Demonstranti koji se protive strogim vladinim antikovid merama juče su se sukobili sa policijom u 3. protestima u Ljubljani u poslednjih mesec dana. Govori Svetlana Slapšak. Razgovor vodi Svetlana Lukić.
Svetlana Lukić: Juče je u centru Ljubljane ponovo došlo do sukoba policije i demonstranata koji se protive epidemiološkim merama koje je uvela slovenačka vlada. To je još jedan protest koji se završio suzavcem, vodenim topovima i helikopterima koji nadleću centar grada. Svetlana, za početak sam htela da te pitam da prokomentarišeš najčešći naslov u ovdašnjim medijima: „Neredi uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana“. Imam utisak da se ti ljudi koji su protestovali nisu mnogo obazirali na ovaj samit.
Svetlana Slapšak: Nikakvog interesa za taj sastanak nema. To se odigrava na 20 kilometara od Ljubljane. Ne, ljude ta stvar uopšte ne zanima. Poveća grupa koja izvodi te demonstracije, nisu samo antivakseri. Jedan deo svakako jesu oni, međutim druge grupe koje su možda nameštene od strane vlade su fudbalski navijači, odnosno to su ljudi koji jedva čekaju da utakmica prođe, pa da se pobiju, zatim neonacisti – provereni pomagači vlade kada su demonstracije u pitanju, ali kada su se pojavljivali na demonstracijama petkom, bilo ih je uvek jako, jako malo. Ova ogromna masa je nešto drugo: to su ljudi koji su prosto razluđeni, razbesneli time što se događa već drugu godinu, koji su potpuno dezorijentisani politikom vlade i najnovijim merama koje su savršeno nelogične, i povrh svega, pre nekoliko dana je očigledno posle vakcine Janssen, odnosno Džonson Džonson, umrla devojka od 20 godina. Veoma profesionalni lekari tvrde da je to posledica vladinih saveta da se što pre vakcinišu da bi mogli da putuju, je l’. Između ostalog Džonson Džonsonovu vakcinu su lažno predstavili kao nešto posle čega si imun naredni dan, a taj period je najmanje 14 dana posle te vakcine. I danas svuda u svetu tom vakcinom izbegavaju da vakcinišu ljude mlađe od 50 godina, tako da su to neke zaista veoma ozbiljne greške u kojima vlada nije slušala stručnjake, okružila se uglavnom lažnim stručnjacima i ljudima koji samo govore „da, da“, tako da je to zaista ozbiljan politički problem.
Sa druge strane se tu pojavio jedan provereni provokator, čovek sa ulice koji je poznat po tome da izaziva takve stvari, iz Kranja je, opštinski savetnik Zoran Stevanović, koji tvrdi da virusa uopšte nema i slične gluposti – na tome zasniva svoju popularnost. Međutim, on je juče, čim je postalo gusto, pobegao, a policija je uhvatila repera Zlatka, i uhapsila ga, a čovek je zapravo, očigledno potpuno pogrešno, pokušao da demonstracije usmeri u nekom drugom smeru. On je jako aktivan i jako simpatičan, ali ovde je očigledno napravio neku grešku. Još je karikaturalnije to što je predsednik vlade, koji dve godine neće da pozove nijednu od ugroženih grupa, ni kulturne radnike, ni osiromašene, ni otpuštene, ni strane radnike koje odvratno eksploatišu, ni izbeglice ni nikog, nikog, nikog, ali je eto odmah odgovorio na zahtev ovoga Zorana Stevanovića i pozvao ga u predsedničku palatu da njih dvojica održe dijalog.
Dijalog je ispao tako da je Stevanović došao bez maske, koja je inače obavezna, da se ponašao arogantno i da je naredni dan veselo organizovao demonstracije i zavio Ljubljanu u suzavac. Isto tako je predsednik vlade, Pahor, nedavno organizovao razgovor između predstavnika vlade koji ne da novac državnoj agenciji za informacije, STA i posledica tog dijaloga bila je da je direktor STA konačno dao ostavku. Čovek više prosto neće da pristane na ponižavanje koje se događa već više od godinu dana, je l’. Sve su to pokazatelji da predsednik zaista više nema apsolutno nikakvog ugleda ni autoriteta. A sa druge strane je Janša dobio dosta ozbiljnu pljusku, jer svi ovi koji se bune po Ljubljani, vade granite kocke, gađaju parlament, psi, konji, sve to – ti ljudi bi zapravo po svojim pogledima i svom ponašanju bili pravi Janšini glasači. Međutim, on uspeo svojom zlobom, pakošću, antipatijom, mržnjom prema narodu, da izazove takav otpor, da oni svi sad glasaju protiv njega i zahtevaju ostavku vlade. Malo se prevario, što bi se reklo.
