Promena vlas(t)ničke strukture

Prvo sam mislila da je Infantino pogrdni nadimak za Trampa, a kad sam se udubila u vesti saznala sam da je to zapravo prezime čelnika FIFA koji je, pod jakim uticajem infantilnog predsednika SAD, smislio da izvrši privatizaciju svetskog fudbalskog prvenstva. Prva mu se suprotstavila krovna organizacija evropskih reprezentacija i rekla da budućnost fudbala ne sme da se prepusti privatnim investitorima čiji je glavni cilj jedino da uvećavaju profit. Pobunile su se i druge organizacije iako je svakom od 211 nacionalnih saveza ponudio po 35 miliona dolara ili evra (ne znam ni da li je fudbalski savez Srbije prihvatio) i Infantino je odustao od namere, a verovatno će i od funkcije.

Ono što je UEFA zabranila u fudbalu – da se založi budućnost zarad finansijske koristi – u Srbiji je ustaljena praksa. Milom, a češće silom, javno dobro se prebacuje u privatne ruke. To se ovde zove promena vlas(t)ničke strukture. Kao što u engleskom jeziku, na primer, postoji nečujno slovo, ono koje se piše ali se ne izgovara, tako se kod nas to jedno „tiho t“ niti izgovara niti piše, ali bitno menja značenje pojma. Ispotiha se državno vlasništvo prebaci u doo, a zatim to društvo sa ograničenom odgovornošću prelazi u ruke sa neograničenom vlašću i preduzeće, koje bi inače trebalo da radi u interesu javnosti i da bude pod kontrolom javnosti, prelazi u režim praznog hoda. Praznog za Srbiju i njene stanovnike, ali turbo za stranačke i inostran(ačk)e investitore i njihovu finansijsku dobit.

Ovakve sitnosopstveničke transakcije se po pravilu pokrivaju višim ciljevima i velikim državnim razlozima. Evo, baš sad kad Srbijagas preotima Novi Sad gas (firmu koja je prethodno sebi prisvojila Gas Feromont iz Stare Pazove) – predsednik SNS alarmira da se Vojvodina ponovo otcepljuje od Srbije i da uzima poseban pozivni broj (384) za sebe. Pa joj valjda treba preventivno oduzeti i ono malo prinadležnosti i prihoda da ih ne odnese iz Srbije (kao što to radi vlast). Pri tom se neće postaviti pitanje ko je Vojvodinu otcepio od njene autonomije. I zašto je ta autonomna pokrajina naprasno postala „sever Srbije“, dok je formalno otcepljeno Kosovo i dalje „južna pokrajina“?

UEFA nas je lepo upozorila u svom pismu, a to rade i američki socijalisti, socijalističke demokrate, kako zovu Bernija Sandersa i njegove pristalice – kad je profit jedina obaveza, nema ništa od budućnosti. Tako nekako, samo naopako, razmišlja i ovaj režim – njemu nema budućnosti ako sav profit od svega ne pređe u njegove ruke.

Zato sad režim reži na sve koji ubrzavaju izbore i najavljuju strogu kontrolu izbornog procesa jer privatizacija Vojvodine, Beograda, šuma, voda, instituta, puteva, fakulteta, bolnica i uopšte svega što bi trebalo da služi Srbiji, nije još gotova, a vlast sve nade polaže u to da samo posle totalne promene vlasničke strukture Srbije više neće biti važno ko je formalno na vlasti.

Možda se zato predsednik Srbije propio na naše oči, mada dosta iskusno šljema za nekoga ko nam je tvrdio da pije samo Kolu zero i čaj od nane?

Peščanik.net, 03.08.2026.