Sram da vas bude, četniče!

Valjda iznerviran zvukovima i bukom naokolo, odnosno činjenicom da kao takoreći glavni gost događaja u UAE nije mogao dobiti niti salonče za intervju, bivši predsednik republike je brzo prešao iz sporog nabrajanja zasluga savršeno nepovezanih sa pitanjima u obraćanje u drugom licu sa uobičajenom formulom navedenom u naslovu. Ovoga puta stvar je uistinu bila toliko ogoljena/oguljena, da je posle izjave kako više nema vremena i kako je to zadnje pitanje, upitao novinarku da li je završila, i zatim imao uobičajen logoreični napad, dva puta duži od „intervjua“. Bilo bi gubljenje vremena komentarisati to – jedino što se građani pitaju jeste „dokle“ uz gledanje na sat.

No ipak su se tu ispilila još dva stava koji neumitno zahtevaju javno zgražanje sa gađenjem, reakciju svih državnih institucija i građana na očitu laž i možda neke zakonske sankcije, bar pre nego što pravnik-reformator i ponižavajuće bedni štrajkač glađu očisti sudstvo. Prvi je užasavanje nad srpskom umetnicom Bakutom, jednom od tri najbolje pevačice u istoriji Srbije (ubismo se od radoznalosti da čujemo koje su druge dve) i poraznom recepcijom njenog konceptualno bogatog performansa u Čačku („Šta radi policija, a?“). Bujna asocijativnost bivšeg predsednika odmah je ovaj zločinački čin dovela u vezu sa ekstremnim erotskim sadržajem kao što su jahanje popova i silovanje ženskinja unutar porodice, kao i sa nemerljivom surovošću u slučaju kralja Obrenovića, koji je bio slabovidan i time posebno ranjiv u vezi sa atentatom. Originalnost istoriografskog pristupa bivšeg predsednika primećena je od ranije, nije neko iznenađenje.

Mnogo značajnije je njegovo insistiranje da nikada nije bio četnik. Postmoderni četnici nisu kao takvi bili proganjani, naprotiv, njihovo učešće u ratu i posleratnoj politici i kulturi bilo je usmereno u reviziju istorije. Zašto bi onda bivši predsednik imao tako negativan stav prema četnicima, ako je i sam vidno i često učestvovao u revizionizmu, i to sa najviših političkih položaja? Prvo, nije reč samo o revizionizmu, već o potvrđenom učešću: bivši predsednik je zabeležen na obimnom filmskom i foto materijalu iz ratnog perioda, uvek u društvu najvišeg sloja četničkih odreda, u društvu vojvoda. Vojvoda koji je pouzdano i formalno bio njegov nadređeni nalogodavac odnedavno je pokojni, drugi vojvoda sa kojim je imao sličan odnos čest je gost u vučimedijima, a bivši predsednik uopšte se ne kloni njegovog društva – naprotiv. Ako je dakle potvrđeno da je u ratnom periodu bio u društvu ovih likova, onda nikako nije smeo izgovoriti tako očitu laž, da nikada nije bo četnik. Na snimcima nije vezan, što znači da nije bio zarobljenik četnika. Po nekim svojim izjavama, bio je tumač/prevodilac. Kako se neko, ko nikada nije bio četnik, dokopao ovako visokog i profitabilnog položaja? Zbog izuzetnog znanja engleskog jezika? To je već potrošen vic. Bivši predsednik DANAS ne bi hteo da je JUČE bio četnik: o razlozima za to nema smisla posebno raspravljati, ima ko da to radi nadležno i precizno. Ostaje međutim javna laž, koja bi mogla biti i kažnjiva obzirom na njegov položaj, prerogative i Ustav. I bez toga, ova laž je providna, repata i neverovatno gnusna, i svako ko je ćuteći prihvati treba da na svoje čelo napiše: ja sam budala. Vidi se i bez natpisa na vučimedijima, sa dodatkom: ja sam pokvarena budala.

Pa ipak, u krhotinama velikih laži ima i onih koje pokazuju kako je konkurencija među lažima još uvek itekako moćna: najveća, ona o beskonačnoj i jedinoj ljubavi prema Srbiji, pokazuje se kao zlobna strast prema što većoj šteti koja bi se Srbiji mogla naneti – prema ratu sa susedima. Sem Kosova i BiH, Hrvatske i EU, meta kvarenja odnosa je Crna Gora, odnosno položaj Srba u njoj. Drugi član ustava Crne Gore počinje ovako:

„Nosilac suverenosti je građanin koji ima crnogorsko državljanstvo.“

Srbi dakle nisu manjina, nisu konstitutivni narod, nisu ni poveća manjina. Nisu ništa, sem što su ono najvažnije, građani, a nacionalnost nije ustavna kategorija. Sem laži da nije nikada bio četnik, bivši predsednik nam je u mešanju u crnogorske državne poslove razotkrio i svoju najveću laž, da najviše na svetu voli Srbiju.

Ne, on je mrzi, prodao bi sve što može za semenke i kikiriki, jer i to mora da ima, uništio bi i cenzurisao sve što je ikada bilo dobro, i uvukao je u rat pre nego što se sam izvuče. Sram da vas bude!

Peščanik.net, 15.01.2026.