Blokada Filozofskog 2014.
Naslov laže. Bio bi infarkt, ili iznenadna srčana smrt. Ne dramatizujem. Sprečili ga Bakić, Radonjić, i student koji mi je rekao da me čeka nasilan svetonikoljski prekid nastave.
Dakle, skupili su se da me spreče da održim čas. Upozoren, nisam otišao tragom profesora Boškovića i profesora Lome, u Urgentni. Niti su me podigli na Lešće, da vodim metodološke razgovore sa profesorom Milićem.
Počelo je tako što sam studentima koji se nisu pojavljivali na nastavi prethodnih meseci objasnio da nisu ispunili predispitne obaveze i da zato ove godine ne mogu da polažu ispit. Posle časa je došao neki čovek, meni liči na gospodina kolegu Dimića, a Bakić me uverava da je to neki kiriluk. Pišem malim slovom, ne znam čoveka, ne znam da li je to ime, ili prezime, ili nadimak, ili zajednička imenica iz studentskog žargona. Nisam pitao Jova.
Taj čovek mi je rekao da će mi (tada nisam znao ko; posle sam video: neki ljudi) blokirati svaki čas i svaki ispit. Rekao sam mu jedino što sam mogao, da ili on ne govori srpski, ili da ja taj jezik više ne razumem. Bio sam na dužnosti; nisam mu rekao da mi je maternji jezik srpskohrvatski ili hrvatskosrpski. Filozofski fakultet je državna ustanova i mora da se poštuje Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma.
Kada sam, nekoliko sati kasnije, došao pred slušaonicu, dočekali su me, uz studente, i neki ljudi takvog-i-takvog izgleda. Dobro, bio sam upozoren da će biti nasilja. Da zovem obezbeđenje, ne vredi, nemaju nadležnosti da mi omoguće da držim nastavu. Kažu, to je privatno obezbeđenje koje je unajmio dekan. Ne razumem. Neki od tih ljudi su moje kolege pet godina, drugi više od dvadeset pet godina. Nisu nikakvo privatno obezbeđenje.
Da zovem policiju, nemam prava. To pravo ima samo dekan. Da zovem dekana, ne vredi. Došao bi, ne bi zvao policiju, samo bi se izložio šikaniranju sa mnom, iz kolegijalne lojalnosti. Ali bi i studenti onda bili šikanirani. To ne sme da se dopusti.
Studenata je malo, tuce, jer je predmet izborni. Kažem im da odu u restoran Kolarac, da spoje stolove, da me čekaju, dok se sa stenokardijom doklatim. Da izađu na službeni izlaz, bezbednije je. Zagrizem jezik, ne kažem im da pripaze na novčanike i mobilne. Nasilnici bi mogli njih da napadnu.
Pridruži mi se Bakić, dok milim prema Kolarcu. Pred Kolarcem oni ljudi stoje. Nešto mi govore. Ne biju me. Uđem u restoran. Jovo ostane i nešto s njima razgovara. Ili me čuva. Pretpostavljam da me je do tada čuvao od infarkta.
Tu su studenti. Napravili konferencijski sto. Predavanje. Dobro, dovoljno sam iskusan da procenim. Kurs se zove Oblici kritike socijalizma. Tema je bila Veberovo shvatanje harizmatske vlasti. Bakić se ubrzo pridružio. Kao na Humboltovom univerzitetu. Čas sa dva profesora.
Zašto Kolarac? Kao mlad asistent, umeo sam da držim časove na Zindan kapiji na Kalemegdanu. Ali, sinoć je bilo hladno i bio je mrak. Kasno posle podne.
Čas se završio. Ostajemo Bakić, neki studenti i ja. Fotografije ne smem da priložim, nisam pitao studente za dozvolu. Dolazi profesor Ognjen Radonjić, sa svog časa. On mi je šef. Na raspolaganju mi je za sve, u granicama zakona i akademskih uzansi. Ali, ne treba mi kao šef. Treba mi kao Ognjen, da mi da podršku. Dao mi ju je. Ni od njega ni od Bakića nisam ništa tražio, od obojice sam dobio šta mi je trebalo.
Platili ceh po pola, Jovo i ja. Ognjen otišao ranije.
Sad, zašto su hteli da me spreče da održim čas? Onaj kiriluk i drugi. (Bakić mi posle kaže da taj kiriluk hoće da mi se izvini. Ne razumem. Za šta? To nije moj student, zašto bih pričao sa njim. Čovek mi je pretio, u redu, može mu se, autonomija univerziteta ga štiti.) Ali, zašto su hteli da me spreče da držim čas?
Zato što studentima koji nisu poslednjih meseci dolazili na nastavu nisam dopustio da izađu na ispit. Kakva je to nastava bila? Umesto nekoliko desetina studenata (ovde se radi o obaveznom tečaju), po troje, ili četvoro. Nije bilo kvoruma za predavanja. Ljudi su se bojali da dolaze na fakultet. Držana je konsultativna nastava.
Po propisima, ne smem da pustim na ispit studente koji nisu pohađali nastavu. One koji se uopšte nisu pojavljivali. Nastava je držana. Zbog čega me napadaju, i to ne ti studenti, nego kiriluci, umesto da eventualno napadaju propis?
Ne razumem ništa, baš ništa. Napisaću u naslovu da sam prs`o. To je reč iz studentskog žargona. Značenje joj razumem samo približno. Dakle, nisam to na p. Pogoršala mi se koronarna bolest. Ali ako napišem da je egzacerbirala nestabilna angina pektoris, niko neće otvoriti tekst, i ovako, prilično dosadan.
Peščanik.net, 20.12.2014.
Srodni linkovi:
Vladimir Ilić – Buđenje profana Filozofskog u 21. veku
Ivica Mladenović – BlokaDA Filozofskog fakulteta
Jelena Lalatović – I malo je previše
Jelena Lalatović – Studenti su zapalili žito
