glas br. 3: Sergej Stepašin – bivši predsednik Računske komore Ruske Federacije
Glas br. 4: Vladimir Jakunjin – predsednik Ruskih državnih želenica
Glas br. 5: Olga Smorodskaja – predsednik fudbalskog kluba Lokomotiva
Glas br. 6: Aleksandar Djukov – predsednik Upravnog odbora Gaspromnefta i predsednik fudbalskog kluba Zenit
Glas br. 7: Sulejman Kerimov – vlasnik fudbalskog kluba Anži
Glas br. 8: Vjačeslav Koloskov – počasni predsednik Fudbalskog saveza Rusije
Glas br. 9: Sergej Prjadkin – predsednik Ruske prve lige u fudbalu
Glas br.10: Sergej Galicki – vlasnik trgovinske mreže Magnet i fudbalskog kluba Krasnodar.
Lica sigurno prisutna, ali nevidljiva:
Vitalij Mutko – ministar sporta Ruske Federacije
Vladimir Putin – predsednik Ruske Federacije.
Glas br. 1: Napominjem da je reč o prijavi fudbalske federacije Krima i Sevastopolja, a takođe i obraćanju samih fudbalskih klubova iz Sevastpolja i sa Krima, za redovno učešće u našim takmičenjima. Takođe napominjem da smo mi po preporuci Konferencije FSR obavili određene konsultacije i razjašnjenja o stavu ruske strane u FIFA i UEFA i odgovarajuće konsultacije sa Ministarstvom sporta RF. Poslednja informacija o tome je došla praktično tek što je počeo ovaj sastanak, i to je stav Ministarstva sporta RF. Pred vama je nacrt odluke po ovom pitanju: „Primiti Fudbalsku federaciju Krima i Sevastopolja u članstvo Fudbalskog saveza Rusije…“
Što se fudbalskih klubova tiče, njih je tri: SKČF iz Sevastopolja, jedan klub iz Simferopolja i jedan iz Jalte. Ministarstvo sporta preporučuje da se ova tri kluba prime među takmičare druge lige, zona Jug…
Obzirom na preporuke i pismo Ministarstva sporta, mislim da mi treba da donesemo odgovarajuću odluku jer klubovi druge lige zone Jug, bez formalnog prihvatanja pravila i kalendara, ne mogu da započnu takmičenja. Ona je jedina drugoligaška zona koja još uvek nije počela da igra utakmice. Ona svoja takmičenja mora da započne, sa klubovima Krima i Sevastopolja ili bez njih. Zato predlažem sledeće: kada svi članovi kažu svoja mišljenja (molim bez otezanja), u krug će krenuti papir na kome će svako od vas, pored svog potpisa staviti kvačicu „za“ ili „protiv“, a ja ću onda sići dole na konferenciju za štampu i…
Glas br. 2: Ma čujete li vi njega! Dobro je da pri ruci nemam neki tvrdi predmet. Sad bi dobio po glavi… Da li je moguće da neko uopšte može da bude takav?! Pravi skot, pogledajte ga samo! Vladimire Ivaniču (Jakunjin), vidite li vi kako se on ponaša?!
Glas br. 7: Svi članovi Izvršnog komiteta mogu pasti pod sankcije.
Glas br. 2: I zbog ovog ovde, ja posle neću moći da putujem…
Glas br. 1: Naravno. Nego dajte da se dogovorimo s čime ću ja izaći na konferenciju za štampu. Donesite odluku. Ne treba mene niko da uči. A potom ću izaći pred novinare, i saopštiti im vašu odluku.
Glas br. 5: Nikolaj Sanjiču, čekajte da se razumemo. Mi ne živimo u bezvazdušnom prostoru. Već deset dana traje aktivna kampanja s namerom da nam oduzmu organizaciju svetskog prvenstva. Slušajte, biti izdajnik svoje sopstvene zemlje je nešto najlakše. A smisliti i učiniti nešto pametno, e to je već mnogo teže… Podnesite vi nama, svim članovima Izvršnog komiteta, pravno tumačenje i zaključak…
Glas br. 2: Ma vidi ga samo!
