Sjaj veštačkog uma

U krugovima bliskim dvoru pripoveda se da je monarh ponovo pobesneo. Takva dijagnoza je prilično zlokobna, ali u ovom slučaju nastaje iz posebnih okolnosti opštenja među elitom. Sve se odvijalo na relaciji poglavnika i posluge koja se svojom voljom i pristankom situirala u tom svojstvu.

Gospodar je pomoću svojih vrlo skromnih kognitivnih dometa uspostavio superiornu poziciju nad glavama podređenih i smatra ih nedoraslom i misaono zapuštenom sortom koja je njemu pala na teret. Pre toga je lično odabrao tu nelogičnu gomilu državnih službenika, kako bi pre svega zadovoljio svoju osnovnu sadističku potrebu: da ih zlostavlja bez mere, ali i bez straha kako bi neko mogao da se uspravi ili odupre.

Okolnost u kojima ta podljudska skupina trpi sve, još žešće ga razjaruje i izbacuje iz njega žuč, jed i otrov koji ponovo ukazuje da nema tog unižavanja koje bi dotaklo bilo čiju nepostojeću čast.

Više puta je pred brojnijom publikom već pokazivao ko je i šta je on lično a ko su oni koji jesu ili nisu niko i ništa. On je od njih napravio smesu koja može da veruje da je nešto. Niko i nikada od tih jadnika nije se podigao, pa rekao, makar po cenu glave: more vuci se barabo u 3lpm, odoh ja iz ovog svinjca! Jer da jeste samo jedan, samo jednom, ta kukavička mešina bi se raspukla kao tikva.

Pre nekoliko dana, grupa građana koju predvodi izvesni Macut Đuro, a čija je uloga u našim životima neobjašnjiva, dobila je zadatak. Od nenadležnog i nedostojnog lica, poput onog koje se lažno prikazuje kao predsednik republike. Đuro, isti onaj koji ne zna šta mu se desilo i čime se bavi, ne zna ni da je po položaju najmoćnija ličnost u državi. Dakako moćnija od onoga koji mu tako osiono šefuje.

Preterano je ovde pozivati se na ličnost, ali takvoj individui je šef dao zadatak da napravi nekakvu viziju o tome kakva će Srbija da postane i bude do 2035. i šta sve valja uraditi da to što ne umeju da naprave izgleda bolje nego ikad. Sa istim stvorom na njenom čelu, koji bi i tada, dakle kroz punih devet godina, još terao svoj doživotni mandat. Iako se takvi (doživotni) mandati mogu okončati bilo kada.

Ovde je reč o najboljoj doživotnoj soluciji za naručioca posla kod Macuta i njegove posade. Macut ima mnogo posla, ne u vladi nego na radnim mestima. A ima ih još najmanje šest. Zašto bi se on sa svojim čudacima uopšte bavio poslovima koji su nepotrebni? Ni Đuro niti njegov drim tim ne razumeju te stvari niti jedni druge.

A onda su se ipak ti umni Đurini ljudi setili onoga što niko nije očekivao od njih. Dali su zadatak veštačkoj inteligenciji, ako takvo nešto izvan zadatih algoritama i zamašne akumulacije podataka zaista postoji. Ako već postoji – neka radi po zadatku trupe koju neki prepoznaju kao izvršnu vlast.

Ministri nisu želeli da znoje mozak, a veštačka inteligencija, koja je odmah uočila svoju superiornu nadmoć nad Macutovim kabinetom, taj posao je uradila odmah.

I ta vlada je, ne radeći ništa kao što nikada i nije, dala šefu završenu stvar.

Na tom nivou došlo je do kreativnog sudara veštačke pameti i prirodnog uma vodećeg stvora, koji je odmah video da je taj papir ispisao neko mnogo pametniji od ministarske koterije. Nije se vlastodržac potresao zbog toga što je dobio tu artiju, bolju nego što bi bilo ko od njih mogao da oblikuje. Nego što su ga ministri, a i mutavi Đuro, sve onako ponizni poništeni i nikakvi, napravili budalom.

Zato je još jednom pobesneo, kako to već beše rečeno na početku ovog teksta. I naredio da to što nisu uradili – urade odmah iz svoje pameti, inače će on to da sastavi iz svoje. Ionako ništa od toga neće valjati niti će imati smisla. Ali, o kojoj pameti je ovde reč?

Određenje inteligencije po davno utvrđenom stereotipu, jeste da je to sposobnost snalaženja (jedinke) u nepoznatim okolnostima. Ta je odrednica uprošćena preko svake mere, oskudna je a i nedovoljno tačna. To bi morao da bude, pre svega, kognitivni ishod iz koga dolazi skup različitih sposobnosti (logičko-matematička, lingvistička, muzička, interpersonalna i šira socijalna interakcija)

To je misaona sposobnost koja uključuje rezonovanje, planiranje, rešavanje problema (pre svega) apstraktno mišljenje i nedokučivu, bezgraničnu fikciju u stvaralaštvu. Kreativnost se određuje po kognitivnoj superiornosti nadmoćne inteligencije. I još mnogo toga što se tiče velikih tajni vezivanja neurona u ljudskom mozgu a sve je to neodredivo preterano uprošćenom definicijom. Nije jednostavno otkriti gde se u svemu ovome nalazi Macutova skupina.

Možda je, znajući sve ovo, a verovatno ne znajući ništa, dahija ipak prozreo da veštački supstrat uma nije pomogao njegovoj vladi da misli.

Njemu je upravo potreban takav kabinet, koji ne poseduje ni veštačku pamet ni prirodnu kreativnost. To im i ne treba, ni njima ni njemu. Njemu je potrebna njihova poniznost a njima sopstvena ništavnost. Iz toga, a ne iz bilo kakvog uma, potiče moć u Srbiji. Tu je pamet suvišna, i oni će svim silama rasterati njene poslednje ostatke.

Peščanik.net, 13.02.2026.