Autonomni ženski centar je u svom saopštenju ukazao na to da na ovogodišnjem javnom konkursu za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja nije finansiran nijedan projekat podrške ženama žrtvama nasilja, niti žrtvama krivičnih dela. Ministarstvo pravde je reagovalo svojim obraćanjem, ne odgovorivši pri tom ni na jedan argument našeg saopštenja.
Ipak, slučajno ili namereno nerazumevanje problema i zamena teza koji su u saopštenju Ministarstva izneti, zahtevaju dodatno objašnjenje.
U poslednje tri godine niti jedna organizacija civilnog društva koja se bavi podrškom ženama žrtvama nasilja nije dobila finansijska sredstva na konkursima ovog tipa. Ministarstvo je na kritiku odgovorilo isticanjem kako je „na svim dosadašnjim javnim konkursima koje je sprovelo za podršku žrtvama krivičnih dela u Srbiji, među kojima su i žrtve porodičnog nasilja, izdvojeno 8.713.928 dinara“.
Iako ovaj iznos može delovati impresivno, za poznavaoce prilika, ipak, on nije nimalo zadovoljavajući. Jasniji uvid u problem dobija se ukoliko navedemo da je reč o 0,4% od ukupne sume koju je Ministarstvo u poslednjih pet godina rasporedilo kroz ove konkurse. A ukoliko ovaj iznos stavimo u uporedni kontekst sa iznosima drugih projekata koje je Ministarstvo do sada finansiralo, slika postaje još lošija.
U 2019. za samo jedan projekat restauratorskih radova u crkvenom oltaru izdvojeno je 8.543.000 dinara, što je veoma blizu iznosa koji je za sve projekte podrške žrtvama krivičnih dela izdvojen za celokupan period od pet godina. Pored toga, do sada je za projekte verskih organizacija i crkava, izvođenja građevinskih i drugih radova, izdvojeno preko 60 miliona dinara.
U pomenutom periodu, jedini put kada je organizacija civilnog društva podržana za projekat podrške žrtvama nasilja, bilo je 2017. Tada je Autonomni ženski centar dobio finansiranje u iznosu od 1.094.400 dinara za projekat besplatne pravne podrške ženama žrtvama porodičnog nasilja. Ostala sredstva dodeljena su vladinom sektoru, ustanovama socijalne zaštite za podršku žrtvama nasilja.
Pored očigledne nesrazmere u dodeljenim sredstvima, još je važnije odgovoriti na pitanje zašto je toliko važno da žrtve krivičnih dela budu podržane kroz ovaj konkurs Ministarstva pravde, za koji se sredstva prikupljaju na osnovu instituta odlaganja krivičnog gonjenja, odnosno oportuniteta. Institut oportuniteta predviđa mogućnost da javni tužilac donese odluku o odlaganju krivičnog gonjenja ukoliko osumnjičeno lice u ostavljenom roku ispuni određene obaveze, pa između ostalog i uplati novac u humanitarne svrhe, odnosno na račun sa kog se ova sredstva raspoređuju. Ova mogućnost odnosi se na krivična dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina.
U toku 2018. (podaci za 2019. još uvek nisu javno dostupni) institut odlaganja krivičnog gonjenja primenjen je 13.090 puta: u 643 slučaja za krivična dela protiv braka i porodice, od čega u 236 slučajeva za dela porodičnog nasilja; tu su, zatim, krivična dela protiv života i tela, polnih sloboda, sloboda i prava čoveka i građanina, krivična dela protiv zdravlja ljudi i drugo. U svim ovim slučajevima neko fizičko lice, neka osoba, koja je tim delom oštećena, ne može ni na koji način da utiče na odluku tužioca, da li će primeniti ovaj institut ili nastaviti krivično gonjenje, niti može da se žali na odluku. Sve što ta osoba može jeste da opravdano očekuje da će barem deo novca koji je uplaćen u humanitarne svrhe biti upotrebljen za mere sprečavanja budućeg nasilja i poboljšanja položaja žrtava u Srbiji.
Iako opravdana i legitimna očekivanja žrtava nisu pravno obavezujuća za državne organe, nešto drugo ipak jeste. To su najpre obaveze koje je država preuzela potpisivanjem Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Konvencija predviđa obavezu države da odvoji odgovarajuća finansijska sredstva za sprovođenje mera i programa za sprečavanje i borbu protiv svih oblika nasilja nad ženama i nasilja u porodici, uključujući i one mere koje sprovode nevladine organizacije i civilno društvo. GREVIO komitet, koji ocenjuje sprovođenje navedene Konvencije, u prvom (osnovnom) izveštaju iz 2020. ukazao je na nedovoljnu finansijsku podršku koja se iz budžeta izdvaja za ženske nevladine organizacije koje pružaju specijalizovane i opšte usluge podrške za žene žrtve nasilja, i pozvalo državu da obezbedi odgovarajuća sredstva za rad tih organizacija. Nije li upravo konkurs Ministarstva pravde bio prilika da se ti nedostaci isprave?
Međutim, Ministarstvo pravde pobrojalo je u svom saopštenju sve obaveze iz Konvencije Saveta Evrope koje su do sada ispunili, iako pomenute mere nisu bile predmet kritike u tekstu Autonomnog ženskog centra. Na taj način je s jedne strane istaklo ono što je svakako bilo u domenu njegovih preuzetih obaveza, a sa druge je izbeglo komentar na konstataciju da se za organizacije civilnog društva i projekte podrške žrtvama nasilja ne izdvajaju finansijska sredstva, uopšte ili u dovoljnoj meri.
Uz Konvenciju, za Ministarstvo su obavezujuća i pravila javnog poziva za raspodelu sredstava prikupljenih na osnovu instituta odlaganja krivičnog gonjenja. Tim pravilima regulisano je i da se prijavljeni projekti, između ostalog, ocenjuju kroz kriterijum doprinosa ostvarivanju jаvnog interesа. Imajući u vidu da javni interes podrazumeva dobrobit od kojeg korist ima čitavo društvo, postavlja se pitanje na koji način se zastupa javni interes ukoliko se sredstva dodeljuju projektima postavljanja koša u fiskulturnoj sali, nabavke tri mobilna toaleta ili izmeštanja palione za sveće iz crkve, dok prijavljeni projekti za podršku žrtvama nasilja ostaju bez sredstava.
Na kraju, ne mogu a da se ne osvrnem na sugestivno pitanje Ministarstva pravde: „Da li to što Autonomni ženski centar nije dobio sredstva znači da je podrška ženama žrtvama nasilja izostala i da su svi projekti koji su dobili sredstva od manje važnosti?“ Ne, podrška ženama žrtvama nasilja nije izostala zato što nije finansiran projekat pojedinačne organizacije, već zato što poslednjih pet godina, a ove godine naročito, na konkursima Ministarstva pravde izostaje sistemska podrška projektima podrške žrtvama krivičnih dela u Srbiji i organizacijama civilnog društva. Na taj način, kada dodeljuje sredstva prikupljena na osnovu instituta odlaganja krivičnog gonjenja, Ministarstvo pravde jasno pokazuje na kom mestu se na njegovoj lestvici prioriteta nalaze žrtve krivičnih dela, pružaoci podrške za žrtve i projekti koje oni podnose.
Autorka je pravnica u Autonomnom ženskom centru.
Peščanik.net, 24.06.2020.
FEMINIZAM