Glas br. 3: Polako Ženja…
Glas br. 2: I potpišite ga… Ma šta ga ja uopšte slušam!
Glas br. 1: Savetujem vam da se uzdržite ishitrenih zaključaka.
Glas br. 2: Ma đavo nek te nosi!… Što bih se ja pa uzdržavao?!… Ko će meni, ili bilo kome od nas koji ovde sedimo, da nadoknadi deset miliona evra? Vi ili Ministarstvo sporta? A vi Vladimire Ivaniču, izvinite…
Glas br. 4: Izvini ti. Ja ovo sad govorim ne kao član Izvršnog komiteta, već kao građanin Ruske Federacije i, nadam se, kao vaš drug. Prvo, Evgenije, ako vi još jednom sebi dozvolite ovakav ispad, ja se s vama više neću ni pozdravljati. Bez obzira na odnose koji vladaju među svima nama, mislim da je ovakvo ponašanje nedopustivo. A drugo, o čemu vi to raspravljate? Naša zemlja je pod sankcijama, a naš predsednik sam stoji na njenom grudobranu. A vi raspravljate o tome kako bi da neprimetno sprovedete izdaju zemlje i o tome, kako će i vas zakačiti sankcije. Zakačiće vas! Šta god uradili, zakačiće vas. Možete da puzite pred njima, i one će vas sve jedno zakačiti! Zato, ili podvijte rep i bežite iz ove zemlje, ili se ponašajte tako kako to građaninu ove zemlje dolikuje.
Glas br. 2: Vladimire Ivaniču…
Glas br. 4: Sačekaj, nisam završio! Ovo je pitanje političko. I tu si ti u pravu. Ono je političko! Ja sam o tome već govorio. Evo, Sergej će potvrditi da ne lažem. Ja sam prvi počeo o tome da govorim. Još sam na onoj našoj utakmici počeo da nagovaram Nikolaja Aleksandroviča na to da ne žurimo, da treba dobro proučiti sve varijante, da ne smemo da im damo još jednu mogućnost da nas ulove. A kada si pod sankcijama, o kakvom ti to pravu i pravnoj valjanosti uopšte govoriš? Jak si mi ti političar! Iz saksije… Nego da se mi vratimo na pitanja o tome ko smo mi, u kojoj zemlji živimo, u kojoj smo mi to zemlji građani, a onda da vidimo kakve sankcije će nam Amerikanci zalepiti. Meni su već zalepili.
Glas br. 2: Vladimire Ivaniču, što se zemlje tiče, evo odmah ću vam odgovoriti. Zahvaljujući meni i zahvaljući tome što sam ja građanin ove zemlje, i pored toga što finansijski i u svakom drugom poslovnom smislu svakodnevno zbog toga stradam, danas na Krimu gore sijalice. I ja iz ove zemlje nikuda ne bežim. Sva tamošnja električna energija pripada meni. I ja se ne ustručavam da odlazim kod svih onih ukrajinskih biznismena koji su još ostali pri zdravoj pameti, i da ih molim da ne isključuju Krim. A sve zato jer mi ne možemo da ga snabdevamo strujom. S tim generatorima koje mi imamo, Krim bi mogao da funkcioniše samo tri sata i ni minut više. I to bi bio kraj. Razumete? Nema svetla, nema grejanja – kraj. I drugo, vi Vladimire Ivaniču možete i da se ne pozdravljate sa mnom, no on (Tolstih) nema šta da izgubi. A ja moram da izdržavam klub. A šta ako nam uzmu Svetsko prvenstvo 2018? Još jedne sankcije, i uzeše nam pravo na organizaciju šampionata 2018. Zašto? Zato što nas neki ovdašnji mudri ljudi, nekakvi predsednici teraju da stavimo kvačicu „za“ ili „protiv“… A sankcija se ja ne bojim Vladimire Ivaniču. 85 procenata mog biznisa je sada u Ukrajini, a 15 na Krimu. I ja sam im tamo svima rekao: baviću se samo onim poslovima koji su u interesu Ruske Federacije, radiću to što odgovara interesima građana Ruske Federacije. Nadam se da sam odgovorio na vaše pitanje.
