Sramotna priča

Pre nekoliko dana, Uprava carina i zaštite granica Sjedinjenih Američkih Država (CBP) objavila je da je izdala nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija „Serbia Zijin Copper d.o.o“. Nalog je stupio na snagu odmah i njeni službenici će ubuduće zadržavati ove proizvode.

Vest je privukla skromnu pažnju javnosti, svakako ni izbliza onakvu kakvu zaslužuje. Jer, iako je izvoz bakra i proizvoda od bakra iz Srbije u SAD veoma skroman i sa stanovišta finansijskog interesa nije vredan posebne pažnje čak ni same kompanije „Serbia Zijin“, sa stanovišta javnog interesa stvari stoje sasvim drugačije.

Nalog je izdat na osnovu američkog zakona koji zabranjuje ulazak u SAD robe proizvedene prinudnim radom i ovlašćuje CBP da zadrži isporuke robe kada ima dokaze koji potvrđuju razumnu sumnju da je uvozna roba proizvedena prinudnim radom. Nalog je rezultat istrage i analize informacija koje ukazuju da „Serbia Zijin“ bakar i proizvode od bakra proizvodi iskorištavajući prinudni rad. CBP je naveo da je analizirao više dokaza: izjave radnika, fotografije, beleške sa terenskih fokus grupa, tekstove elektronskih poruka, izveštaje nevladinih organizacija, medijske izveštaje i akademska istraživanja i da ti dokazi pokazuju da su radnici u kompaniji Serbia Zijin izloženi brojnim indikatorima prinudnog rada Međunarodne organizacije rada (MOR) – zloupotrebi ranjivosti, zadržavanju plata, zastrašivanju i pretnjama, ograničavanju kretanja, zadržavanju ličnih dokumenata i prekomernom prekovremenom radu.

I pre šest meseci, u decembru 2025, CBP je izdala nalog za zadržavanje proizvoda fabrike automobilskih guma Linglong iz Zrenjanina. I tada je saopšteno da je analizom manje više istih dokaza utvrđeno da su radnici u Linglongu bili predmet čak još većeg broja indikatora prisilnog rada.

Inače, prve ozbiljne optužbe u vezi sa kineskim kompanijama u Srbiji – o prinudnom radu, lošim uslovima života radnika, oduzimanju pasoša, čak i trgovini ljudima – mnogo su starije, prisutne su već više godina, još od 2021. Ali nadležni organi Srbije uglavnom su ignorisali slične optužbe. Ili su ih, još gore, komentarisali kao „medijsko-političku kampanju“ usmerenu protiv kineskih investitora, čak i kao nekakvu „sramotnu priču“ iza koje, sa zajedničkim ružnim ciljem „rasterivanja stranih investitora u Srbiji“ stoje čas Amerikanci, čas EU, ali uvek u sprezi sa dežurnim krivcima, nevladinim organizacijama i nezavisnim medijima.

I pre nekih šest meseci, sasvim nezavisno od Amerikanaca ili EU, pojavile su nove optužbe. Prema izveštajima organizacija Zrenjaninski socijalni forum i Astra, radnici Linglonga su nehumano eksploatisani i tretirani, oduzimani su im i mesecima zadržavani pasoši, plate su bile ispod minimuma, nisu plaćani za prekovremeni rad, živeli su u veoma lošim uslovima (prenatrpani kontejneri i prljavi toaleti) a neki su praktično bili u dužničkom ropstvu, enormno zaduživani na osnovu fiktivnih troškova obezbeđenja posla i dovođenja u Srbiju.

Nakon što su ove NVO iznele slučaj u javnost, podnele prijave nadležnim organima i radnicima obezbedile advokatsku pomoć, delu radnika su vraćeni oduzeti pasoši i isplaćene dugovane zarade i dobili su sporazuman prekid radnog odnosa a neki su izmešteni na sigurno uz angažovanje Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Ovim su optužbe faktički potvrđene.

Tužilaštvo je potvrdilo da je primilo krivične prijave zbog sumnje na trgovinu ljudima i kršenje radnih prava i da istražuje slučaj ali do danas nema baš nikakvih informacija o rezultatima istrage što nažalost nagoveštava ponavljanje obrasca – ako slučaj stigne u medije bar deo radnika možda dobije nešto, ali potom se stvar slegne a na kraju izostaju bilo kakve ozbiljne posledice po kompaniju.

Istovremeno, sa samog državnog vrha moglo se čuti da će vlast pomoći koliko može kako bi se rešio „izvozni problem“! I da će „kroz dijalog sa Amerikancima nastojati da makar malo pomogne kompaniji Ziđin koja zapošljava 7.000 ljudi i drži nam istok Srbije u životu“!

Trebalo bi da je suvišno podsećati da Ustav Srbije jemči da „svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se „niko tih prava ne može odreći“. I da shodno tome oduzimanje pasoša, zastrašivanje, rad skoro bez slobodnog dana, minimalne a pritom neisplaćene zarade i boravak u ponižavajućim životnim uslovima, nisu i ne smeju biti muka i problem samo ljudi koji su tome izloženi.

A zatvaranje očiju drugih, pogotovo nadležnih, pred tim problemom je sramotna priča.

Peščanik.net, 20.06.2026.