Foto: Bill Clark / CQ Roll Call / Getty
Možda svesno – možda i ne, ali rezultat je isti. Novi američki predsednik sistematski postavlja trinitrotoulol u temelje Rusije, u samu osnovu naše ideje o njenoj moći i veličanstvenosti. A Moskva se u njega toliko uzdala, toliko toga od njega očekivala; možemo samo zamisliti u kakvom su sada stanju duše stanovnika Kremlja.
Prosudite sami. Prvo, Tramp je srušio monopol Rusije na nepredvidivost. I uz to, on je iz ruku kremaljskih stratega drsko oteo njihov glavni spoljnopolitički instrument. Jer do sada je samo Rusija sebi dozvoljavala da bude nepredvidiva i da tek pošto bi bila uverena u predvidive reakcije Amerike, zbraja svoje taktičke pobede. A sad? Šta sad? Šta im je činiti u situaciji kada sve snage treba trošiti na oprezno praćenje Trampovih lupinga.
Drugo, pošto se prvo pošteno razmahao svojim „tomahavcima“ nad Sirijom, a odmah potom bacio i desetotonsku termobaričku „majku svih bombi“ na Avganistan, Tramp je najavio ne samo „svoje pravo“ da svetske probleme rešava silom, već i spremnost da lako, bez suvišnih ceremonija vojno interveniše. Šta bi to za nas moglo da znači? Juče je bombardovao Siriju i Avganistan, a već danas preti Severnoj Koreji. Šta ako sutra Tramp odluči da uvede red na jugoistoku Ukrajine? Kako sada stoje stvari, od njega se svakojake pakosti mogu očekivati.
Mnogi su mislili – a posebno ovi naši u Moskvi – da će Tramp Ameriku povesti na duži odmor i da će svetsku političku scenu osloboditi njene već dosadne dugogodišnje hegemonije. Pomislili su da je najzad došlo vreme da i mi malo zaigramo. A on – šta on radi? Jednim potezom ruši ruski plan za spasavanje Asada, odlučuje da svestrano podrži NATO, započinje prijateljske razgovore s Kinom i istovremeno ignoriše pruženu ruku Kremlja, našu želju da se i mi tom kolu nekako pridružimo.
Naravno, mogao bi se u društvu naših vernih prijatelja Irana i Sirije (bez izdajnika Erdogana – eh, koji je to prevrtljivac!) smisliti i organizovati nekakav efektan revanš, ali tu se pred nama isprečava prilično ozbiljan problem. Mi se s njom tu i tamo možemo koškati, ponekad je i za rep malkice cimnuti, ali je direktna konfrontacija sa Amerikom potpuno isključena. I to Kremlj vrlo dobro zna. To bi lako moglo da nas košta trajnijeg ukidanja proverenog i već razrađenog mehanizma koji obezbeđuje naše preživljavanje na račun zapadnih resursa, mehanizma čije ključeve u svom džepu drži Amerika. Ne, Kremlj se na tako nešto ne bi odlučio.
Tužno je da mi sebi više ne smemo da dozvolimo nikakve nestašluke, čak ni to da kao u zlatnim vremenima vladavine Obame Ameriku makar malo za brkove čupnemo. Jer onaj klipan Tramp bi na to mogao i da odgovori.
I šta ćemo s njim? On je čovek bez saosećanja, bez nazora. On ne uvažava tradicije… Nevaljalac, prosto rđa od čoveka!
Lilija Ševcova, Радио Эхо Москвы, 15.04.2017.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 18.04.2017.
TRAMPOZOIK