Glas br. 4: Dajte onda da u tom kontekstu i da nastavimo, da od toga polazeći raspravljamo o ovom pitanju. Ne znam, ja nemam nikakve svoje poslove ni u Ukrajini, ni bilo gde drugde. No zato znam da za mojim leđima stoji 1.200.000 ljudi i da ako stanu Ruske želenice, staće i čitava ekonomija. Ja imam šta da izgubim. I to ne neke svoje, apstraktne pare, već sasvim konkretne, realne. Znači, pitanje s kojim smo započeli ovaj sastanak sada možemo da skinemo sa dnevnog reda. Dobro, hajde da ga skinemo. No tada mi našeg predsednika ponovo ostavljamo samog na grudobranu. Mi, tiho i polako u žbunje, a predsednik…
Glas br. 2: (prekida ga) E, nećemo tako…
Glas br. 4: (prekida ga) …Ili ćemo ipak morati da se odlučimo za konkretan prilaz problemu i da ga objektivno, korektno i dostojanstveno rešavamo.
Glas br. 2: Samo trenutak molim. Mutko nam je dao precizno i jasno objašnjenje kako bi to trebalo da se uradi. Krimski klubovi treba da se preregistruju, i da se sa novim, ruskim pravnim adresama uključe u naša takmičenja. I gotovo. Nas trojica smo s njim sedeli i o tome razgovarali. Vi nama verujete Vladimire Ivaniču?… No, obratite pažnju, Mutko ovo pismo Ministarstva sporta nije potpisao. Na grudobranu…
Glas br. 4: Njemu na čast. Mi odlično znamo ko je Vitalij (Mutko). Serjoža i ja to odlično znamo. A kako se obično naziva to što on radi, takođe odlično znamo.
Glas br. 1: A što se rizika tiče, tu se ja sa Vladimirom Ivanovičem apsolutno slažem. Rizici postoje i oni su potpuno očigledni. Ako im zatreba povod za uvođenje novih sankcija protiv Ruske Federacije, oni će ga naći. Između ostalog, i u fudbalu. Zato smo se i zainteresovali oko toga koju poziciju će tim povodom zauzeti država, i dobili odgovor. Sada se sve svodi na vaše pravo da donesete odluku. Svi prisutni imaju pravo glasa i na nama je da većinom glasova donesemo jednu ili drugu odluku. Bilo koju. I ponavljam, ja tu odluku potom moram da obznanim.
Glas br. 10: Fudbal bi morao biti odvojen od politike, no nažalost, to sada nije tako. Ako je odluka doneta na samom vrhu, onda ćemo potpisati. A ako nije, onda… Koliko ja razumem ni ministar sporta nije baš sasvim određen. Ponavljam, mi smo svi građani ove zemlje, znamo da je situacija u kojoj se ona sada našla veoma teška i uvek ćemo birati ono rešenje koje njoj može da pomogne. To je van diskusije. No možda postoje i neke prelazne varijante. Ovde je pomenuto da je ministar sporta predložio da klubovi preuzmu rusku pravnu adresu, da se registruju na teritoriji Ruske Federacije. Jer ako UEFA i FIFA budu pritiskali, i mi i oni im uvek možemo reći da ovi klubovi imaju urednu registraciju na teritoriji RF.
