O “pismu rabina” kojim je, kroz versku doktrinu, uvedena zabrana prodaje ili iznajmljivanje kuća Arapima napisano je gotovo sve, i stoga nema potrebe da išta tome dodamo. Rabini priznaju da je jedan od njihovih ciljeva očuvanje čistote krvi “izabranog naroda”. Oni ne skrivaju upotrebu rečnika i termina iz biologije i genetike koji su osnova “starog rasizma” čija je glavna odlika bio antisemitizam. Gorka ironija je da jezik, tvrdnje i metafore rabina okrenute protiv arapskih građana, neverovatno i zastrašujuće liče na one koje su korišćene pri izolovanju Jevreja iz nemačkog društva i politike, i na kraju pri njihovom fizičkom uništenju.
Međutim, nasuprot rasizmu rabina koji je naišao na osudu u velikom broju medija i relativno većem delu javnosti, rasizam podvajanja (differential racism), čije su implikacije umnogome destruktivnije, nije zadobio sličnu reakciju. Jedan od razloga je sofisticiranost ovog rasizma, koji je nedokučiviji i ne upada u oči za razliku od onog na koji nailazimo u gorepomenutom pismu.
I više od toga, većina sledbenike ovog rasizma smatra “kulturnim ljudima”. Oni nikada neće koristiti jezik sličan onome koji su koristili rabini kada su govorili o rasi i čistoti porekla. Oni “samo” podržavaju, na primer, pravo određenih naselja da čuvaju “svoje posebne karakteristike” ili “svoju društveno kulturnu specifičnost”. Iza ovog “kulturnog i civilizovanog” rasizma stoje mnogi akademici, novinari i političari u Izraelu. Neki od njih čak koriste pojmove kao što su liberalna demokratija i kulturni pluralizam kako bi opravdali i progurali ovaj rasizam.
Da bismo objasnili smisao podvajajućeg rasizma moramo se setiti da su od Drugog svetskog rata i posebno Holokausta, termini kao što su rasa, rasna odvojenost, čuvanje čistote krvi i rasna nadmoć (termini koji se vezuju za “stari rasizam”) doživeli fatalan udarac i skoro potpuno nestali iz legitimnog javnog diskursa zapadnih zemalja.
Nasuprot starom rasizmu, novi ili podvajajući rasizam, kao što piše francuski filozof Etjen Balibar, na prvi pogled “ne tvrdi da postoji nadmoć određene grupe ljudi ili naroda nad drugima, već samo ukazuje na štetu koja nastaje kada se brišu granice, pokazuje nekompatibilnost između tradicija i različitih načina života”. Drugim rečima, sociološki označitelj obezbeđuje novom rasizmu pojmove, koji su paralelni starim pojmovima rase, kao što su “duboke kulturološke razlike” ili tvrdnje da je prirodno da ljudi žele da žive sa sebi sličnima.
Jedan od centralnih primera podvajajućeg rasizma jeste “zakon o komisijama za prijem” koji je naizgled donesen kako bi odbranio pravo malih “seoskih naselja” da očuvaju svoju posebnost i stil. Ali ispod ove pitome i neutralne retorike stoji rasistička politika: sprečavanje “prodiranja” arapskih građana u naselja koja su određena za Jevreje (bez obzira što je većina nastala na zemlji njihovih očeva).
Stanovnici ovih naselja, kao regionalni savet Misgava u Galileji, uživaju u vrlo visokom kvalitetu “seoskog” života, imaju razvijenu infrastrukturu i čist vazduh. Pomenuti zakon im omogućava da očuvaju sve ovo, sa važnim dodatkom: obećanje i sigurnost da oni koji su rođeni u okolini nikada neće moći tu da žive pored njih, sačuvaj bože. Ovo obećanje doprinosi značajno “očuvanju identiteta života” ovih naselja.
“Pismo rabina”, zakoni o vernosti, razgovori o “zameni naseljenih oblasti” (ili u prevodu: transfer dela arapsko-palestinskog stanovništva u naselja na Zapadnoj obali okružena i rastavljena od države aparthejdskim zidom) i zakon o komisijama za prijem, nastaju u istom ideološkom loncu, i imaju jedan cilj: ”slabljenje” egzistencije i prisustva arapskih i palestinskih građana kako bi postali neželjeni stranci u rođenoj zemlji. Oni su se pretvorili u nečistoću, u zagađivače etničke čistoće jevrejske države. To nas uči da stari i novi rasizam ne samo da ne isključuju jedan drugog, već se u većini slučajeva upotpunjuju i međusobno omogućuju.
Asam Abu Rija,Haaretz, 07.01.2011.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 10.01.2011.
IZRAEL / PALESTINA