Krizni PR u Juri
Napad na radnice Jure je višestruko simboličan jer je menadžer, a da verovatno to nije ni znao, svrstao sebe u dugi niz nasilnika zbog kojih je i nastao pokret za pravo da se sedi na radnom mestu.
Napad na radnice Jure je višestruko simboličan jer je menadžer, a da verovatno to nije ni znao, svrstao sebe u dugi niz nasilnika zbog kojih je i nastao pokret za pravo da se sedi na radnom mestu.
Nastavnici su pozvali na štrajk u ponedeljak. Neka ne strepe, i sad će im prihvatiti sve zahteve. I nijedan neće biti ispunjen. Tako se igra ta igra. Nastavnici bi morali biti pametniji.
Treba ponovo čitati Karla Polanjija, danas naspram prekarnog rada, komercijalizacije zemljišta i s tim direktno povezanih klimatskih promena, kao i monetarnih manipulacija banaka i berzi.
Utvrđena je nova minimalna cena rada za 2025. Država je u pregovore ušla sa predlogom povećanja od 10%, poslodavci oko 8%, a sindikat oko 30%. Kompromisom se došlo do povećanja od 13,7%.
Imamo minimalnu cenu rada koja se određuje na apstraktan način, različit od onoga što piše u Zakonu o radu, mada i ono što piše u Zakonu o radu je dovoljno loše. Radnici se nemaju čemu nadati.
Svako peto dete u Srbiji živi u riziku od siromaštva. Rođenje u siromaštvu znači lošu ishranu, narušeno zdravlje, dečiji rad. Bogata država ništa ne vredi ako su joj građani siromašni.
Rad na visokim vrućinama više nije rad, nego mučenje. Ali bahate poslodavce je zakonodavac zaista abolirao od odgovornosti i omogućio im da se, veoma jeftino, iživljavaju nad radnicima.
Poreska i redistributivna politika, kao i politika zapošljavanja, politika investiranja, sve je to ovde identično kao u Velikoj Britaniji i Francuskoj.
U januaru 2014. počela je rasprava u kojoj su do sada uzeli učešće: Mijat Lakićević, Milutin Mitrović, Dejan Ilić, Vladimir Gligorov, Rastislav Dinić, Stefan Aleksić, Biljana Stojković…
Klasa milijardera stiče ogroman uticaj na ekonomski i politički život naše zemlje. Nikada u istoriji jedan procenat najbogatijih nije bio toliko bogat niti uživao toliku moć.
Destruktivna antiradnička politika stvorila je bisere radnog zakonodavstva poput neustavnih oblika rada uvedenih običnom uredbom i onih gde su prava radnika u rangu inventara.
Izraz „proletarijat“ izveden je iz latinske reči za „potomstvo“: njom su označavane one koje su suviše siromašne da bi služile državi bilo čime sem svojim matericama.
Ne znam da li će ovog 1. maja sindikati nekim performansom simulirati da su uvređeni i povređeni. Ne znam ni da li će pozvati ministra na čelo prvomajske kolone, kao onomad.
Definicije osnovnih pojmova razuzdanog kapitalizma u Srbiji: atipičan rad, minimalna zarada, nedelja, neustavnost propisa, pelene, radna eksploatacija, zlostavljanje na radu…
Ne sećam se da je usvajanje nekog podzakonskog akta u oblasti rada izazvalo toliko medijske pažnje kao što je to slučaj sa Pravilnikom o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada.
Wolt u Srbiji navodno primenjuje algoritam koji favorizuje strane dostavljače, na štetu domaćih. Problem je u tome što su stranci, naime, značajno manje plaćeni od domaćih radnika.
Bez dokaza o masovnim zloupotrebama prava na bolovanje u Nišu, odlazeća premijerka je najavila istragu lekara. Nije pomenula uslove rada i kršenja zakona kod poslodavaca.
Tekstovi o radnoj eksploataciji radnika iz Vijetnama angažovanih na izgradnji kineske fabrike pneumatika Linglong kraj Zrenjanina.
Znamo da „strani investitori“ i „gazde“ u Srbiju mahom donose principe novog robovlasništva. Ali, postoje i suprotni primeri: austrijsko preduzeće Mitros Fleischwaren iz Sremske Mitrovice.
Smešan je argument da se radnim danima kupuje manje jer ljudi nisu navikli na to. Ovo je zamka koju kapitalisti sami postave i onda veselo uskoče u nju. Kako je subota radni dan?
Koji je to najmanji zajednički interes sindikata i političkih partija u opoziciji, da se međusobno podrže? Da li je moguće pronaći tačke spajanja koje će biti dovoljno važne da privuku birače?
Evropska tendencija je da se što veći broj ljudi uključi u osnovna prava radnika. U Srbiji se ide u suprotnom pravcu. Posledica je, naravno, nezaštićen i jeftin radnik.
Uprkos ogromnom rastu produktivnosti i činjenici da su plate direktora 400 puta veće od plate radnika, prosečna američka radnička porodica danas živi gore nego pre 50 godina.
Kolektivni zaborav pokrio je konkretno, političko značenje solidarnosti, i reč se danas upotrebljava samo u maglovitom emotivnom kontekstu: ne zna se ko je kome obavezan, a ko voljan.
Vi ili ja ne bismo dobrovoljno ušli u jedan od tih čamaca osim u krajnjem očaju. Neki od tih ljudi su izgubili život u tim čamcima. Oni su žrtve rata. Širom sveta ima 70 miliona izbeglica.
U jednom od svojih izleta u negiranje prava radnika Miša Brkić kaže da ne postoji dostojanstven već samo produktivan rad. Neka smo sve siromašniji, samo da su kapitalisti sve bogatiji.
Prošle godine Amerikanci su zarađivali 26% više nego Evropljani, koji su sve siromašniji. Smanjivanjem javne potrošnje, evropske vlade su dodatno ubrzale opadanje ukupnog dohotka.
Jaz između bogatih i svih ostalih produbljivao se dok se nije pretvorio u provaliju, što podstiče strepnju i destabilizaciju. Ipak, izgradnja sveta veće jednakosti ostaje vredan i dostojan cilj.
Našli smo se na spisku zemalja koje su praktično ubile kolektivno pregovaranje, gde se proklamovana prava ne ostvaruju. Jura i Pošte Srbije su među najgorim kompanijama na svetu.
Priprema se uredba koja će sa tržišta EU isključiti proizvode nastale prinudnim radom. Da li će Srbija biti rizično područje čiji će se izvoz naći pod posebnim režimom provere?
Kuriri i vozači koji rade putem platformi nemaju opipljivog poslodavca, pa po zakonu pripadaju ili nedefinisanoj egzotičnoj kategoriji radnika ili nabeđenih samozaposlenih (koji to nisu).