Srexit

Odmah da se dogovorimo – nije pitanje hoće li sloboda umeti da peva nego da li smo mi pevali o njoj. Ili smo tulili i unjkali.

Razumem, u demokratiji nema ničeg seksepilnog. To je pre svega prihvatanje i poštovanje procedura. A to nije uzbudljivo. Sa druge strane, populizam je sav vreo i popaljiv. Tu je emocija iznad pameti, stanje uzavrele strasti koja ti muti razum. Kako takvom nekom pričati o tome da je treće prase bilo najpametnije jer je odmah predlagalo da sazidaju kuću od cigala – kad on zapravo navija za vuka? Pa ipak je vuk oduvao i kuću od slame i kuću od pruća, eh, da je samo jače udahnuo, oduvao bi on i onu od cigala.

Brexit je pobedio jer je glasačima nudio da ponovo preuzmu kontrolu nad svojim životima i nije se uopšte potrudio da to dokazuje, dovoljno je bilo probuditi nadu da je bajka moguća. Nasuprot njima, oni koji su zagovarali ostanak, poručivali su racionalno i uopšteno, a zapravo mlako i dosadnjikavo da je Britanija jača ako je u EU i to objašnjavali još dosadnijim bedepeom.

Da, demokratija je spora, sporija od boga (procedure traže vreme) a ponekad nije ni dostižna. Zbog kašnjenja civilnog i građanskog dela društva (nepodržanog od vlasti) da se organizuje i makar šetnjom pruži podršku Ukrajini, ispalo je da su to uradili poslednji u Evropi, pa i to tek da pokažu da kod nas ima i takvih a ne samo onakvih, necivilnih i necivilizovanih (i podržanih od vlasti?) koji su ranije već isparadirali Beogradom. Sa sve ruskim zastavama, gusarskim sa mrtvačkom glavom i prekriženim koskama i zastavama koje su imale samo ”Z“ – zloglasno slovo četnika kojim su obeležavani oni za klanje (mada je Draža Mihailović na suđenju tvrdio da naredba nije bila Zaklati nego Zastrašiti). I usput nacrtali Putina, tu negde blizu onog već čuvenog murala drugog ratnog zločinca.

Hoćemo li umeti da oslobađanje učinimo seksepilnijim od porobljavanja? Da demokratske slobode pa i procedure koje same po sebi ne nude ništa na kratak rok nekako bolje izreklamiramo u situaciji kad u džepu već imamo sto evrića od države i fotografije punih ambara, koje će nam (fotografije) možda jedine i preostati u slučaju rata, jer je predsednik države nesmotreno odao njihove (ambara) lokacije Šid, Mitrovica, Stara Pazova?

Kako, u situaciji kad se naša vlast prema nama ponaša kao Putin prema Ukrajini („prestaću da ih porobljavam kad prestanu da se brane“) podstaći ljude da izađu na glasanje? Tako što ćemo ih racionalno ubeđivati da već jednom utuve u tu svoju glavu da je to pametnije nego da ostanu kod kuće? Pa, srećno onda sa tim srexitom.

Peščanik.net, 07.03.2022.