Praktično do juče mediji su se takmičili u diskreditovanju studentskih protesta i predstavljanju njihovih nosilaca kao bahatih mladih osoba koje se večito i bez razloga bune. Sada sastavljaju hvalospeve o postignutom dogovoru između Ministarstva prosvete i studenata.
Međutim, niti je dogovor postignut, niti su studenti u tome učestvovali. Lažna vest je deo medijske manipulacije i sistemske sabotaže, sa namerom da se uguši svaki glas negodovanja protiv Vladinih odluka. Dogovor dakle nisu postigli studenti, već Studentska konferencija univerziteta Srbije, SKONUS, i njen predsednik Danilo Jeremić. Zakonske izmene kao što su ukidanje rokova, apsolventskog staža, kao i ukidanje prava na školovanje generaciji 2006/2007, SKONUS-u su bile poznate godinu pre njihovog izglasavanja u Skupštini. Navodno „relevantni studentski predstavnici“, kako članovi SKONUS-a vole sebe da nazivaju, za sve to vreme nisu našli za shodno da svoje kolege i koleginice obaveste o izmenama koje predstavljaju drastičan udar na studentski budžet, a time i na dostupnost visokog školstva. Celokupna jednogodišnja borba SKONUS-a protiv pooštravanja uslova studiranja staje u tri dopisa A4 formata (dva ministru i jedan predsedniku vlade).
Zato protest održan 7. oktobra nije bio deo borbe za studentska prava, već samo promena dekora na već poznatoj sceni. Posle stranačkih ratova unutar svojih redova i izbora studenta prorektora, SKONUS je rešio da za tri dana organizuje masovni protest, koji, očekivano, nije naišao na željeni odziv. Zahtevi od kojih nije trebalo odstupiti bili su 6 rokova, mogućnost finansiranja iz budžeta i u petoj, apsolventskoj godini, kao i da se studentima upisanim 2006. omogući da fakultet završe u skladu sa statutom po kojem su fakultet upisali. Izlazak na ulice 7. oktobra nije se pokazao delotvornim, pa je sledeći protest zakazan za 13. oktobar.
Čak i bez pokretanja pitanja neblagovremenog reagovanja SKONUS-a, jasno je da niko ne može poverovati u to da je dogovor postignut samo tri dana pred najavljeni protest, tj. da nije, kako stvari stoje, unapred bio pripremljen. Sva je prilika da je SKONUS čvrsto spregnut sa sadašnjim vlastima, što sprečava da studenti uspešno artikulišu svoje nezadovoljstvo i upute relevantan zahtev na pravu adresu. SKONUS dakle nije legitiman studentski predstavnik. Studenti nisu učestvovali u dogovoru sa Ministarstvom, već su samo prisustvovali ironičnom političkom teatru. Kakav je to dogovor kada nijedan zahtev nije uvažen?
Umesto šest ispitnih rokova, u narednoj školskoj godini biće ih pet, ali se očekuje da će pojedinačni studentski parlamenti u dogovoru sa upravama fakulteta ipak uspeti da podzakonskim aktima izdejstvuju šesti rok. Nameće se logično pitanje: koja je svrha usvajanja zakona ako se unapred računa se kreativnim načinima njihove (ne)primene? Slična formula primenjena je i na zahtev koji se odnosi na generaciju 2006. Ministarstvo, po čijem predlogu su studenti ove generacije izgubili pravo na školovanje, velikodušno će posavetovati fakultete da ipak uvaže pojedinačne studentske molbe za produženje roka za završetak studija. Odobrivši apsolventski rok samo za generacije 2010/2011 i 2011/2012, dok sve naredne generacije, iako upisane pod istim uslovima studiranja, to pravo gube – Ministarstvo želi da unese razdor među samoorganizovane studente i studentkinje, očekujući da ovim potezom stiša studente ovih generacija i umanji brojnost studentskog pokreta.