Danas će opet biti demonstracija, jer se održavaju redovno sredom, te takozvane antivakserske premda to nisu, i u petak će biti redovne demonstracije, 77. po redu otkako je počela epidemija, a tu se pojavljuju ovi koji su zapravo sve vreme civilizovani, kulturni, malo se podsmevaju i nema nasilja, je l’. čitaju Ustav, pa se zbog toga ljudi hapse.
Svetlana Lukić: Ustavni sud Slovenije je pre nekoliko dana privremeno suspendovao odluku vlade o obaveznoj vakcinaciji, je l’ tako? I to na zahtev sindikata?
Svetlana Slapšak: Tačno tako, na zahtev nekoliko sindikata, između ostalog i policijskog. Ta mera, vlada je već juče izjavila da neće poštovati meru Ustavnog suda jer je u pitanju zdravlje građana, verovali ili ne. Tako da se stvar nastavlja. Pošto imamo ministra za unutrašnje poslove koji je zaista potpuno neuračunljiv čovek, tu više nema nikakvog dvoumljenja, među mnogim neuračunljivima koji su sad na vlasti, tako da se stvar nastavlja potpuno isto, je l’. Čiste se policijski redovi, smaknut je šef ljubljanske policije koji inače nije hteo da sarađuje. Već imamo novoga, Janša je to najavio u tvitu. Dakle, proces ide dalje.
Oni izgleda ne vide da su na rubu propasti, je l’. I ideju o ostavci vlade i o prevremenim izborima koriste samo zato da poplaše ove svoje u koaliciji kojima je jedini motiv to da imaju platu još godinu dana, je l’, odnosno još 6 meseci ili već koliko, dok ne počne predizborna kampanja. Problem je u tome što je Janša zaista sada ostao sam. On u ovom trenutku ima te koristoljubive koji po svaku cenu hoće da još nešto izvuku od njega, i zapravo neka mala grupa nesrećnika, uglavnom staraca, koji nemaju više ništa sem verovanja u velikog junaka, jer ostalo što je zaista trebalo da bude nova Janšina izborna baza, to se sada pretvorilo u ogromnu silu protiv njega. I kako da kažem – ne možemo se uzdržati da zbog toga ne likujemo.
Svetlana Lukić: U Sloveniji je sa obe doze vakcinisano oko 47-48%. Svi su nekako očekivali da će to malo bolje ići u Sloveniji. Da li je to takođe posledica tih haotičnih poruka i na neki način otpora tome što radi vlada?
Svetlana Slapšak: Apsolutno, nema drugog objašnjenja. Slovenija je visoko pismena zemlja, kako bismo rekli, čovek bi očekivao da će vakcinisanje proći bez ikakvog problema i u ogromnim procentima, jer nas je malo, 2 miliona je ovde ljudi, je l’. Ali ne, ništa od toga, zato što su zaista poruke koje vlada slala bile haotične, antipatične, neprijatne, stalno se nešto dociralo, stalno se nešto grdio narod, stalno se nešto psovalo. Prosto, ljudi su izgubljeni, u drugoj godini, koja se praktično sad završava, više ne znaju šta bi od sebe, je l’. Jedino što im preostaje je internet. Škole su bile zatvorene suviše dugo vremena, i na internetu dobijaju uglavnom đubre koje internet o tome prodaje. Zaista zvuči banalno ali jeste, problem je u komunikaciji. Vlada je pri tome, da se razumemo, od prvoga trenutka kada je uzela vlast, epidemiju shvatila kao svoje najjače sredstvo za održavanje i za korupciju. Bio je neviđen talas korupcije u prvom trenutku, sve što se kupovalo, od maski do vakcina, prijatelji su učestvovali preko noći, ništa nije išlo zakonito.
Jedan od tih whistle blowera, ili zviždača, ne znam kako se to na srpskom sada kaže, je otkrio to već u drugom mesecu ove vlade, šta se sve dešavalo, kako se trgovalo. To se sve razjasnilo, i od tog trenutka pa nadalje, samo afera za aferom, samo afera za aferom. Ako se u korupciju krene, onda se odmah smenjuju tužioci, problematizuje se sudstvo, izbacivanje sudija, ubacivanje svojih… najrazličitije stvari su se događale sve vreme, sve vreme, ali svaki dan. Sad je druga godina. Ja ne mogu da se setim nijednog dana kad nije bio neki skandal. Meni je potpuno jasno da je strašno mnogo ljudi jednostavno puklo, i da je to puklo na ovaj način koji sad vidimo na ulicama. Nema druge, nisu imali drugog načina! Niko ih ne sluša, niko im se ne umiljava, niko im ne govori ništa prijatno. Niko ih ne opominje, nema čak ni onih naročito formalnih, glupavih i površinskih, ali u svakom slučaju delujućih gestova dobrote. I narod je morao reagovati.
