To što je Riši Sunak izronio iz haosa kao novi britanski premijer ne označava kraj brexita, već kraj brexitizma – ideologije zasnovane na zabludi o sposobnosti Britanije da opstane sama, koja je kulminirala u vrhunskoj farsi kratkoveke vlade Liz Tras.
Trasonomija je logiku brexitizma dovela do apsurdne krajnosti, sa predvidivim rezultatima. Tokom proteklih 8 godina, pod ovakvom Konzervativnom strankom, Britanija je spala sa pragmatičnog evroskepticizma Dejvida Kamerona, preko srednje-mekog brexita Tereze Mej i tvrdog brexita Borisa Džonsona na kobajagi brexit Liz Tras. Revolucija je sledila poznati šablon, s tom razlikom što je u fazi „jedenja svoje dece“ umesto tradicionalne radikalizacije ka levici (od žirondinaca ka jakobincima u Francuskoj revoluciji, od menjševika ka boljševicima u Oktobarskoj revoluciji) ovde došlo do radikalizacije nadesno.
„Postavili smo viziju ekonomije sa niskim porezima i visokim rastom koja će iskoristiti slobode brexita“, rekla je Tras u saopštenju o svojoj ostavci. Ta vizija je bila deluzija: srezati poreze, izigrati regulative, stimulisati bogate i nekako će, nekim čudom, Britanija obnoviti svoj veličanstveni dinamizam iz 19. veka. Ostatak sveta treba da poveruje u to zato što mi to želimo. Umesto toga, put započet pod parolom „povratiti kontrolu“ završio se spektakularnim gubitkom kontrole.
Brexitere je sustigla stvarnost i britanska javnost počinje da shvata o čemu se radi. Ako bi sutra bili opšti izbori, a ljudi glasali onako kako se trenutno izjašnjavaju u anketama, torijevci bi bili praktično zbrisani sa lica zemlje. Izgleda da su se istopili poslednji ostaci poverenja u brexit među najtvrdokornijim glasačima za izlazak iz EU, koje je godinama opstajalo. U nedavnoj anketi samo 34% ispitanih je reklo da je dobro što je Britanija napustila EU, dok 54% smatra da je to bila greška.
Naravno, nisu svi ekonomski problemi Britanije posledica brexita. I pre referenduma 2016. bilo je hroničnih problema sa produktivnošću, prekomernog oslanjanja na finansijski sektor i velikog deficita u obučavanju i prekvalifikaciji radne snage. Ali kako blede posledice pandemije, jasnije se ukazuju posledice brexita. Po mnogim pokazateljima, kao što su poslovne investicije i oporavak trgovine nakon kovida, ekonomija Ujedinjenog Kraljevstva je prošla gore od svih drugih članica G7. Broj malih kompanija sa evropskim vezama opao je za oko trećinu. Prema zvaničnim projekcijama, zemlja će izgubiti oko 4% svog BDP-a zbog brexita. Rejting agencije Moody’s i S&P smanjile su ocenu ekonomskih prilika u UK sa stabilne na negativnu. Da, to je brexit.
Sunak je sve samo ne ubeđeni Evropljanin. Osovina njegovog sveta prolazi kroz Silicijumsku dolinu, London i Mumbaj, a ne London, Pariz i Berlin. Bio je odlučni brexiter 2016, ali ako je ikada poverovao u neke od iluzija brexitizma, dosad se sigurno otreznio. Kao što je letos pokazao u trci za vođstvo Konzervativne stranke protiv Tras, Sunak je realista kojem su solidne javne finansije i kredibilitet tržišta na prvom mestu – kao što je to bilo i za Margaret Tačer. A realizam zahteva da se, u krajnje izazovnim ekonomskim okolnostima, barijere za poslovanje sa najvećim jedinstvenim tržištem (EU) spuštaju, a ne dodatno podižu.
Neposredno mu slede dva testa. Jedan je dobro poznat: protokol Severne Irske, što nije samo teško pitanje po sebi, jer zastoj oko Severne Irske takođe blokira napredak na drugim frontovima, kao što je povratak Britanije u program Horizonta za naučnu saradnju. Drugi test privlači manje pažnje. U vreme vlade Tereze Mej, sva postojeća regulativa EU je zadržana u britanskim zakonima, osim u slučajevima kada je pojedinačni propis izričito zamenjen novim nacionalnim zakonom. Za vreme kobajagi brexita Liz Tras, u parlament je upućen predlog da svi postojeći propisi poreklom iz EU budu ukinuti do kraja 2023. Ministarstva će morati ili da posebno pravdaju zadržavanje svakog od preko 2.400 takvih propisa, ili da ih zamene novim nacionalnim pravilima. Ako Sunak ozbiljno namerava da se koncentriše na ono što je zaista važno za britansku ekonomiju, odbaciće ovaj blesavi predlog i početi ispočetka.
Koliko god bio ekonomski kompetentan i realan, Sunak će vršiti funkciju sa teretom hronično podeljene stranke. Ideolozi brexitizma još uvek su jaki. U ime partijskog jedinstva, verovatno će neke od njih morati da uzme u svoj kabinet. Da britanska demokratija funkcioniše kao većina drugih velikih zapadnih demokratija, sada bi se ili raspisali opšti izbori ili pozvalo na „konstruktivno glasanje o nepoverenju“, što bi na vlast dovelo opoziciju. Ali to kod nas nije slučaj. Torijevci i dalje drže veliku većinu u parlamentu. Pošto bi prema aktuelnim anketama većina konzervativnih poslanika izgubila svoja mesta na izborima, malo je verovatno da će seći granu na kojoj sede. Ipak, trvenja unutar stranke, kao i ozbiljnost ekonomske krize mogli bi dovesti do raspisivanja opštih izbora pre 2024.
Kad god da se izbori raspišu, britansko biračko telo će gotovo sigurno izabrati vladu umerenog levog centra. Lider laburista Kir Starmer je preterano oprezan prema Evropi, iz straha da mu se neće vratiti birači sa severa Engleske koji su se okrenuli Džonsonu dok ne „obavi brexit“. Starmer uporno ponavlja da „brexit treba da proradi“ – što je užasan slogan, koji sugeriše da je jedino što ne valja sa brexitom to što još nije proradio kako treba. Pošto se stav javnosti očigledno menja, Starmer bi mogao da promeni svoj slogan u „Britanija treba da proradi“ (uprkos brexitu).
Niko ne zna šta će biti sutra. Trenutno je i jedan dan u britanskoj politici predugačak. Ali pravac kretanja je jasan. Britanija je konačno započela svoj dugi, bolni put oporavka od zabluda brexitizma.
The Guardian, 24.10.2022.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 27.10.2022.
Srodni linkovi:
The Times – Torijevcima je potreban poraz
London Review of Books – Veoma kratak mandat
BREXIT