Autor ovog teksta, Hu Wei, je potpredsednik Centra za istraživanje javnih politika Kancelarije savetnika Državnog veća Kine, predsednik šangajske asocijacije za istraživanje javnih politika, predsednik akademskog komiteta Čarhar instituta i profesor univerziteta u Šangaju. Sajt „US-China Perception Monitor“ je izdanje mirovnog projekta „Kineski fokus“ Karterovog centra, nevladine organizacije bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera.
Rusko-ukrajinski rat je najteži geopolitički sukob od Drugog svetskog rata i imaće daleko veće globalne posledice nego što je to bio slučaj sa terorističkim napadom 11. septembra. U ovom kritičnom trenutku, Kina treba precizno da analizira i proceni pravac rata i njegov potencijalni uticaj na međunarodno okruženje. Istovremeno, kako bi nastojala da uspostavi relativno povoljno spoljašnje okruženje, Kina treba da reaguje fleksibilno i da donosi strateške izbore koji su u skladu sa njenim dugoročnim interesima.
„Specijalna vojna operacija“ Rusije protiv Ukrajine izazvala je velike kontroverze u Kini, pri čemu su pristalice i protivnici nepomirljivo suprotstavljeni. Ovaj tekst ne predstavlja nijednu stranu već, za potrebe procena i referenci na najvišem nivou odlučivanja u Kini, sprovodi objektivnu analizu mogućih ratnih posledica, uz odgovarajuće opcije protivmera.
Mogući ishodi rusko-ukrajinskog rata
1. Vladimir Putin možda neće moći da ostvari svoje očekivane ciljeve, što Rusiju dovodi u nezgodan položaj. Svrha Putinovog napada bila je da reši ukrajinski problem u potpunosti i skrene pažnju sa ruske unutrašnje krize tako što će poraziti Ukrajinu u blickrigu, zameniti njeno rukovodstvo i uspostaviti prorusku vladu. Međutim, blickrig je propao, a Rusija nije u stanju da podrži velike troškove dugotrajnog rata. Pokretanje nuklearnog rata stavilo bi Rusiju na suprotnu stranu u odnosu na čitav svet, što pobedu u takvom ratu čini nemogućom. Prilike u zemlji i inostranstvu su takođe sve nepovoljnije. Čak i ako bi ruska vojska okupirala glavni grad Ukrajine Kijev i, uz visoku cenu, uspostavila marionetsku vladu, to ne bi značilo konačnu pobedu. U ovom trenutku, Putinova najbolja opcija je da okonča rat kroz mirovne pregovore, što od Ukrajine zahteva značajne ustupke. Međutim, ono što nije dostižno na bojnom polju, teško je dobiti i za pregovaračkim stolom. U svakom slučaju, ova vojna akcija predstavlja nepopravljivu grešku.
2. Sukob može dalje eskalirati, dok nije isključen ni eventualni ulazak zapada u rat. Iako bi eskalacija rata bila skupa, postoji velika verovatnoća da Putin neće lako odustati imajući u vidu njegov karakter i moć kojom raspolaže. Rusko-ukrajinski rat može eskalirati van okvira i područja Ukrajine, a može čak uključiti i mogućnost nuklearnog udara. Jednom kada se to dogodi, SAD i Evropa više ne mogu ostati izvan sukoba, što će izazvati svetski rat ili čak nuklearni rat. Rezultat bi bio katastrofa za čovečanstvo i konačni obračun između Sjedinjenih Država i Rusije. Ova konačna konfrontacija, s obzirom na to da ruska vojna moć ne može da parira Nato savezu, bila bi još gora za Putina.
3. Čak i ako Rusija uspe da osvoji Ukrajinu u nekom očajničkom poduhvatu, još uvek bi to bio politički vruć krompir. Rusija bi ponela teret koji bi je bio pretežak za nju. U takvim okolnostima, bez obzira da li će Vladimir Zelenski ostati živ ili ne, Ukrajina će najverovatnije uspostaviti vladu u egzilu kako bi se dugoročno suprotstavila Rusiji. Rusija će biti izložena i sankcijama zapada i pobuni na teritoriji Ukrajine. Frontovi borbe će biti veoma razvučeni. Domaća ekonomija će biti neodrživa i na kraju će potonuti na dno. Taj period neće trajati duže od nekoliko godina.