Svetlana Lukić: Poslednji put kad sam bila u Sloveniji, sećam se jednog flajera koji je glasio: „Dođite u zemlju u kojoj kad god podignete pogled, videćete dva crkvena tornja“. Kako se u svemu ovome ponašala katolička crkva. Mi smo ovde u Sinodu imali pomor od korone. Kako je to u Sloveniji? Da li ona ima uticaj i da li se uopšte oglašavala?
Svetlana Slapšak: O, kako da ne! Crkva se oglašavala. Prvo, dobila je privilegije. Za razliku od svih ostalih, koji su bili u lokdaunu, crkva nije bila u lokdaunu. Mogao si ići u crkvu bez većih problema. Nešto su kao ograničavali broj vernika ali to se, naravno, nije poštovalo. Sa druge strane se crkva izlajala pa je bila protiv neke vakcine koja upotrebljava tkivo embriona, opet neka glupost, je l’, ali su se posle izvesnog vremena povukli. Dakle, oni idu uz vladu, ne izjašnjavaju se o tome da li su vakcinisani ili ne. Naravno, još jedan detalj: sveštenicima je podignuta plata. Svi su dobili po 700 evra mesečno, i to ne jedanput.
Dakle, dobili su gomilu darova, malo su vrludali i onda su prosto… oni stalno učestvuju sa svojim manifestacijama, sa svojim izjavama, i poslednja izjava – to moram da kažem, to više nije ni biser, to je dijamant – bile su demonstracije prošlu subotu protiv izvođenja abortusa; to je jedna grupa koja se manje više stalno pojavljuje kad je Janši potrebna, a i sam Janša je u Budimpešti nedavno izjavio da je osnova društva tradicionalna porodica. Na tom skupu je govorio nadbiskup Zore i napravio prelepu grešku i rekao je da ljudska prava treba da rade od rođenja do smrti, što je, naravno, veoma logično, dakle potpuno je napustio onu teoriju o tome da život počinje od začeća, i tome slično. Tim malim potezima Janša pokušava da se spase, ali više ne može da se spase jer je stvarno davno, davno otišao preko ivice. Tako da crkva igra svoju malo podlu ulogu, i to je nekako to.
Svetlana Lukić: Šta je sa lekarima?
Svetlana Slapšak: Većina lekara je jednostavno izbezumljena. Uviđaju da nemaju dovoljno osoblja, pre svega medicinskih sestara koje masovno beže u Austriju. Zakoni su takvi da ne mogu da uvoze sa juga, ne tako lako, tako da je to veliki problem. Da bi stvari bile gore, u lekarskoj organizaciji su se istakli neki koje je Janša odnekud izvukao, jedna žena i jedan čovek koji je postao direktor nacionalnog instituta za javno zdravlje. Oni su potpuno nesposobni i govore samo banalnosti, ništa konkretno, koji strašno nerviraju narod, ali zaista, nerviraju neopisivo, kao što je na početku nervirao Jelko Kacin, koga je Janša izvukao iz naftalina da mu služi kao PR za celu tu stvar. Lekari su zbunjeni, ne previše, jer im je za vreme epidemije znatno povećana plata, koja je inače među najvišima u Sloveniji. Lekari dobijaju najviše novca u Sloveniji, ali je politika koja se sada sprovodi ta da se tokom epidemije manje više neprimećeno izvede privatizacija zdravstva. I to je skandal svoje vrste, da se neka politička linija provlači kroz epidemiju, tako da ja mislim da je zdravstvo u prilično izbezumljenom položaju zato što plate istovremeno nisu povećane sestrama.
One imaju minimalne, grozne plate, za koje se zaista nema smisla boriti, raditi i ostajati. Dakle, haos je potpuni. Ima veoma mnogo lekara koji vrlo razumno govore. Da bi stvari bile gore, u Sloveniji ima relativno malo epidemiologa. Te prave skoro niko ne sluša i kada se jave sa svojim razumnim zahtevima i razumnim idejama o tome šta treba da se radi, jednostavno ih niko ne sluša. Nestručni glasovi prevladavaju a sa druge strane, kažem, ta zbunjenost zdravstva je dosegla vrhunac zbog očiglednih namera da se privatizuje zdravstvo što je moguće više.
Svetlana Lukić: Ti si u nekom intervjuu rekla da bez obzira što ljudi koji se pojavljuju na ovim protestima protiv aktuelne vlasti dele mnoge vrednosti kao i Janša, da oni idu njemu u korist Janši. Na koji način?
