Smrt, život, država, novac

Država Srbija odlučila je da nadoknadi štetu zbog državnog zločina – surovog ubistva Ivana Stambolića. Ubistvo je naručio tadašnji predsednik Milošević, a izvršila ga je služba bezbednosti. Ubijeni je nekad bio predsednik Srbije. Šteta je procenjena na 250.000 eura. Iz nedovoljno jasnog saopštenja (Danas,13-14. 03.2010), proističe da je između vlasti i porodice Stambolić postignut sporazum o naknadi štete, da je Ministarstvo pravde smatralo sramotnim vođenje spora i da je učinilo sve što je moglo da se sporazum zaključi, jer se moglo očekivati da sudski postupak predugo traje. Pominje se da se “odluka o naknadi zasniva na sudskoj presudi“, te nije jasno da li je nekakav (sramotni) postupak ipak bio vođen. Dopuštam interpretacijsku grešku – tj. da se naknada zasniva na sudskoj praksi, a ne na presudi. Rečeno je da je naknada „mala i apsolutno nedovoljna“ i zakasnela, ali da je ipak „primerena ekonomskoj situaciji u Srbiji“. Sporazum je postignut za „nekoliko meseci“. Odluka je, dakako, donesena „na Vladi“. Možda baš 12. marta.

Država Srbija je 12. marta 2009. godine „izvršila transfer“ novca na ime naknade štete porodici Brajana Stajnhauera, zbog teške povrede koju mu je naneo Miladin Kovačević. Potom se američki tužilac Molen sastao sa srpskim okružnim tužiocem u Vašingtonu. Molen je o sporazumu doslovce kazao: „U zamenu za moju kooperaciju srpska Vlada se saglasila da plati porodici Stajnhauer iznos od 900.000 dolara za medicinske troškove, kao i u znak priznanja da su državni službenici Srbije pomogli Kovačeviću da pobegne.“ Novac je isplaćen radi naknade štete zbog krivičnog dela koje se pripisuje okrivljenom privatnom licu – državljaninu Srbije, protiv oštećenog, stranog državljanina. Zločin nije državni u pogledu nanošenja telesnih povreda, ali ipak ima elemenata za odgovornost države, utoliko što su državni službenici Republike Srbije omogućili Kovačevićevo bekstvo.

Dakle, epilog – izražen doduše u različitim valutama glasi: naknada štete za državni zločin ubistva ranijeg predsednika Srbije – 250.000 eura; naknada štete porodici oštećenoj krivičnim delom teške telesne povrede i od države organizovanim bekstvom – 900.000 dolara. Miladin Kovačević, pošto je optužen da je pretukao Stajnhauera, pobegao iz SAD u Srbiju krajem juna 2008. Predsednik Ivan Stambolić „nestao“ je u avgustu 2000. godine. „Neformalni“ razgovori vlasti Srbije i SAD o naknadi zbog Kovačevića „počeli sredinom februara 2009“, a naknada isplaćena 12. marta 2009. Pregovori između porodice Stambolić i Vlade Srbije (i/ili Ministarstva pravde) trajali „nekoliko meseci“. Poreklo novca: za Miladina, imovina oduzeta od organizovanih kriminalaca; za Ivana Stambolića, nepoznato. Možda su kriminalci koji su ubili Stambolića bili neorganizovani, što je svakako odlika službe čiji su pripadnici pravnosnažno osuđeni za ovaj zločin. Možda je njihova imovina bila male vrednosti, takoreći bagatelna. Obe odluke donesene „na Vladi“. Obe u dane martovskih ida, a samo jedna za stvarni i teški srpski martirijum.

Da li se, onda, zna i izvor makabričnog kursa: koliko Ivana za jednog Miladina?

Peščanik.net, 13.03.2010.