4. Zapad može da utiče na promenu ili dezintegraciju političke situacije u Rusiji. Pošto je Putinov blickrig propao, male su nade da će Rusija odneti pobedu, dok su sankcije zapada dostigle nivo bez presedana. S obzirom na ugroženost sredstava za život ljudi, kao i na okupljanje antiratnih i antiputinovskih snaga, ne može se isključiti mogućnost političke pobune u Rusiji. Sa ruskom ekonomijom na ivici kolapsa, Putinu bi bilo teško da predupredi opasnost čak i ako ne izgubi rusko-ukrajinski rat. Ako bi Putin bio zbačen sa vlasti usled građanskih nemira, državnog udara ili iz nekog drugog razloga, još manje bi bilo izgledno da se Rusija suprotstavi zapadu. Sigurno bi poklekla pred zapadom, ili bi čak bila dodatno raskomadana, a statusu Rusije kao velike sile došao bi kraj.
Uticaj rusko-ukrajinskog rata na međunarodno okruženje
1. Sjedinjene Države bi povratile vođstvo u zapadnom svetu, a zapad bi postao još više ujedinjen. U ovom trenutku, javnost veruje da ukrajinski rat označava potpuni kolaps američke hegemonije, ali bi rat Francusku i Nemačku, koje su htele da se odvoje od SAD, zapravo vratio nazad u odbrambeni okvir Nato saveza i uništio evropski san o nezavisnoj diplomatiji i samoodbrani. Nemačka bi značajno povećala svoj vojni budžet; Švajcarska, Švedska i druge zemlje bi napustile svoju neutralnost. Suspenzija Severnog toka 2 na neodređeno vreme neizbežno će povećati zavisnost Evrope od američkog prirodnog gasa. SAD i Evropa bi formirale čvršću zajednicu za zajedničku budućnost, a Amerika će povratiti vođstvo u zapadnom svetu.
2. Ponovo će se dići „gvozdena zavesa“ ne samo od Baltičkog do Crnog mora, već i do konačnog sukoba između tabora kojim dominira zapad i njegovih konkurenata. Zapad će povući granicu između demokratija i autoritarnih država, dok će razdor sa Rusijom predstaviti kao borbu između demokratije i diktature. Nova gvozdena zavesa neće razdvajati socijalizam i kapitalizam, niti će biti ograničena na Hladni rat. Biće to bitka na život i smrt između onih koji su za i protiv zapadne demokratije. Jedinstvo zapadnog sveta pod gvozdenom zavesom delovaće kao usisna sila na druge zemlje: američka indo-pacifička strategija će se konsolidovati, a zemlje poput Japana će prići još bliže SAD, koje će formirati ujedinjeni demokratski front, bez presedana po svojoj širini.
3. Moć zapada će značajno porasti, Nato će nastaviti da se širi, dok će se uticaj SAD širiti u nezapadnom svetu. Posle rusko-ukrajinskog rata, bez obzira kako Rusija ostvari svoju političku transformaciju, to će u velikoj meri oslabiti antizapadne snage u svetu. Scene nakon sovjetskih i istočnih prevrata iz 1991. mogle bi se ponoviti: mogu se ponovo pojaviti teorije o „kraju ideologije“, popularnost trećeg talasa demokratizacije će izgubiti zamah, a sve više zemalja trećeg sveta će prigrliti zapad. Zapad će imati više „hegemonije“ kako u pogledu vojne moći tako i u smislu vrednosti i institucija, dok će njegova tvrda, a i meka moć dostići nove visine.
4. Kina će postati još više izolovana pod ovako uspostavljenim okvirom. Iz opisanih razloga, ako Kina ne preduzme proaktivne mere da odgovori, naići će na dodatna ograničenja SAD i zapada. Kada Putin padne, SAD više neće imati dva strateška konkurenta, već će moći da se posvete strateškom ograničavanju Kine. Evropa će se dodatno udaljiti od Kine; Japan će postati antikineska avangarda; Južna Koreja će biti još više u rukama SAD; Tajvan će se pridružiti anti-kineskom horu, dok će ostatak sveta biti prinuđen da bira stranu kojoj će se prikloniti. Kina će se naći u vojnom okruženju ne samo SAD, Nato saveza, Kvadrilaterale i partnerstva Aukus, već će biti suočena i sa izazovima zapadnih vrednosti i sistema.