Svetlana Slapšak: Jedina korist koju on još misli da može da izvuče, mislim da misli da može da izvuče, jeste da uvede vanredno stanje. To je još jedino što može da uradi, što bi bio verovatno potpuni kraj te vlade. Druge koristi više nema. Sve je izgubio. On se zaista ponašao, kad kažem neuračunljivo, to je jedan blagi izraz, ali obuhvata veoma veliku mogućnost kombinovanja i različite varijante. On je u trenutku kad se te stvari događaju izvoleo da se penje na nekakav napušteni dimnjak, inače najveći u Evropi, blizu Trbovja, gde je pristup zabranjen i tome slično, ali eto, on kao predsednik može da pokaže kakav je on alpinista, i takve stvari.
Čovek radi stvari koje se više zaista ne mogu razumeti, je li; kao i njegova vlada u celini. Prosto više nema smisla ulagati pamet u to da se nešto razume što se ne može razumeti, je l’. Tako da on više nema nikakvih izlaza, i te masovne demonstracije koje su možda u jednom trenutku i mogle da budu njegovo područje, potpuno su mu izmilele iz ruku i nema više nikakve vlasti nad tim.
Svetlana Lukić: On je praktično u trećem mandatu u Sloveniji i evo sada već drugi put već predsedava Evropskom unijom. To je jako poražavajuće.
Svetlana Slapšak: Jeste poražavajuće. Nažalost, kalendar je poražavajući. Tako mu se desilo. Prva vlada Janeza Janše se završila time što je izgubio, jer su bile afere. Druga vlada – bili su masovni protesti pa je morao da ode, i treća vlada, nema druge nego da ode. To je sad već potpuno jasno, taj je čovek dokazano nesposoban da vlada. Prosto, najnaivnija moguća poruka je da ne možeš biti zloban i vladati. To je osnovno, međutim, ima i mnogo drugih aspekata. Ta masovna krađa, to neskriveno korumpiranje, neviđen nepotizam, razmeštanje kadrova. Sve će to biti veoma veliki problemi za narednu vladu, koja god da bude.
Ta vlada će pre svega morati da se bavi tom neviđenom količinim đubreta, i sasvim sigurno neće biti efikasna. Ne može biti efikasna kad mora time da se bavi, je l’. I pitanje da li će se uopšte baviti najopasnijim aspektom Janšine politike, a to je da je svuda, ali apsolutno svuda, namestio svoje ljude. I sad, stotine i stotine ljudi izbaciti, to je zaista veliko pitanje, je l’. Sada hoće da zaposli nekoliko stotina ljudi u vladinim institucijama, i to će sad biti još histeričnije, jer sluti pad. Stvar je neobično ozbiljna sa jako, jako mnogo aspekata. I tragovi njegove vlade uvek uzimaju bar tri godine novoj vladi da se time bavi, krpi, rašiva, ponovo šije i tako dalje.
Svetlana Lukić: A on je sada u društvu Orbana, Babiša, Moravjeckog i tih momaka u Evropskoj uniji, je l’ tako?
Svetlana Slapšak: Da, da, da. Oni se sad bave time da žene rađaju što više, ali u tradicionalnoj porodici. Janša kao jedanput razveden i sa mnogo dece koju je sve uredno zaposlio, deca iz prve generacije, u evropskim i drugim uredima, to je valjda uzor tradicionalne porodice, sa ženom mlađom 20 i nešto godina, i tako dalje. To su ti ideali koji nam se nude. Orban i njegov češki kolega, oženjen ženom koja je valjda 30 i nešto godina mlađa od njega, itd. Cela stvar je direktno komična kad se oni okupe u Budimpešti i savetuju žene. Tako da, stvari su veoma ozbiljne zato što se pravi jedna grupacija u Evropskoj zajednici koja definitivno radi protiv Evropske zajednice.
Tu više nema nikakvog dvoumljenja. I to što, recimo, Ustavni sud donosi odluku po kojoj dvoje tužilaca, koji su bili izabrani od strane svojih kolega za evropski nivo, nisu mogli tamo da odu jer vlada nije htela da ih proglasi. To je trajalo, i trajalo, i trajalo, i juče je konačno sud rekao da moraju da idu. E sad, šta će da se desi? Desiće se isto ono što se desilo sa nacionalnom agencijom za informacije. Janša je pre 4 meseca obećao Fon Lajenovoj da će tu agenciju nastaviti da finansira. Ona je sad drugi put došla u Ljubljanu, on to nije uradio, direktor je dao ostavku. Drugim rečima: lagao je predsednicu Saveta Evropske zajednice. Šta više od toga? Tu više nema šta da se kaže.
Svetlana Lukić: Svetlana, mnogo hvala na razgovoru.
Svetlana Slapšak: Hvala, sve najbolje.
Peščanik.net, 06.10.2021.
Srodni link: Svetlana Slapšak – Ljubljana suzama ne veruje