Samo taj jedan

Tek je deset dana kako je pantokrator pretvoren u politički leš, a ima mnogo ljudi koji su ga prvi put videli u nemoći. Taj prizor je i sada kao i pre nepodnošljivo odvratan, ali njegovi sledbenici to nisu mogli da vide. Mnogi od njih se odjednom čude svojoj slabovidosti i bezgraničnom poniženju.

Molim čitaoce da mi oproste što i sada čeprkam po paklu, kad je lako vući mrca za rep. Mogu da se opravdam okolnostima da pakao još radi a taj se krpani vuk, koji se sa svojim čoporom slikao živ, i dalje povremeno javlja. Kako bi na nas, koji nikada nismo pristali na njega – makar još jednom – ispustio nagomilani žuč i otrov. Nije red da se prećuti. To da mrtvac još namerava da sudi preživelima.

Ovako i još mnogo grđe sam pisao o njemu kad je bio najopasniji. Svedok mi je Peščanik. Nije to bio rezultat neke moje preterane hrabrosti. Naprosto, nisam mogao da podnesem to niti to što radi, niti sam to krio. Tražio sam reči i rečeničke sklopove kako bih jezivu kreaturu objasnio makar sebi. Priznajem da nisam uspeo, mada je bilo trenutaka kada sam tom ponoru, u traženju strašne tajne, prišao sasvim blizu.

Ovaj prolog mi se učinio pogodnim kako bih (najpre sebi) objasnio neke izvore njegove zlokobne magije kojom je pokorio samo najgore. Nije mi objašnjivo da bilo ko uz bilo kakav emotivni eksces može da ga zavoli. Nesrećni stvor je bio uveren u svoju neuporedivu harizmu. U nadmoćnu pamet, smisao za kljasti humor i slaboumne mudrosti; sposobnost da najgore odluke objasni trijumfom svoga uma i volje; transfer glupih laži u istine, podlost kao neuporedivu prednost, ponižavanje ljudi kao dokaz nadmoći; proizvodnju zla kao nagoveštaj večnog trajanja; svirepost kao melem za zečje srce!

Svi koji su pored njega uspeli i zauzeli mesta u raspodeli velikog plena, morali su da budu poniženi. Uglavnom javno, makar jednom. Nije mi poznato kako se to moglo trpeti za bilo koji uzvratni dar. Da ga je neko makar jednom izmarširao, ispičkarao ili mu prilepio šamarčinu, ili se okrenuo, zalupio vrata i otišao, ta bi se kukavica raspala od straha.

Nije objašnjivo zašto to niko nije učinio. Taj bi izgubio mnogo manje nego opstankom pored njega, bez nade da bilo kad ponovo bude među ljudima.

A onda je tu kulisu čuvala sva vojna i policijska sila države, reptili iz vojske (kobre), ulične bande, sudovi i ulizički analitičari, tužioci i sve tajne službe. U medijima je bio zaštićen kao panda i slavljen kao Oktavijan Avgust. Voditelji kod kojih je dolazio, umirali su od straha, uz jaku aritmiju kod pripreme svakog pitanja. A onda bi on oteo mesto domaćina, postavljao pitanja voditelju i sebi, grdio kuću gde je došao i sve koji mu smetaju, pljuvao i balavio, s oproštenjem.

Da mu je neko, samo jednom podviknuo i isterao ga iz studija i ritnuo nogom u debelu guzicu, ta bi bezvredna kukavica presvisla od čuđenja.

Ne znam razlog zašto to niko nije učinio. Zar među svim ulizicama makar taj jedan nije mogao da izađe iz sebe i umre u jedinom činu hrabrosti?

Mnogi koji su javno govorili o njegovim teškim delima i tako ga uvredili i uplašili, završili su u zatvoru ili egzilu. Marko Vidojković već godinama radi iz Slovenije. Mislim da se već vratio. Aleksandar Radić je još u izgnanstvu i još je pod progonom. Samo zbog toga što je dokazao da je zvučnog topa bilo i da ga je zločinac upotrebio za masovno mučenje.

Novica Antić je najviše propatio. Zato što je slobodno i javno govorio o bandi. Ne može se lako izračunati koliko je vremena taj prkosni čovek proveo po zatvorima i u kućnom pritvoru. Bio je žrtva vrhovnog nitkova, a onda Miloša Vučevića i VBA (Vojno-bezbednosne agencije). Pod teškim progonom je bila cela njegova porodica.

Da bi se sačuvala maketa od bivšeg čoveka, BIA je pretvorena u političku policiju za progon građana. Šta je to imao u sebi da svi ti lovci na ljudske slobode, ili većina iz tog mračnog brloga, krenu u hajku na sve koji sumnjaju u gipsanog boga.

Da je samo jedan rekao: dajte ljudi, nije naš posao da proganjamo narod zbog čudovišta. Naše je da čuvamo državu od njega.

Ali ni tamo, ni bilo gde među slugama, nije se našao taj jedan.

Pogledajte makar sada, zagledajte ga malo bolje. Vidite da je vaše jadno božanstvo bilo sačinjeno od krpa i strugotine. Zar je moguće da to niste videli a sve drugo jeste u tajnom slušanju cele zemlje i praćenju njenih najboljih ljudi.

I zbog toga će vas rasformirati. A ipak ne morate da čekate da dođu po vas. Makar jednom učinite nešto dobro, raziđite se sami. Naći će vas dobri ljudi.

Peščanik.net, 06.11.2026.