Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci

Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).

Naravno – budžet je razvojni i socijalno odgovoran. Decenijama, i zato smo se ovako razvili, da nam zavide i u Evropi, a kamoli ova boranija u regionu. I ne da nema siromaštva i da su sve socijalne potrebe zadovoljene, već se živi najbolje u istoriji.

Zato: Nema predaje, Ne damo Srbiju, Živela Srbija!

Siniša Mali obrazlagao je budžet. Ne znam da li je sam pisao govor, da li mu ga je neko drugi pisao, ili ga je uzeo iz fundusa ministarstva. Budžet je razvojni, ali i socijalno odgovoran, usmeren ka daljem podizanju životnog standarda, daljim investicijama u javnu infrastrukturu, odnosno u ono što podiže kvalitet života građana Srbije. Mogao je da uzme bilo koje obrazloženje iz prethodnih godina i da se citira, da ga ne optuže za autoplagiranje. Ove fraze o budžetu koje prazno zveče toliko niko ne sluša, da je mogao slobodno da kaže i da je budžet napravljen tako da se omogući trošenje na ono što će podizati rejting predsednika, omogućiti muljanje sa budžetskom rezervom i bezobalnu pljačku građana. Da otvoreno kaže da ćemo za „rafale“ da damo više nego za obrazovanje, socijalu, da je razvojni jer razvijamo vojsku i policiju. Niko ne bi primetio. Da kaže da je za ovu godinu spremljeno iznenađenje – rasipnički budžet, po meri očuvanja režima. Neko od kolega u Beti je pre mnogo godina greškom prevrnuo tadašnju popularnu frazu – „više od nezavisnosti, manje od autonomije“. Dežurni urednik nije primetio, nisu ni mediji, korisnici agencijskog servisa. To je to isprazno zvečanje, klepetanje.

Fraza o razvojnom i socijalno odgovornom budžetu mogla bi zapravo da uđe i u budžetske akte, pa da je potrebna posebna kvalifikovana većina ako budžet nije, bar deklarativno, socijalno odgovoran i razvojni: Zakon o razvojnom socijalno odgovornom budžetskom sistemu.

Jer oduvek je takav, šta god da u njemu piše. Brza sesija gugl istraživačkog novinarstva, bez primene razvojno socijalno odgovorno razvijene veštačke inteligencije izbacuje nasumične rezultate: Prema procenama skupštinske većine, karakter budžeta je socijalni ali i razvojni (budžet Požarevca za 2012. godinu); Predloženi budžet za 2021. godinu ima dve komponente – socijalnu jer je usmeren na poboljšanje životnog standarda, odnosno povećanje plata u javnom sektoru i penzije, i razvojnu jer nikad više novca nije bilo opredeljeno za kapitalne investicije koje podstiču rast BDP-a (Siniša Mali, budžet za 2021.); Predloženi budžet razvojni i socijalni (Pokrajinski socijalno-ekonomski savet, nakon analize predloženog budžeta Vojvodine za 2014. godinu); Budžet razvojni i socijalni, zajedno smo ga planirali sa građanima (Dragana Sotirovski o budžetu Niša za 2023. godinu); Budžet je planiran realno, on je i socijalan i razvojni (gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač o budžetu za 2021. godinu nakon što je usvojen rebalans budžeta za 2020. kojim je sa 3,2 milijarde realno smanjen na 2,5 milijarde); Budžet grada Valjeva za narednu godinu je razvojni i socijalni (gradonačelnik Lazar Gojković o budžetu za 2023.) Leskovački budžet za 2019. razvojni i socijalni (gradonačelnik Goran Cvetanović), itd., itd.

Opozicija se, naravno, upinje da pokaže da budžet nije ni socijalni, ni razvojni. Ali to u izjavama za medije, ako nekoga uopšte zanima šta zaista stoji u „najvažnijem aktu“, da li je ili nije odgovoran, rasipnički ili kakav god. A vreme u parlamentu opozicionari bi da iskoriste da govore o onome o čemu za (mejnstrim) medije ne mogu, pa je vreme za raspravu ograničeno na pet sati za 58 tačaka dnevnog reda. Praznik demokratije.

A kad smo kod gore pomenutog ispraznog zvečanja i klepetanja, ovih dana nam je Vrhovno svakosatno klepetalo demonstriralo šta je praznina nad prazninama.

Slušali smo Ruse, sada su nam ugrožene banke, zdravstvo, snabdevanje i opšta bezbednost, dramatično je zavapio (gore citirani Božo Koprivica to bi sročio „zakmezio“) Vučić u naftnom zapletu iz kojeg narednih sedmica ili dana treba da izađe kao mesijanski spasitelj.

Gle, zapitao bi se neki zapenjeni, ogorčeni mrzitelj Srbije čiji je jedini cilj napad na Vučića i njegovu porodicu, pa kako se bespogovorno slušanje Rusa uklapa u ovaj nasumični socijalno odgovorni i razvojni niz izjava od ranije:

– Dok sam ja živ neće stranci određivati ko će da vlada u Srbiji (Vučić, GO SNS; 2019)

– Srbijom neće upravljati niko sa strane, to je moj zavet (Vučić, predizborni miting, Leskovac, 2017)

– Neću da služim strancima, samo Srbiji (Vučić, 2013)

Stranci se, inače, i to smo mogli da čujemo, neće slušati čak ni kad se nadviju sankcije, mada nisu to bilo TAKVE sankcije, 2023. godine, kada je Vučić klicao: Sankcije Vulinu su poruka meni, ali Srbijom neće upravljati stranci dok sam ja predsjednik.

Naravno, rešenje je jednostavno. Rusi nisu stranci, bar za nekoga. Evo, na primer, za Vulina, siguran sam. Ako pitate Ruse, možda smo i mi za njih mali Rusi sa govornom manom. To što neko Rusiju i Ruse doživljava kao strance, to je već njegov problem. A bolje bi mu bilo da brine za energente, zimu, hitnu pomoć koja će ostati bez goriva, za prihode od akciza iz kojih će se finansirati razvoj i socijalne potrebe.

Živela Srbija! Nema predaje!

Peščanik.net, 26.11.2025.