Biciklistkinja, Tivoli, Ljubljana
Biciklistkinja, Tivoli, Ljubljana, foto: Petar Milošević/Wikimedia Commons

Epidemija i strahovlada dopunile su maštu: ono što se u Ljubljani desilo 5. oktobra zapravo su svi očekivali, predigre su viđali cele prošle godine petkom, kada su bile redovne demonstracije protiv vlade Janeza Janše. Policija je vukla po ulici ljude koji su pred parlamentom čitali Ustav, savijala ruke, kazne od po 400 evra su se dobijale tek tako. No prvi put se gadna policijska sila videla tek 5. oktobra. Tog dana počeo je evropski samit o Balkanu u blizini Ljubljane, u protokolarnom centru Brdo. Janša je tvitom najavio, a njegov ministar unutrašnjih poslova odmah izveo smenjivanje umerenog ljubljanskog policijskog šefa samo koji dan ranije, zatim se primenio član pravilnika o policijskim postupcima koji nikad ranije nije bio aktiviran, i demonstrante je odmah izvan Trga republike (ispred Parlamenta) policija jednostavno napala, prvo vodenim topom (u vodi je bio i suzavac), pa zatim granatama sa suzavcem (ispaljeno ih je preko 400), uz konje i pse. Pucalo se gumenim mecima, radili su pendreci. Centar Ljubljane bio je obavijen suzavcem: stanovnici centra su patili i plakali (suzavac se dizao do trećeg sprata i ulazio u stanove), pa turisti, deca u vrtićima i školama, slučajni prolaznici, putnici u gradskom prevozu, zaposleni u radnjama i ustanovama, psi u šetnji… Demonstranti su rasterivani u mnogo širem obruču. Začudo, bilo je malo povređenih, više policajaca nego demonstranata: sem jednog koji je pogođen kockom izvađenom na Trgu republike, ostali policajci izgleda su se povređivali u sopstvenim akcijama… Onda se na grad uveče sručila oluja kakvu meteorolozi ocenjuju kao trovekovnu – dešava se jedanput u tri stotine godina. Pola grada imalo je poplavljene podrume i prizemlja, voda je tako silovito prodrla odozgo u trošnu zgradu Slovenačke drame (SNG) da je padala i na scenu usred komada: publika je prvo pomislila da je to deo predstave, a onda su je morali evakuisati; Omladinsko pozorište (SMG) dobilo je bazen u donjoj sali, srećom je predstava bila u gornjoj. Paklena noć, sve do oluje helikopteri su nam kružili nad glavom, tako da se u stanu nije moglo govoriti, konjica je tutnjala ulicom – šest konja paralelno – suzavac nismo dobili, ali komšije za uglom jesu.

Ko je demonstrirao? Mešavina najrazličitijih pojedinaca i grupa, od navijača sklonih tuči, antivaksera i pre svega mnogo takvih koji su pobesneli, jer više od godinu i po dana vlada građane prezire, psuje, grdi, krade, zapošljava svoje a otpušta druge, laže, bez ijedne lepe reči, uvodi nelogične, sumanute mere, izigrava svakoga, pa i Savet EU, puštala je starce da umiru… Masovnost tog pokreta ne može se pripisati sumnjivom tipu Zoranu Stevanoviću i njegovoj opskurnoj stranki, ali je izvesno u poslednje vreme delovao. To je, naprosto, narodni ustanak. Tokom demonstracija Stevanović se našao u pritvoru (ili se sam predao), reper Zlatko je uhapšen na demonstracijama. Obojica su u četvrtak, 7. oktobra, pušteni. Među demonstrantima je bilo mnogo žena i dece. Već prve takve demonstracije 29. septembra pokazale su mešovitost i masovnost – bilo je nekih 10.000 učesnika.

Zašto demonstriraju? Demonstranti su definisali osnovni cilj – pad vlade. Ništa više nije ni potrebno. Po slaboj artikulisanosti i konzervativnim stavovima to bi inače bili Janšini glasači, no niko ne može trpeti vlast sa toliko zlobe i ničega drugog. Janša je sam sebi iskopao rupu iz koje više ne može izaći. Krivljenjem „levih fašista“ za sve, propada sve dublje. Evropski samit o Balkanu nema nikakve motivacijske veze sa demonstracijama: nije bilo nijedne parole i nijednog transparenta koji bi to pominjao, niti je cilj bio sprečavanje gostiju. Vodeći u policiji su to naprosto izmislili. Što se samog samita tiče, on je protekao u teškim svađama interno, i javno u opštoj ljubaznosti, koja nije bila glumljena: evropski političari nisu dozvolili da se u Sloveniji išta reši i da bilo kakva zasluga pripadne Janši, koji ionako odlazi za manje od tri meseca. Svi su uglavnom govorili o francuskom predsedavanju, kada će se ozbiljno razgovarati. To je bio sadržinski kraj najgoreg predsedavanja dosada, kako su mnogi komentarisali skup. Nema mnogo smisla duriti se na EU u balkanskim državama – to je samo slovenački državni flop.