Ili možda da razmotrimo varijantu da se na Krimu osnuju još dva kluba, i da neko vreme oni tamo, u okviru svoje fudbalske federacije, igraju utakmice. Da formiramo neku vrstu odvojene zone. A onda, kada sve postane jasnije, moći će da nam se priključe. A ovako, UEFA i FIFA mogu da pomisle da mi ovo njima uz inat radimo, i da nam uzmu svetski šampionat. Osim toga mogu da nam zabrane i učešće u evropskim kupovima, a u tom slučaju će strani igrači napustiti ruske klubove i naša će se prva liga raspasti kao kula od karata.
I još jednom da ponovim: ako je naš zadatak da se prilagođavamo, onda ćemo se prilagođavati. Ako je odluka doneta na najvišem političkom vrhu, onda ćemo je prihvatiti jer smo građani ove zemlje. Mi nigde nismo otišli, mada smo, sa ovim parama koje imamo, mogli. U svakom slučaju, naša odluka će biti u korist Otadžbine a ne u korist nečeg drugog. Ako postoji direktiva, onda nema diskusije!
Glas br. 4: Znači, ovo je situacija u kojoj nema dobrog rešenja. Isto je tako naivno računati na to da će se desiti neko čudo, i da će se odnosi Rusije sa Evropom i Amerikom popraviti. Amerika će očigledno učiniti sve da ti odnosi budu još gori. No ja nemam nameru da ovde držim politički čas i zato predlažem sledeće: baš kao što se oni ponašaju uvodeći sankcije koje su nelegitmne, tako, izvinite za cinizam, treba da izgleda i naša odluka. Mi treba da prihvatimo molbe tih klubova, da ih primimo u naš fudbalski savez i da na to pitanje jednom za svagda stavimo tačku. A sva ta razmišljanja o nekavim satelitskim zonama su za mene deplasirana. Jedino što bi moglo da opravda ovakve ideje je želja da se pomogne predsedniku, da se već ionako težak položaj u kojem se on sada nalazi, ne učini još težim. U ovoj situaciji nekakvi sitni, naizgled nevažni elementi mogu da odigraju mnogo značajniju ulogu nego što mi pretpostavljamo. U tom smislu se može pokazati da u ovoj zamršenoj igri čak ni svetsko prvenstvo 2018 ne mora biti ona glavna, adutska karta.
Glas br. 2: Vladimire Ivaniču, sada ću vam ispričati još nešto. U vezi svega ovoga, ja sam razgovarao i sa Aksjonovim (premijer Krima). Mi se znamo se već 20 godina, i mogu vam reći da je to čovek potpuno lud za fudbalom. Nazvao sam ga, a on mi u slušalicu govori: „Ženja, ja te molim, sve ih oteraj! Kad za to dođe vreme, ja ću te pozvati“. A vi sad rešavajte. Hoćete da ih preregistrujemo? Što da ne. Jedan poziv, i oni će sa zadovoljstvom napraviti sebi ruske adrese. Tu u njihovom komšiluku, u Krasnodarskom kraju…
Glas br. 3: Pa neka se registruju.
Glas br. 9: Tačno, neka se registruju.
Glas br. 3: Nama je važno da oni igraju utakmice. I oni će ih igrati! A gde su registrovani… Gospode, zar je to važno?! Pola Rusije je još uvek registrovano u ofšor zonama.
Glas br. 2: Hajde onda da sve te klubove prosto primimo… Vladimire Ivaniču, evo prošlo je već tri meseca od kada smo imali onaj naš sastanak Izvršnog komiteta. Ima li nekog da nam kaže šta su u vezi toga pravnici uradili? Da nam kažu: „evo, to je naš izveštaj. Rizici su takvi i takvi…“ Ne. E zato mi sada ovde i razgovaramo.
Glas br. 1: Jedan momenat! Kakve veze imaju pravnici? Ovde je reč o nečem sasvim drugom. Pravna pitanja se rešavaju tek kada se donese odluka. Naši argumenti po povodu 84 člana ustava FIFA, poslati su u FIFA i UEFA.
