Rad, rad, rad, rad, rad, rad

Ovih dana ponovo slušamo kako vlast udarnički radi na postavljanju i učvršćivanju stubova spoljne politike. Jedni stubovi nam daju podršku što podržavamo izbeglice, drugi nam daju podršku tako što će je uskratiti Kosovu za ulazak u UNESKO, treći nam daju podršku da povećamo penzije i plate, ali premijer to neće pa neće (radije će kupovati oružje i zidati nacionalni stadion, jer – eto!)…

Ali, osim na stubovima spoljne politike, ova vlast radi i na stubovima unutrašnje politike. A oni su, zna se: vlast, opozicija, mediji i nevladin sektor. Zlobnici bi rekli da najviše radi samo na prvom, dakle na sebi, ali to je nepravedno gledanje na stvar jer vlast ne zapostavlja ni ostala tri. Naprotiv.

Dobro, rad na opoziciji je bio značajan i prethodnoj vlasti. Samo što je prethodna vlast radila na tome da prethodna opozicija postane sadašnja vlast, dok ova vlast radi na tome da sadašnja opozicija postane – veće zlo. Što veće to bolje, odnosno – što veće zlo to bolja promocija. Što je i logično – neće valjda vlast da promoviše one koji liče na nju pa da je posle optuže za jednoumlje i totalitarizam?! Naravno da će da promoviše one koji uopšte ne liče na nju nego pljuju Evropsku uniju, pale strane zastave, kunu se samo u majčicu Rusiju – jer kako inače svet da vidi koliko je ova vlast demokratična i tolerantna prema drugačijim stavovima?

Ni rad na nevladinom sektoru nije ništa novo. Na njemu je radila još prethodna-prethodna vlast koja ga je promovisala kao sektor stranih plaćenika, a domaćih izdajnika koji sa profesorima univerziteta daju deci da piju drogu. Doduše, ni same nevladine organizacije nisu u međuvremenu imale bogzna kakvu promociju. Da su i partizani, kao preteča nevladinih organizacija, smišljali saopštenja kao ove danas, verovatno bi pred bunkerima deklamovali: ”pozivaju se građani/ke da se odlučno suprotstave uspostavljanju nedemokratskog režima i nasilju kojim se gaze ljudska prava, naročito manjinskih zajednica…”, umesto politički nekorektnog, ali efektnog ”smrt fašizmu – sloboda narodu!”.

Rad na medijima takođe nije novi posao kojeg se tek ova vlast poduhvatila, ali jeste nova količina tog posla. Evo, sada će vlast uraditi i sistematizaciju medija i medijskih poslenika. Pa ako vam doturaju informacije koje idu u prilog vlasti – vi ste medij, a ako vam doturaju informacije koje ne idu u prilog vlasti – vi niste ni medij ni novinar, niti imate zakonsko pravo da štitite svoj izvor informacija. Što je ministar informisanja lepo i tviteraški objasnio ilustracijom da, kao što vas aparat za pritisak ne čini kardiologom, tako vas ni medij ne čini novinarom. (Ako ne verujete ministru, setite se kako su se proveli Asanž i Snouden.)

Nastavak rada na medijima bi mogla da bude uredba kojom se svi mediji obavezuju da, osim vremenske prognoze, vodostaja, temperature i svega što premijer izjavi u toku dana, ubuduće obavezno moraju izveštavati i o tome da li je, ako je uopšte, kako, koliko i gde premijer spavao (u inostrantsvu, na podu, tri sata, sa kaputom umesto jastuka…). Izveštaj o tome koliki mu je bilirubin, pritisak i da li ga nešto žiga ili ga samo more teške misli – nije obavezan, osim kad, na primer, premijer na nekom javnom skupu ponovo izjavi da mu se iz nekog posebnog razloga jako žuri, ali to ne želi da podeli sa višemilionskim auditorijumom.

Sad kad vidite koliko vlast radi na ostalim stubovima unutrašnje politike, shvatite da ipak najmanje radi na sebi. Doduše, tu je ostalo i najmanje posla. Još samo po neka rehabilitacija i još samo po neki prenos posmrtnih ostataka i – gotov posao.

Peščanik.net, 02.11.2015.