Standard

Nije iznenađenje da je standard u Srbiji među najnižima „u regionu“. Ne bi trebalo ni da je iznenađenje da je standard „u regionu“ među najnižima u Evropi. Zašto? Zato što je dovoljno samo primetiti koje teme dominiraju u, recimo, srpskim javnim raspravama, pa razumeti da je privredni napredak „zadnja rupa na svirali“.

Početna rečenica u Kafkinoj priči „Umetnik u gladovanju“ glasi: „U poslednje vreme je značajno smanjeno zanimanje za umetnike u gladovanju.“ Ne u Srbiji. Lekcija koja je veoma dobro naučena u poslednjih dvadesetak godina jeste da se može izbeći demokratska kontrola ako se javnosti neprestano nameću patriotske teme. Nije mnogo drugačije ni u drugim zemljama „u regionu“, ali neke od njih imaju prirodne ili političke pogodnosti koje Srbija nema. Pored toga, i broj patriotskih tema je manji. Ovde valja osporavati realnost na Kosovu, zagovarati referendum u Republici Srpskoj, sporiti se sa Crnom Gorom, suditi se sa Hrvatskom. Pa onda NATO, nepostojeći secesionizam u Vojvodini i podozrevanje u namere Zapada, to jeste Evrope.

Kako da dođe na red standard građana? Osim u neverovatno samohvalisavim izjavama ljudi koji već deset godina (a neki i duže) sede u vladi ili na drugim mestima u vlasti. Mi smo, reći će se, prvi koje će da sretne jedan ili drugi evropski velikodostojnik. Zašto? Sugestija je da je to zbog toga što je Srbija „lider u regionu“, što bi trebalo shvatiti tako da su upravo oni koji njome vladaju „lideri u regionu“. Podaci o standardu i o svim ostalim problemima ukazuju na pravi razlog: Srbija je vodeći ili bar najveći bolesnik u regionu. Lider je kada je reč o problemima i u odlaganju da se oni reše. Svuda drugde je zaista smanjeno zanimanje za umetnost u gladovanju, tako da su retka mesta gde se to još može videti.

 
Blic, 24.02.2010.

Peščanik.net, 24.02.2010.