Kineski strateški izbor
1. Kina ne sme da se veže za Putina i treba što pre da se distancira od njega. Argument da eskalacija sukoba između Rusije i zapada pomaže da skrene pažnju SAD sa Kine, pa bi stoga Kina trebalo da se tome raduje i čak podrži Putina, ima smisla samo ako Rusija ne padne. U slučaju da Putin izgubi vlast, na Kinu će to loše uticati ukoliko se nađe u istom čamcu s njim. Ukoliko Putin ne može da osigura pobedu uz podršku Kine, što u ovom trenutku ne izgleda izvesno, Kina nema moć da podrži Rusiju. Pravilo međunarodne politike kaže da „ne postoje večni saveznici, ni stalni neprijatelji“, već su „večni i stalni interesi“. U aktuelnim međunarodnim okolnostima, Kina može da nastavi samo tako što će zaštititi svoje najvažnije interese, izabrati manje od dva zla i osloboditi se tereta Rusije što je pre moguće. Procenjuje se da Kina ima na raspolaganju jednu do dve nedelje pre nego što izgubi manevarski prostor. Kina mora da deluje odlučno.
2. Kina bi trebalo da izbegne sedenje na dve stolice, da odustane od neutralnosti i opredeli se za mejnstrim poziciju u svetu. Kina je dosad pokušavala da ne uvredi nijednu stranu i držala se srednjeg puta u svojim međunarodnim izjavama i odlukama, uključujući uzdržavanje od glasanja u Savetu bezbednosti UN-a i Generalnoj skupštini UN-a. Međutim, ova pozicija ne zadovoljava potrebe Rusije i razbesnela je Ukrajinu, njene pristalice i simpatizere, što je Kinu stavilo na pogrešnu stranu većeg dela sveta. U pojedinim slučajevima, jasna neutralnost je razuman izbor, ali to ne važi za ovaj rat, u kome Kina nema šta da dobije. S obzirom na to da je Kina oduvek zagovarala poštovanje nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, dalju izolaciju može izbeći samo ako stane uz većinu zemalja u svetu. Takva pozicija je takođe pogodna za rešavanje pitanja Tajvana.
3. Kina treba da postigne najveći mogući strateški proboj, umesto da je zapad izloži daljoj izolaciji. Raskid sa Putinom i odustajanje od neutralnosti pomoći će u izgradnji međunarodnog imidža Kine i olakšati njene odnose sa SAD i zapadom. Mada je teško i zahteva veliku mudrost, to je najbolja opcija za budućnost. Stav da će geopolitički obračun u Evropi, izazvan ratom u Ukrajini, značajno odložiti američki strateški prelaz iz Evrope u indo-pacifički region, ne zaslužuje preterani optimizam. U SAD se već čuju glasovi da je Evropa važna, ali je Kina još važnija, dok je primarni cilj SAD da ograniči Kinu kako ne bi postala dominantna sila u indo-pacifičkom prostoru. U takvim okolnostima, glavni prioritet Kine jeste da sprovede odgovarajuća strateška prilagođavanja, da promeni neprijateljski američki stav prema Kini i da se sačuva od izolacije. Suština je u tome da se spreči da SAD i zapad uvedu zajedničke sankcije Kini.
4. Kina treba da spreči izbijanje svetskog i nuklearnog rata i da pruži jedinstven doprinos miru u svetu. Kako je Putin izričito zatražio da ruske snage za strateško odvraćanje uđu u stanje posebne borbene gotovosti, rusko-ukrajinski rat bi mogao izmaći kontroli. Pravedan cilj privlači veliku podršku; nepravedan je gotovo nema uopšte. Ako Rusija izazove svetski rat ili čak nuklearni rat, time izvesno rizikuje haos u svetu. Da bi pokazala svoju ulogu odgovorne velike sile, Kina ne samo da ne može da stane uz Putina, već bi trebalo da preduzme konkretne korake da spreči Putinove potencijalne avanture. Kina je jedina zemlja na svetu koja to može, i mora da iskoristi ovu jedinstvenu prednost u potpunosti. Putinovo odvajanje od kineske podrške najverovatnije će okončati rat, ili on u najmanju ruku neće eskalirati. Time bi Kina sigurno dobila široko međunarodno priznanje za održavanje mira u svetu, što može pomoći Kini da spreči svoju izolaciju, ali i da pronađe priliku da unapredi svoje odnose sa Sjedinjenim Državama i zapadom.
Hu Wei, US-China Perception Monitor, 05.03.2022.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 14.03.2022.
UKRAJINA