Kada demonstriraju? Danas (u petak, 8. oktobra) biće održani 77. protesti protiv vlade. Najnoviji i veoma masovni protesti počeli su sredom, da bi se razlikovali od demonstracija petkom, gde nastupaju urbani, obrazovani svih generacija i usmerenja: te demonstracije, pune humora, performansa i kulturnih intervencija očito su razumljene kao elitne, jer se demonstranti jednoglasno zalažu za vakcinisanje. Predsednik Pahor se odazvao na poziv Stevanovića i primio ga: ovaj je došao bez maske, bio izrazito drčan i demonstracije su najavljene za utorak, kad se sve to desilo. Predsednik je osramoćen, ne prvi put. U sredu 6. oktobra petkovi demonstranti su na Trgu republike održali konferenciju za novinare, na kojoj su osudili policijsko nasilje i solidarisali se sa sredinim/utorkovim demonstrantima. Predvidljivo je da će demonstracije protiv vlade postati češće i bez posebnog reda. Na prethodnim petkovim demonstracijama dva puta se pojavio nekadašnji predsednik Milan Kučan i izrazio svoju solidarnost sa protestima. Kučan je još uvek najomiljeniji politički lik u Sloveniji, njegova podrška je bila ključni obrat u statusu demonstranata.

Gde demonstriraju? Premda je bilo manjih demonstracija po celoj Sloveniji tokom epidemije/Janšine vlade, glavne su u Ljubljani, gde je petkom uvek bilo najviše Primoraca, ali i drugih. Zavisno od policijske ograde, demonstracije su se održavale na Trgu republike ili na Prešernovom trgu kod Tromostovlja. Jedanput smo se šetali čak do Roške ulice, gde je nekad (1988) bio Vojni sud, na kojem se sudilo Janši. Ispred zgrade je džinovska lutka Janeza Janše sa glasom odličnog imitatora „dala ostavku“… Posebno udruženje umetnika priređivalo je demonstracije-performanse sredom ispred Ministarstva kulture, koje nisu bile masovne, ali su bile veoma upečatljive. Često smo se šetali od ministarstva do ministarstva, ispred javne televizije (RTS), izražavajući solidarnost, i ispred Nacionalne informativne agencije (STA), kojoj država već 280 dana ne isplaćuje plate. Direktor STA je pre nekoliko dana podneo ostavku, jer ne pristaje na pritiske na agenciju i novinare, ali mora da ostane na tome mestu do novembra. Jedini kandidat koji se prijavio na mesto direktora STA je nekadašnji direktor RTS, koga su Janšini ljudi na televiziji uspeli da pre koji mesec skinu sa položaja… Sredini demonstranti su sa Trga republike išli po celom gradu, bežanje od policijskog nasilja u prošli utorak ne može se nazvati pohodom.

Ko napada demonstrante? Policija, u kojoj Janša uporno „čisti“ protivnike, ali mu se policijski sindikati opiru. Direktor policije, za koga su utvrdili da na FB prati neonacističke grupe (sa sve lajkovima), izjavio je da je policija konačno dosegla vrhunsku profesionalnost u utorak. Što se Janše tiče, njegova je namera bila da sa agresivnim ubačenim demonstrantima izazove uvođenje vanrednog stanja; kad se to izjalovilo, zapovedio je policijsko nasilje, da bi tako izveo isto – treba samo da kaže da je bilo opravdano/izazvano, i čime. Da li će to uspeti, ostaje otvoreno pitanje. Izvesno je da je sada mnogo više ljudi besno i ohrabreno da se odupre.

Nekada davno, Feral Tribune je objavio mapu Slovenije sa objašnjenjima: kad uđete, levo je manja soba, napred dnevna soba, desno je kuhinja. Slovenija je mala, stanovništvo nešto manje od beogradskog, Ljubljana je gradić sa ulickanim centrom i ne baš uglednim predgrađima – između zaseoka i blokova. „Malo“ je prednost kada se misli na društvene reforme i razvoj demokratije, ne samo na uvođenje diktature. Trideset godina nezavisnosti nije zadovoljilo građane, 19 meseci epidemije i katastrofalne vlade ih je dovelo u stanje ključanja. Bilo bi kratkovido predviđanje da se to neće iz dnevne sobe raširiti po celom stanu.

Peščanik.net, 08.10.2021.

Srodni link: AUDIO – Protesti u Ljubljani


The following two tabs change content below.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), War Discourse, Women’s Discourse, (ur., 2000); Ženske ikone XX veka (2001); Hronospore II: eseji i komentari (e-izdanje, 2004); Ženske ikone antičkog sveta (2006); Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007); sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur., 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur., 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.

Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)