Glas br. 2: I kakav je odgovor?
Glas br. 1: Odgovor je vrlo jednostavan: sastanak četiri predstavnika od kojih je jedan Ukrajinska fudbalska federacija koja, naravno, nema ni najmanju nameru da započinje bilo kakav pregovarački proces.
Glas br. 2: Vladimire Ivaniču, možda nam može pomoći to što su Platini i Blater sada u teškoj svađi.
Glas br. 8: Zaboravite. To nam sigurno neće pomoći.
Glas br. 4: Ne znam zašto mi uopšte raspravljamo? Postoji akt o pripajanju Krima Ruskoj Federaciji, i gotovo. Kraj! Na tome se svaki razgovor završava.
Glas br. 1: Vladimire Ivanoviču, postoje još neki aspekti ovog problema. Izvinite, kako to zamišljate da fudbalski klub s imenom Jalta bude registrovan u Rostovu. To nije normalno… Ako tako rešimo, prvo što će nas pitati je: „A od čega se vi to tamo krijete?“
Glas br. 10: Nikolaj Saniču, u toku je veoma složena politička igra. Možemo li mi da pretpostavimo da našem prvom čoveku u zemlji to sada uopšte nije potrebno? Ako mi ovde donesemo odluku, a prethodno ga ništa nismo pitali, može se desiti da nam on zbog toga neće biti nimalo zahvalan… Morali bi prvo da izvršimo političke konsultacije.
Glas br. 1: Koliko se ja razumem u te stvari, tome služi resorni ministar.
Glas br. 5: Taj resorni vam ništa neće odgovoriti!
Glas br. 2: A ja nešto razmišljam možda ne bi bilo loše da porazgovaramo s Platinijem, da ga zamolimo da nas ne izbaci iz UEFA. Tako,… prosto razmišljam. Evropa se baš i nije do kraja na nas nabesila… A po ovome kako smo mi o tome počeli da razgovaramo, za početak će nas prvo pridaviti, a potom će Fudbalski savez Rusije izbaciti iz FIFA i svetski šampionat će otputovati u Englesku. Tada Vladimir Vladimirovič neće pitati Nikolaja Sanjiča o tome ko je od vas stavio kvačicu „za“ a ko „protiv“, već ćete mu svi vi, svi koji ste ovde prisutni, svi redom za to odgovarati. Niko njega neće ništa pitati.
Glas br. 1: Za sebe ne znam, ali jedno znam: tebe sigurno niko ništa neće pitati.
Glas br. 4: Čekajte ljudi! Glava države je donela odluku koja je već par meseci dokumentovana i fiksirana. Zatim smo u odgovor na ovu odluku, u manjoj ili većoj meri dobili sankcije. Svi mi smo svesni toga da je to bila duboko promišljena, razborita politička odluka, i jedino o čemu bi mi trebali da mislimo je da nekakvom svojom nespretnom aktivnošću ne nanesemo štetu velikom delu. I to je sasvim u redu. No s druge strane, u ovaj čas se obraćati predsdniku države s jednim ovakvim pitanjem? To u najmanju ruku nije etično.
Glas br. 6: A rukovodilac administracije predsednika? Jasno je da je politička odluka već doneta i da je Krim u sastavu Ruske Federacije. No Gasprom na Krim ipak ne ide, Rosneft na Krim ne ide, Ruske železnice i Sberbanka takođe ne idu… I to nije tek tako… Hajde da sačekamo još par sati i da se povežemo sa Sergejem Borisovičem (Ivanov).
Glas br. 4: On je na odmoru. Zamenjuje ga Volodin…
Glas br. 9: I uopšte, to je političko pitanje. Evo Sergej Vadimič (Stepašin) je s nama…
Glas br. 3: Sergej (Prjadkin), ustavni zakon je izglasan i Putin je sve stavio na jednu kartu. Hajde da otvoreno razgovaramo.