Kao i u slučaju drugih socijalno alarmantnih događaja (setimo se afere sa plagiranim doktoratima ili usvajanja novog Zakona o radu), vlast se služi otužno predvidljivim, ali za sada efikasnim mehanizmima opstrukcije: tendencioznim i lažnim izveštavanjem u medijima i stvaranjem utiska da vlast ne samo da reaguje na tekuće probleme, već čini i ustupke. Najsvežiji primer tog ponašanja koje vređa inteligenciju jeste izjava ministra Verbića da Ministarstvo želi da izađe u susret studentima, ali da ne može da izađe iz zakonskih okvira. Zaista, umalo da zaboravimo da je te zakonske okvire postavilo upravo Ministarstvo prosvete.[1]
Kao jasna kontrateža SKONUS-u i sličnim ispostavama vladajuće stranke trebalo bi da stoji studentsko samoorganizovanje. Značajni pomaci u radikalizaciji borbe za studentska prava postoje na Filološkom, Geografskom, Fakultetu političkih nauka, Visokoj školi za elektrotehniku i računarstvo, ali je u borbi sa fakultetskom upravom najdalje otišao Filozofski fakultet, koji je u blokadi, tj. pod upravom studenata od četvrtka 9. oktobra. Moglo bi se prigovoriti da stavljanje lanca na sporedne ulaze fakulteta nije u duhu akademske zajednice. Ali njoj ne priliče ni plagiranje doktorata, plaćanje prijave ispita, svođenje ispita na bodove koje fakultet iznova naplaćuje, seksualno uznemiravanje studentkinja i ostali problemi o kojima se dugi niz godina ćuti.
U zenitu jednog autoritarnog režima, koji sistematski, i kroz medije i kroz institucije, guši svaki vid otpora nepotrebnim finansijskim rezovima, treba pozdraviti radikalnu artikulaciju opravdanog studentskog nezadovoljstva. Međutim, sa zaoštravanjem metoda borbe, trebalo bi da se pooštre i zahtevi.
Učesnicama i učesnicima u blokadi Filozofskog fakulteta zabranjeno je nošenje ideoloških obeležja. Imajući u vidu na koji način bi svaka ideološka obojenost mogla biti interpretirana u medijima, ovo je taktički mudar potez. No, ako je proterivanje ideološke ikonografije pametna odluka, potpuno pražnjenje od političkog sadržaja studentske proteste neminovno svodi na prosjačenje za bodove i rokove. Time će se stvoriti klima u kojoj će se obaveza Ministarstva da visoko obrazovanje učini dostupnijim tretirati kao dobročinstvo, dok će SKONUS i slične produžene ruke državnog aparata, strukturno pozicionirane tako da guše svaku pobunu, profitirati.
Dižući glas protiv nasilnog sprovođenja mera „štednje“, studenti i studentkinje treba da iniciraju ujedinjenje svih obespravljenih i opljačkanih grupa. Studentska borba je borba protiv gaženja postignutih prava; to je borba svih onih kojima se sistemski i dugoročno ukida pravo na određene društvene tekovine i zaslužene pogodnosti. Svaka partikularna borba osuđena je na propast. Budući da su samoorganizovani studentski pokreti uspeli da se otrgnu diktatu SKONUS-a, a time i diktatorskim ambicijama sadašnjeg režima, vera da studenti i studentkinje mogu pravilno podstaknuti i usmeriti opštu socijalnu pobunu, možda nije uzaludna.
Autorka je studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu.
Peščanik.net, 11.10.2014.
Srodni linkovi:
Vladimir Ilić – Profan je prs`o
Vladimir Ilić – Buđenje profana Filozofskog u 21. veku
Ivica Mladenović – BlokaDA Filozofskog fakulteta
Jelena Lalatović – I malo je previše
- Problematičan Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju usvojen je na predlog Ministarstva prosvete 10. septembra 2014. ↑