Dobre vesti iz Brisela gde su otvorena prva poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, glatko usvajanje budžeta Srbije u Narodnoj skupštini, pohvale sa svih strana za rezultate u finansijskoj konsolidaciji i još nekoliko prazničnih najava budućih investicija – sve to je bacilo u senku nekoliko novih zabrinjavajućih trendova koji se mogu uočiti u našem industrijskom sektoru.
Industrijska proizvodnja Srbije će godinu, istina, završiti sa veoma visokom stopom rasta, možda oko 7-8 odsto, sudeći po sređenim statističkim podacima za 10 meseci (7,6 odsto rasta u odnosu na isto razdoblje 2014. godine), ali sreću kvare tendencije koje su uočili istraživači MAT-a (Stamenković, Kovačević, Nikolić) analizirajući industrijsku proizvodnju Srbije prema sređenim podacima za 10 meseci 2015. godine.
Oni su primetili, na primer, da je trend porasta prerađivačke industrije dostigao vrh još maja ove godine, te da ova, kod nas značajna, industrijska grana u narednim mesecima gotovo kontinuirano opada po tempu od oko 0,5 odsto mesečno. Naime, kada se za ovu granu izračuna takozvani “desezonizirani indeks”, on je u maju 2015. godine dostigao nivo porasta od 8,8 odsto u odnosu na prosečne mesečne nivoe iz prethodne godine, ali je proteklog septembra došlo do negativnog preokreta. Desezonizirani indeks, u odnosu na prethodni mesec, pao je u značajan minus od 2,8 odsto. Prema proceni istraživača MAT-a, ovaj nepovoljni zaokret izazvali su problemi u prehrambenoj industriji, proizvodnji minerala i u topionicama metala.
Najteže je objasniti svojevrstan “slom” trenda rasta u prehrambenoj industriji u proteklom septembru. Do tog meseca proizvodnja je imala tempo međugodišnjeg rasta od 5,7 odsto, da bi na početku jeseni, kada sve sirovine stižu u prehrambenu industriju, u septembru došlo do međugodišnjeg pada nivoa proizvodnje od sedam odsto ( u prethodnom mesecu, avgustu, desezonizirani lančani indeks zabeležio je minus 14 odsto, a međugodišnji indeks je pao u minus 8,7 odsto). Istraživači MAT-a iznose u nastavku spomenute analize niz realnih faktora koji utiču na jesenji pad prehrambene industrije (uključujući čak i imigrantsku krizu koja je nakratko presekla trgovinu između Srbije i Hrvatske). Od čisto ekonomskih faktora valja izdvojiti pad konkurentnosti proizvoda naše prehrambene proizvodnje i svetski pad cena hrane.
Da ne bi čitaoce uvodili u ceo niz detaljnih “otežavajućih okolnosti” za srpsku prehrambenu industriju, napustićemo načas, spomenutu MAT-ovu analizu i dodati da naša javnost suviše površno naseda na “srpske šanse” u “hranjenju” Ruske federacije, sada kada je ona uvela “kontrasankcije EU” i kada je proterala turske snabdevače sa ruskih pijaca, zbog poznatog spoljnopolitičkog spora. Naime, prehrambena industrija Srbije, da ocenimo njen problem generalno, veoma zavisi od evropskih “dubljih prerađivača”, na jednoj strani, a na drugoj – i ona zahteva kako tehnološku modernizaciju, tako i bitno unapređenje marketinga i menadžmenta. Tu je i stalni problem sa politikom deviznog kursa, pa i sa poljoprivrednom politikom u celini. Rečju, zabrinjavajuće je što je prehrambena industrija počela ponovo da posrće, jer ona predstavlja praktično četvrtinu cele naše prerađivačke industrije.
Našu i inače slabašnu prerađivačku industriju muči i izvesna stagnacija, na nezadovoljavajućem nivou, u proizvodnji motornih vozila i prikolica (glavni proizvođač je Fijat Krajzler Srbija iz Kragujevca). Ova grana je svoj maksimum dostigla sredinom 2013, ali sada osciluje na nivou koji je za četvrtinu niži od te godine. Pri tome je međugodišnji pad cele oblasti u periodu januar-oktobar 2015. godine izneo 4,2 odsto, ali je unutar toga procenta proizvodnja automobila, koja vuče najveći deo te grane, smanjena za devet odsto. Očigledno je krajnje vreme da suvlasnici kragujevačke fabrike (Fijat i Srbija) usklade neki plan za budućnost ove kompanije, značajne ne samo za industrijsku konjunkturu, nego i za trgovinski bilans Srbije u razmeni sa inostranstvom.
Veliki problem za industriju Srbije su i loši cenovni trendovi u svetu za osnovne metale. Otud visoki porast proizvodnje u prvih deset meseci (gvožđa i bakra) od 23,1 odsto (najviše zahvaljujući prolećnom uzletu od preko 60 odsto), sa gledišta nacionalne ekonomije samo statistički deluje dobro i daje značajan impuls pukom porastu BDP-a Srbije, ali u stvarno ekonomskom smislu on samo nagoveštava nove, buduće finansijske brige Srbije.
Novi magazin, 25.12.2015.
Peščanik.net, 26.12.2015.