Vlada Srbije je nedavno, povodom očajno loše situacije u Elektroprivredi Srbije (EPS), definitivno razrešila dužnosti dugogodišnjeg v.d. direktora tog velikog preduzeća.
A zaista originalnim načinom na koji je to izvela još jednom je potvrdila svoj krajnje neodgovoran odnos prema stanju u najvećem državnom preduzeću. Naime, pošto je konačno, pod pritiskom događaja i javnosti razrešila dužnosti v.d. direktora koji je to nezakonito bio pet godina, na njegovo mesto nije postavila nikog. Tako je praktično poslala poruku da misli da EPS-u i ne treba direktor. A takva poruka je, čak i za zemlju u kojoj je direktorska struktura državnih preduzeća u bukvalno haotičnom stanju, u kojoj sa bar dve trećine državnih preduzeća rukovode v.d. direktori koji su postavljeni protivno zakonu, najblaže rečeno, bizarna.
Istovremeno vlast umesto objektivnih i kompletnih informacija o teškoj situaciji u koju je doveden elektroenergetski sistem zemlje i ozbiljnog postupka za utvrđivanje odgovornosti javnosti nudi samo još jedan politikantski igrokaz.
Ljudi koji su i subjektivno i objektivno glavni odgovorni za situaciju u EPS-u međusobnim optužbama, najavama i podnošenjem krivičnih prijava jednih protiv drugih daju veoma ozbiljnom problemu od vitalnog značaja za celo društvo neozbiljnu, čak tragikomičnu notu. A još je gore što istovremeno, proturanjem, čak sa najvišeg državnog nivoa, nikakvim dokazima potkrepljenih insinuacija da su uzrok problema i teških defekata u proizvodnji EPS-a nekakve sabotaže, ne samo da uznemiravaju javnost nego radnike, pogotovo one na koje se insinuacije direktno odnose, izlažu mogućim neprijatnim, čak i opasnim posledicama.
Bivši večiti v.d. direktor je nakon duge saradnje sa ministarkom energetike obavestio javnost da ona „radeći za svoje mentore iz zapadnih ambasada i svoje poslovne partnere, ne uništava samo jedno od najvažnijih ministarstava, ona potpuno razgrađuje naš celokupni elektroenergetski potencijal i uništava taj sektor koji je srce naše države“. Iako formalno nije podneo nikakvu krivičnu prijavu, jasno je da to što je rekao podrazumeva da je ministarka izvršila više teških krivičnih dela. A jasno je i da mu je to za šta je optužuje moralo odavno biti poznato, pa da je ćutanjem o tome i sam počinio krivično delo.
Ministarka za energetiku otišla je i korak dalje: ministarstvo je protiv bivšeg v.d. direktora podnelo dve krivične prijave. Prva prijava bi trebalo da je suvišna jer bi valjda (bez obzira na njegov formalno nelegalan status) sa obzirom da jeste faktički upravljao preduzećem i doveo EPS u katastrofalno stanje, tužilaštvo i bez prijave moralo da se pozabavi pitanjem njegove odgovornosti.
A druga prijava je ne samo suvišna nego i smešna, jer je podneta „zbog vršenja dužnosti iako je istekao mandat“. Već prvim imenovanjem fabuloznog v.d. direktora EPS-a u martu 2016. prekršen je zakon, jer on tada nije ispunjavao uslov od pet godina iskustva na poslovima za koje se traži visoko obrazovanje (njegova fakultetska diploma je svežija). A od marta 2017, kad je isteklo 12 meseci od tog imenovanja, budući da Zakon o javnim preduzećima propisuje da funkcija v.d. direktora ne može trajati duži od jedne godine i da isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora, funkciju je vršio potpuno nelegalno i bez ikakvog valjanog pravnog osnova upravljao našim najvećim javnim preduzećem. Čak je i Državna revizorska institucija krajem 2020, prilikom revizije poslovanja EPS-a u izveštaju navela da v.d. direktor obavlja te poslove suprotno Zakonu o javnim preduzećima. Sve ove činjenice su, naravno, morale biti i bile su i ministarstvu i tužilaštvu dobro poznate.
Ove međusobne optužbe, mada teške, ipak po svoj prilici ne zaslužuju mnogo pažnje. Verovatno će poslužiti samo kao municija za tabloide. Tužilaštvo će se, najverovatnije, ponašati kao u sličnim prilikama do sada: biće pasivni objekat politikantskih igrokaza i čekaće instrukcije s vrha. A nada da bi te instrukcije mogle dovesti do odgovarajućeg tretmana aktera ovog prepucavanja je varljiva i slaba – nešto drugo je nažalost verovatnije.
Zato nikako ne treba potcenjivati pokušaje da se insinuacijama o navodnim sabotažama odgovornost za stanje u EPS-u svali na radnike. Više nego ilustrativan primer imamo već dve godine u slučaju fabrike oružja Krušik. Aleksandar Obradović, čovek koji je sakupljao i javnosti predočio dokumente koji potvrđuju sumnje u nezakonito i po državni interes štetno poslovanje državnog preduzeća, uhapšen je spektakularno, na način primeren teškom, opakom kriminalcu. Od strane najviših državnih funkcionera on je etiketiran kao špijun koji „godinama strancima prodaje državne tajne“ i pritvoren bez vidljivog opravdanog razloga. Kasnije je, pod pritiskom javnosti, pušten iz pritvora ali je suspendovan, prima samo trećinu plate, egzistencija mu je ugrožena. A tužilaštvo ni posle dve godine, iako očito ne može da pronađe ozbiljan osnovan razlog da ga optuži za bilo šta, ipak ne odustaje. A onima koji su konkurentno i profitabilno državno preduzeće pretvorili u teškog gubitaša i doveli na rub propasti tužilaštvo se, sve to vreme, uopšte nije bavilo.
Zato je zapravo istina da se i u priči o EPS-u, kao i u mnogim sličnim, suočavamo sa saboterima. To su oni koji nastoje da umesto odgovornih okrive nevine izmišljajući raznorazne neprijatelje, špijune, strane plaćenike, subverzivne elemente, sabotere i slično. Praktikujući stari perfidni recept autokratskih društava sabotiraju sistem odgovornosti koji je iole normalnom, demokratskom društvu neophodan.
Peščanik.net, 22.01.2022.