Glas br. 2: Tačno… Barem to je potpuno jasno.
Glas br. 3: Sada da pozovemo V.V.? Evo, može. Pozovimo V.V. na telefon. Nema problema. Pretpostavimo na časak da takva mogučnost postoji. I šta bih ja njemu mogao da kažem? „Vladimire Vladimiroviču, evo mi smo se tu, diskutujući na našem sastanku zatekli u takvoj i takvoj situaciji“ – a on meni: „Ma nosi se!“ – i bio bi u pravu.
Glas br. 2: Ma ne to. Prosto treba saznati da li postoji nekakva direktiva ili ne. Mutko…
Glas br. 3: Nikakva direktiva više nije potrebna! Krim je teritorija Ruske Federacije!
Glas br. 2: I šta sad? Svi treba da iscepamo svoje košulje i da se isprsimo?
Glas br. 3: Sad nedavno, kada su bili zajedno u Brazilu, Mutko na tu temu očigledno s njim (s Putinom) razgovarao… Ženja, mi smo u cugcvangu.
Glas br. 9: Vladimire Ivanoviču, a šta mislite o predlogu Aleksandra Djukova da izvršimo još jednu konsultaciju?
Glas br. 6: Moja kompanija (Gaspromneft) je imala mogućnost da ode na Krim, i dobro je što sam pre toga uspeo da izdejstvujem još jednu konsultaciju.
Glas br. 3: S predsednikom?
Glas br. 6: Da. Bila je to u suštini konsultacija s predsednikom, no preko mog rukovodioca.
Glas br. 3: Preko Milera.
Glas br. 6: Rekli su mi: ne dolazi u obzir! Ni da pomislim! Naravno, mogao sam ja, rukovodeći se argumentima koje sam i ovde čuo, da to i učinim, no sigurno bih potom dobio po glavi.
Glas br. 2: I stvar nije čak ni u klubovima. Najbitnija stvar je u nečem drugom. Kameron i svi ostali sada gaze na tome da nam oduzmu svetsko prvenstvo i ako se to desi, mi ćemo dobiti po ušima. Mislim da, na kraju krajeva, onome (Tolstih) koji će zbog toga dobiti šut kartu neće biti ni toplo ni hladno, mada… Ipak je prijatno biti predsednik.
Glas br. 4: Slušaj, prestani više!
Glas br. 2: Ne Vladimire Ivaniču, zar niste i vi sami rekli: odgovornost! Na čija leđa će se svaliti ta odgovornost Vladimire Ivaniču? U prvom redu na vaša, i na leđa Sergeja Vadimiča.
Glas br. 4: Zašto? Na leđa svih nas – podjednako.
Glas br. 2: Ne. Počeće od vas…
Glas br. 4: Ne sekirajte se. S odgovornošću će se oni tamo već nekako razabrati.
Glas br. 2: A zašto jednostavno ne bi pitali Vitalija Leontijeviča?… Da ne uznemiravamo nečelnika. On (Mutko) je s njim (Putin) putovao u Brazil, i njih dvojica su o tome sigurno razgovarali.
Glas br. 3: Hajde odmah da ga pozovemo. Pozovite ga. Uzgred, ja ne razumem zašto on ne prisustvuje našim sastancima. Mi smo ga i prošli put zvali… Evo, ja sam na primer došao.
Glas br. 2: Sergej Vadimiču, to ću vam ja posle objasniti – nasamo.
Glas br. 3: Dobro, moj predlog je sledeći: hajde da mi ipak glasamo. Ako se i nasučemo na prve sankcije, tu je predsednik da nas ispravi.
Glas br. 6: Sergej Vadimoviču, nema sumnje da je učešće ruskih klubova u evropskim takmičenjima važno, no bez Evrope ćemo, mislim, već nekako i preživeti. A prvenstvo sveta, e to je već političko pitanje… Nismo mi tek tako dobili pravo na njegovu organizacuju 2018. U to je uložen ogroman trud. Naravno, svi smo mi u tome učestvovali, pomagali, no naš doprinos je, recimo, 3 posto. A sve ostalo je obavio zna se ko…
Glas br. 10: Hajde da mi sve ovo odložimo makar na dan, ili dva.
