- Peščanik - https://pescanik.net -

Rizik raste

MMF u saopštenju o razgovorima u Beogradu upozorava na rastuće rizike sa kojima se suočava srpska privreda. Razlog je u rastućem deficitu na tekućem računu i njegovom otežanom finansiranju zbog sve dublje finansijske krize u svetu. Saopštenje nije posebno sadržajno ni kada je reč o tome koje bi mogle da budu posledice suočavanja sa povećanim rizicima, a ni kada je reč o sugestijama o promeni privredne politike. Kada je reč o ovome poslednjem, jedino što je zanimljivo jeste da MMF sugeriše radikalne reforme, kako one strukturne, tako i u politici Vlade. Po tonu saopštenja se može zaključiti da se u reforme, koje se i inače detaljno ne obrazlažu, ne polažu velike nade.

Zašto rastu rizici? Jedan razlog je što se cenovna stabilnost ili, bolje rečeno, kontrola nestabilnosti zasniva na kursu dinara, koji apresira kako inflacija ne bi sasvim izmakla kontroli, ali to povećava uvoz robe i usluga. To je, kaže MMF nedvosmisleno, neodrživo. Šta to znači? Da je ili potrebno smanjiti uvoz ili će se morati korigovati kurs. Ili , najverovatnije, i jedno i drugo, moglo bi se dodati. Da bi se smanjio uvoz, potrebno je smanjiti potrošnju, pre svega javnu. A to znači i usporiti privredni rast. Ako bi, pri tom, dinar depresirao, kako bi se možda povećao izvoz, sledi inflacija, pad realnih zarada i dodatno usporavanje privrednog rasta.

Rizik da do te krize dođe dodatno raste usled toga što zaduživanje u inostranstvu poskupljuje, a moguće je da dođe i do otežanog pristupa kreditima po bilo kojoj ceni. Pored toga, ako svetska privreda ili bar razvijene privrede uðu u recesiju, pašće cene srpskog izvoza, koji je i inače veoma ograničen i zasniva se na par proizvoda kao što su metali i hrana. Budući da MMF računa da će deficit na tekućem računu biti iznad 18 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je više od šest milijardi evra (MMF kaže oko 500 milijardi dinara), njegovo eventualno otežano finansiranje uz usporavanje rasta izvoza bi mogli da dovedu do ozbiljne i produžene recesije, jer bi bilo potrebno veoma značajno smanjenje potrošnje.

Koji su izgledi da doðe do otežanog finansiranja? Ovo u velikoj meri zavisi od odluke koja će se ovih dana doneti u američkom Kongresu. Ukoliko se usvoje mere da se stabilizuje finansijski sektor u Americi, tako što će rđave dugove otkupiti država i uz to dokapitalizovati praktično čitav taj sektor, recesija u Americi i, možda, u Evropskoj uniji se verovatno neće izbeći, ali neće doći do duboke depresije. U suprotnom, ne samo američke već i evropske banke bi mogle da zapadnu u ozbiljne teškoće, a ako bi kreditiranje presušilo, to bi dovelo privrede kao što je srpska u velike teškoće. Za sada nema indikacija da su srpski političari ove rizike zapazili.

 
Blic, 27.09.08.

Peščanik.net, 27.09.2008.