Silovanje u zdrav mozak

Sad je tek sve jasno! Studenti ne sprovode obojenu, nego – seksualnu revoluciju. I, ako pobede, silovaće sve bake i seke, počev od, sada već bivšeg, predsednika Srbije. Jer izgleda da priručnik po kojem postupaju nije više hrvatska „Blokadna kuharica“ nego ustaška „Kama sutra“. Kako to mislite, „Kama sutra“ nije ustaška? E, moji vi, koliko ste samo naivni – kama je nož! Kama sutra je preteći poklič: klaćemo vas i u budućnosti, nešto kao „Nož, žica, Srebrenica“, samo na hrvatskom. Dakle, silovaće i klaće ako sutra, to jest posle izbora, dođu na vlast. Pa vi vidite da li ćete izaći i glasati za Studentsku listu.

Da ove režimlije imaju prljavu maštu, to znamo oduvek. Da se ne razumeju u vođenje ljubavi saznali smo otkad se pojavila studentska pobuna. Autentična želja za bliskošću je pojam koji vlast ne shvata ni spoznajno, a kamoli iskustveno. Probali su da kopiraju „bake sa kiflicama“, ali je to više ličilo na vuka u bakinoj spavaćici nego na Crvenkapinu baku. Kao kad se „student koji hoće da uči“ pravdao kako je kožnu jaknu dobio od nepoznate bake jer on, tako skroman, ne bi imao para da je sam kupi. Ne zaboravimo ni scenu kad je taj isti student postradao od polivanja vodom iz flašice pa završio u invalidskim kolicima koja je gurao lično ministar zdravlja.

Ali, nije baš ni da je ova vlast u svemu tako isfolirana. Eto, na primer, ti ljudi zaista autentično vole. Vole da su na vlasti. Štaviše – žude za vlašću. Vole vlast više nego ’leba da jedu, što u slučaju bivšeg predsednika Srbije i nije tako mnogo, s obzirom na to da ne voli ni Angeline šnicle (voli samo Angelinine lignje). Nisam sigurna ni da bi se odrekli ića i pića zarad vlasti, ali da vole vlast više nego išta, vole je. Prodali bi i rođenu majku, podvodili rođenu ženu i ćerku (kao što su i radili) samo da se domognu makar i parčenceta moći. Zato valjda i ne mogu da shvate kako neko drugi to ne bi uradio.

I tu leži najveća misterija za ovu vlast. Kako nešto studentima pođe za rukom, a njima ne. Isto bakice, isto kiflice, isto pevanje, isto pešačenje (i to čak sa Kosova, koje je još dalje nego Novi Pazar), pa ipak ni prineti efektu koji te stvari izazovu kad ih izvode studenti. Zašto kad vlast nešto radi to nama deluje kao pornić, a kad rade studenti to je vođenje ljubavi, zašto, pita se vlast. Zar se nisu i oni skinuli do gole kože (dobro, ostavili su crne muške čarape da ne nazebu), zar ne proizvode karakteristične zvuke i prave karakteristične pokrete? Doduše, sve to rade pred kamerama, pod reflektorima, sa kaskaderima, ali ipak – zar mu to ne dođe na isto?

Pa, ne dođe mu. Otud pretnje da će nas studenti silovati. Jer vlast ne zna kako se nešto dobija ako nije silom ili potplaćivanjem. Nemaju to u iskustvu. Dobrovoljno, autentično i sa uživanjem, to nisu pojmovi u njihovom rečniku, ni pod davanje ni pod primanje. U njihovom izopačenom svetu daje se pod moranjem, a dobijaju se samo batine. Voditi ljubav, za njih nije ni misaona imenica jer ne umeju da misle a od gramatike znaju samo glagole – psovačke i preteće.

Sa druge strane, ni ne čudi što ne mogu da se snađu kad to ne može ni njihov horovođa, mnogo veći maher od njih u izbornom inženjeringu. Studenti su već smenili dve vlade, jedan parlament i jednog predsednika Srbije. Skoro cela nacija volontira za studente koji uopšte ni nisu na Studentskoj listi koja u nazivu svejedno ima i to da studenti pobeđuju, dok sami studenti opet špartaju Srbijom da bi promovisali one koji jesu na listi, a od čije pobede neće ućariti ni poslanički mandat, ni tendere, čak ni ručak u skupštinskom restoranu. E, to je već nešto prvi put u novijoj istoriji, kako to voli da kaže sada već bivši Aleksandar Vučić.

Peščanik.net, 28.09.2026.