Glas br. 2: Sergej Vadimiču, ja predlažem sledeće: Nikolaj Aleksandrovič hoće da svi mi stavimo kvačice „za“ ili „protiv“. Nema problema. I vi i ja imamo na raspolaganju razne mogućnosti da se potom vadimo. A ostali – njima je ama baš sve jedno…
Glas br. 1: Kome je sve jedno? Kome je pa to sve jedno?! Kome…?!
Glas br. 2: Ja ne govorim o tome da vi niste patriote. Ja govorim o tome da je vama sve jedno na koju stranu će se cela ova stvar obrnuti.
Glas br. 1: Da li je to zato što mi nemamo svoj biznis u Ukrajini?! Zašto je nama sve jedno?
Glas br. 2: Ne. To je zato što mi ne primamo KEŠ, i to u koferima. Eto zato.
Glas br. 1: Evgenije Lenoroviču, ponovo vas upozoravam: budite oprezniji s optužbama!
Glas br. 2: Ja sam uvek oprezan. A posebno s optužbama. Dakle, moj predlog je sledeći: mi imamo vremena da sebi damo još jedan dan, da se u miru prokonsultujemo i da stavimo kvačice „za“ ili „protiv“. A onda vi možete izaći na tu vašu pres-konferenciju…
Glas br. 1: Ako zatreba…
Glas br. 2: E koje si ti đubre! Vidite li vi? On meni ne dozvoljava ni da kažem… Malo mu što štancuje prijave…
Glas br. 3: Ženja, prekinite.
Glas br. 1: Bolje bi ti bilo da se uzdržiš.
Glas br. 2: Nemam ja šta da se uzdržavam. Ja jednostavno govorim to što znam i za svaku svoju izgovorenu reč odgovaram.
Glas br. 1: Još ćeš ti odgovarati. Ne brini.
Glas br. 2: Ajde, ajde. Samo napred.
Glas br. 10: Hoću samo par reči da kažem. Ja sam svoju kompaniju stvarao 25 godina i stvorio firmu koja danas vredi 30 milijardi. U meni nema ni trunke sumnje da ćemo svi mi pasti pod sankcije i da će moja kompanija tada vredeti 7, umesto sadašnjih 30 milijardi. To je jasno, i to je moja privatna stvar, moja lična priča. Jasno je i to da sam spreman da podnesem gubitke, no ta cifra sada postaje zaista ogromna. Moja firma danas zapošljava 250 hiljada ljudi, i to je najveća privatna kompanija u Rusiji. Zato bih molio da nam se prvo dostave rezultati konsultacija sa prvim čovekom u zemlji. Tek posle toga bih bio spreman da sahranim sve to što sam 25 godina stvarao. 25 godina i 250 hiljada ljudi. S nama se ne sme tako postupati. Ja sam spreman za svoju zemlju da ratujem, ali nisam spreman da se tako glupavo podmećem… Morate da me razumete… U našu odluku su uključeni i međusobno isprepletani ekonomski, sportski i politički elementi. A svi vi vrlo dobro znate kako je u našoj zemlji sve komplikovano. Dajte nam rezultate konsultacija i istog trenutka će sve biti rešeno.
Glas br. 2: Pa to i ja sve vreme govorim. Ali ovde ne sede ljudi koji bi to mogli da čuju. Ovde sede ljudi koji nemaju šta da izgube.
Sergej Vadimiču, svi ovde prisutni govore o patriotizmu, i to i jeste tako. Ovde među nama nema ljudi koji nisu patriote. Jer s tim parama koje smo mi zaradili, mi bi mogli da ne sedimo ovde, nego da se sada negde daleko, leškareći se na suncu odmaramo. Naši privatni klubovi radi naše Otadžbine igraju. Sergej Vadimiču, ja jedno ne mogu da razumem: zašto baš u ovoj sekundi mi moramo da donosimo odluku? Da ne postoji možda nekakvo naređenje odozgo? Dajmo sebi još jedan dan, pa da stavimo kvačicu.
Glas br. 3: Hajde, dajmo sebi još jedan dan. Za to vreme će zvanično lice, a to je kod nas ministar sporta, saglasno svojoj obavezi morati da izvesti predsednika i da nama potom preda izveštaj o sadržaju povratne informacije. Ako ga ne izvesti, to ćemo takođe imati u vidu. Nakon toga će glasanje biti samo stvar tehnike. Možemo ga obaviti i putem telefona. I još nešto. Posle glasanja, naša odluka mora biti konsolidovana. Još nam samo fali to da na kraju izgledamo kao idioti.
Glas br. 8: Nikolaj Aleksandroviču, mislim da bilo dobro reći Vitaliju Leontijeviču da osim našeg predsednika, pozove i predsednika FIFA. Za svaki slučaj. Da se ne desi da smo predsedniku zemlje podmetnuli nogu. Neka ministar odmah, već danas, pozove Blatera i neka mu saopšti da smo spremni da te i te klubove primimo u našu drugu ligu. Tako ćemo zaštiti našeg predsednika.
Glas br. 2: Mi sve vreme o tome i govorimo. A nama pričaju priče o patriotizmu. Kažu nam: stavite samo kvačicu! Sergej Vadimič je sto posto u pravu. Svi po spisku, konsolidovano… Načelnik će tada reći ili „momci, skidajte to pitanje s dnevnog reda“ – znači skidamo, ili…
Glas br. 3: Dobro, i to smo rešili. Danas, tokom dana konsultacije sa FIFA, a sutra – glasamo.
Glas br. 1: A koga zamoliti da se s njima poveže?
Glas br. 3: Mutka!
Glas br. 1: Mislim, neko bi morao da stupi u vezu.
Glas br. 3: S Mutkom?
Glas br. 1: Ne, s FIFA.
Glas br. 3: Mutko!
Glas br. 5: Ja imam drugačiji predlog. Zar ne bi bilo bolje da se sutra ponovo sastanemo i da se svi zajedno upoznamo sa sadržajem izvršenih konsultacija?
Glas br. 1: Olga Jurjevna, ja podržavam vašu inicijativu.
Glas br. 3: Nema potrebe. Glasajte u odsustvu. I to bi bilo sve. Dosta je bilo… Mi ustvari sada glasamo. I svi smo glasali „za“. Ako predsednik sutra kaže: „ne valja vam to ništa momci“, onda ništa. Nema nikakvog glasanja, no zato ćemo znati na čemu smo.
Glas br. 5: Sačekajte, ako smo već odlučili da sebi damo još jedan dan, zašto taj dan ne bi posvetili konsultacijama?
Glas br. 3: Dobro Olja. Ti se prokonsultuj sa Jakunjinom, i donesi odluku. (smeje se)
Glas br. 2: Mogu vam reći da su ovde svi jednoznačno „za“!
Glas br. 3: Jasno je Ženja, sve je jasno… Uzgred, mi imamo i formalan razlog… Hej, sačekajte! Imena klubava sa Krima nisu odgovarajuća. Znači imamo i formalan razlog da sve odložimo za jedan dan i da im damo vremana ih promene!
Glas br. 2: Upravo tako! Uvek sam govorio da će nas mudrost Sergeja Vadimiča izvesti na pravi put. Završili smo. Ako još neko nešto ima da nam kaže, samo nek izvoli. Tu smo.
Andrej Suhotin i Ruslan Dubov, Новая газета, 11.08.2014.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 18.08.2014.
NOGOMET / FUDBALUKRAJINA